Pročitaj mi članak
Највећи парадокс ове изборне крађе крије се у томе што су је извршили исти они који су на власт дошли борбом против Милошевићеве изборне крађе 1996. и 2000. године. Демократска странка која је свој политички успон постигла инсистирањем на расветљавању изборне крађе на локалним изборима 1996. године, и то вишемесечним грађанским протестима, сада је организатор изборне крађе.
Ради се о истој странци која још увек није одговарала за нерешавање афере „Бодрум” и „Солун”, када су њихови посланици гласали из летовалишта ван скупштинских клупа. Посебно је карактеристично што је Борис Тадић свој политички успон у Демократској странци и на политичкој сцени Србије започео управо признањем ових криминалних дела ДС и обећањем да ће сви учесници ових афера одговарати. А онда је све учеснике тих афера наградио и они су му постали перјанице ДС (Пајтић, Шутановац…). (…)
Да ли је потребно подсећати да је Чедомир Јовановић своју политичку каријеру започео као један од вођа Студентског протеста 1996/97. који је настао управо на противљењу кршењу изборне воље грађана од стране Милошевићевог режима? Игра судбине данас је Чедомира Јовановића и бројне друге лидере тог студентског протеста, а касније и ОТПОР-а, довела у ситуацију да су они сада део режима који краде изборе. Има у овој изборној крађи и континуитета.
У садашњој Влади Србије седе и представници Социјалистичке партије Србије којима ово није први пут да учествују у изборним крађама. Они би најбоље могли да посведоче колико се напредовало од Милошевићевог времена, шта је од ондашњих метода примењивано, а у чему је Тадићев режим отишао даље. Посебно лицемерје показала је в. д. Председника Србије, Славица Ђукић Дејановић, која је одбила позив Двери да формира независну државну комисију која би испитала шта се заиста десило на овим изборима. Пошто су високи партијски функционери СПС-а сами устврдили да су једном учествовали у крађи и да више неће (поставља се питање откуда им после оне прве крађе уопште право да се више баве политиком), очекивали смо да ће овога пута омогућити да се испитају сви спорни наводи. (…)
Да се разумемо: Итекако смо свесни да су оптужбе које износимо веома озбиљне. Оптужили смо највише државне функционере за изборну крађу, која представља тешко кривично дело. Поднели смо кривичну пријаву против организоване криминалне групе која је осмислила и покрала изборе. Највиши представници Тадићевог режима и он сам тврде да то нису учинили. Постојеће стање је неодрживо јер неко од нас није у праву. Или Двери лажу и шире лажну узбуну и за то морају да одговарају, или је Тадићев режим покрао изборе и за то мора да сноси кривичну одговорност. (…)
Специфичност локалних избора
Локални избори, који су одржани истовремено са председничким, парламентарним и покрајинским изборима, разликују се утолико што у њима не преовладава деловање организоване криминалне групе која је осмислила и спровела изборну крађу на осталим изборним нивоима. То није ни било могуће извести с обзиром да локалне изборе спроводе локални органи власти, који се разликују од општине до општине.
Тако да имамо више градова и општина у којима на власти нису представници Тадићевог режима (ДС-СПС- УРС-ЛДП), већ представници опозиционих странака (СНС-СРС-НС-ДСС). То значи да је на локалним изборима била смањена могућност деловања организоване криминалне групе која је имала задатак да покраде изборе, што не значи да и ту није било њиховог деловања, напротив.
Поред тога, посебне неправилности на локалним изборима плод су деловања локалних моћника који су такође све урадили да наместе резултате који им одговарају. Дешавало се да неправилности потичу и са обе стране, и власти и опозиције, попут чувених бирачких места у Зајечару где је на изборе на одређеним бирачким местима изашло између 100 и 200% од уписаног броја бирача.
У сваком случају, и локални избори, иако мање од осталих изборних нивоа, подлежу сумњи у нерегуларност која је у неколико градова (попут Ужица) и доказана од стране Двери увидом у бирачки материјал.
Пример Ужица је посебно карактеристичан, јер су тамо најпре проглашени коначни резултати од стране Градске изборне комисије (у оквиру којих су Двери имале преко 5% и добиле 3 одборничка мандата), да би онда били поништени, извршено ново бројање и проглашени нови тзв. коначни резултати према којима су Двери остале испод цензуса. Сви приговори Градској изборној комисији и Управном суду, као и случају свих наших приговора на републичком нивоу уопште, одбијени су. Толико о правним лековима којима само теоријски можемо да оспоримо уочене изборне неправилности.
Са друге стране, јача повереништва са квалитетнијом мрежом чувара кутија успела су да одбране изборни резултат на локалним изборима, па су Двери добиле укупно 37 одборника у 11 Скупштина градова и општина у Србији (Чачак, Краљево, Нови Сад, Сремски Карловци, Бачка Паланка, Пожега, Ариље, Љиг, београдска градска општина Звездара, нишке општине Медијана и Палилула).
Шта су медији прећутали
Ђурђевдански избори остаће упам- ћени не само по изборној крађи коју је осмислила и организовала криминална група у циљу одржања Демократске странке на власти противно већинској вољи народа, већ и по медијској цензури која је одбила да констатује политички феномен Двери и рађање Покрета за живот Србије као најмлађе и најперспективније политичке снаге.
Из тога закључујемо да циљ није био само да се Двери спусте испод републичког и покрајинског цензуса, већ и да се онемогући јавности да констатује нову политичку организацију која је за свог председничког кандидата добила минимум 110.000 гласова, а за своју парламентарну листу минимум 170.000 гласова (по њиховим намештеним и покраденим резултатима).
Ово посебно постаје карактеристично када се подсетимо да су медији громогласно прећутали да Двери улазе у скупштине 11 градова и општина широм Србије и да се може рећи да представљају највеће политичко изненађење ових избора. Јер ако неко први пут учествује на изборима, излази сам без коалиција, успева да се организује и изађе на све нивое избора који су расписани истовремено и оствари овакав резултат, онда је то политички феномен у свим земљама света осим у цензурисаној политичкој и медијској стварности Србије.
Зар је могуће да нису медијска вест 15% добијених гласова и победа Двери на локалним изборима у Чачку, или 10% посто у Краљеву, или улазак у градске и општинске скупштине у Новом Саду, Нишу, Београду… Овај свеукупни резултат Двери био би много већи да није било свих поменутих изборних манипулација, неправилности, цензура и крађа. Нерегуларност избора само је мотив више нашем политичком покрету да стане на пут режиму који нас константно понижава и уништава и као народ и као државу. Зато се наша политичка борба наставља, заправо – тек је почела, и време Двери тек долази.
Бошко Обрадовић
(Двери)
