Pročitaj mi članak
Београд – Србија нема посебан третман када је реч о критеријумима за улазак у Европску унију, али током процеса проширења ЕУ правила за сваку следећу земљу кандидата постајала су строжа.
Чешка је била против тога – казао је у интервјуу за Данас Јиржи Шнајдр, заменик министра спољних послова и државни секретар за европске послове Чешке Републике. Шнајдр, који је недавно учествовао на Другом београдском безбедносном форуму, каже да Западни Балкан може да буде безбедан и ако све његове државе не уђу у НАТО.
Како гледате на „немачких седам услова“ за даљи процес приближавања Србије Европској унији? Могу ли се ти услови сматрати и ставом ЕУ и каква је позиција Чешке?
– Јасна и конзистентна позиција Чешке током година је да подржавамо проширење ЕУ на читав Западни Балкан. Дакле, наша визија је да све земље Западног Балкана треба да буду део ЕУ, јер не мислимо да постоји позитивна алтернатива европској перспективи. Србија је тема у немачком парламенту а, као што знате, свако проширење ЕУ мора бити ратификовано у парламентима држава чланица. Мислим да је немачки парламент од критичне важности. Можемо имати различита мишљења о томе, али то је реалност коју морамо да прихватимо. Мислим да је, не умањујући суштинску важност решавања проблема Србије и Косова, још и важнија чињеница да економска и финансијска криза у ЕУ парадоксално снижава сваки ентузијазам за проширење. Зашто кажем парадоксално? Јер су ранија проширења у огромној мери ојачала економију и тржиште ЕУ. Сва будућа проширења треба видети као шансу за економију. Али, политички аргументи кажу да ЕУ има своје сопствене проблеме и да прво њих треба да решава.
Немачка тражи да Србија потпише уговор са Косовом који подсећа на признање косовске независности. Да ли је таква врста условљавања прихватљив начин преговарања за интеграцију у ЕУ?
– Владе у Београду и Приштини су свесне да је одређено решење, да не улазим у то какво конкретно, неопходно. Специфичне услове Бундестага не бих коментарисао, јер то је немачка тачка гледишта. Али без Бундестага нема било какве ратификације проширења ЕУ и то мора бити схваћено озбиљно. Мислим да је веома важно да обе стране знају да је то неопходан услов за практично решење. Како решити спор – лично био бих опрезан у постављању директних услова, „овако или онако“, али чињеница је да Србија то мора да уради ако хоће да буде примљена у ЕУ. У то не треба сумњати.
Шта мислите о идеји одвајања севера Косова и његовом „припајању“ Србији као могућем решењу?
– Мислим да то не би било прихватљиво за Косово и за друге земље заинтересоване за спор.
А за Србију?
– Немам никакву сумњу да би Србија то прихватила. Од почетка је јасно да је нека врста компромиса неопходна. Не бих олако рекао да је услов да Србија треба да међународно призна Косово. Уздржао бих се од предлога како то решење конкретно треба да изгледа. Али, сви знају, па и они који се веома снажно противе независности Косова, да се статус кво мора превазићи. Али, понављам, чињеница је да одвајање Севера неприхватљиво за другу страну.
Испоставља се да је територијални спор важније питање за улазак Србије у ЕУ од „редовних“ Критеријума из Копенхагена. Србију, с друге стране, чека, по свему судећи негативан извештај Брисела када је реч о демократији, владавини права… Шта је битније за процес интеграције?
– Практично решење за Косово је, што се мене тиче, у функцији Копенхагена. То је, вероватно, централно и најосетљивије питање у пакету Копенхашких критеријума. Једноставно, то не могу одвојити од Копенхагена. Ако је земља на путу демократије свакако да треба да нормализује односе са свим суседима. Без сумње. Последње проширење ЕУ са Хрватском, са свим својим успонима и падовима, завршава свој пут и то је важно и за Србију. Без Хрватске у ЕУ шансе би за улазак Србије биле нула. Пажљиво се процењивало како је Хрватска испуњавала критеријуме а, с друге стране, најкомпликованија поглавља – демократија и владавина права остављана су за крај. Сада се демократија и владавина права скенирају током читавих преговора, не само са Србијом.
(Данас)
