Pročitaj mi članak
Министар просвете у влади републике Србије Жарко Обрадовић подржава геј-параду и каже да је учествовао и да ће учествовати у њој. Да ли се овде ради о његовом незнању правих намера тоталитарних идеолога хомосексулаизма, који желе да наша деца уче да је хомосексуалност нормална и природна појава, и да ЛГБТ особама треба дозволити да се венчавају и да усвајају децу; или је посреди унутар-страначки дил оплодотворен у предлогу које је Министарство просвете послало свим школским установама да наша деца треба да гледају Параду, филм његовог партијског друга Срђана Драгојевића; или је пак министар просвете постао промотер идеологије хомосексуализма у Србији, остаје да се види у наредном периоду.
Ми, родитељи наше деце, гле чуда, сви одреда хетеросексулци, у Србији, земљи у којој влада бела куга и у којој има све мање деце, желимо да знамо шта наша деца уче и ко их заступа.
Такође, ако се узме у обзир слична изјава Обрадовићевог партијске другарице, донедавне председнице Народне скупштине, а сада министарке здравља Славице Ђукић Дејановић, која је и чланкиња Саветодавног одбора Геј-стрејт-алијансе, остаје отворено питање да ли се СПС претворио у промотера идеологије хомосексуализма, или се ипак ради о послушничком, слугерањском односу према ЕУ која је захтевала, и као што видимо и сада захтева, да се геј-парада у Београду пошто-пото одржи.
Подсећамо, ултиматум ЕУ да се геј-парада пошто-пото одржи 2010, јавно je потврдио и сам Ивица Дачић, сада премијер у влади и министар полиције, рекавши да нико у Србији није хтео да се геј-парада одржи, али да су због притисака из ЕУ и Америке, то ипак спровели у дело. Последице тог чина свима нама су познате.
Да ли ће Ивица Дачић и ове године бити слуга ЕУ и САД и дозволити одржавање геј-параде?
Да ли ће нова влада републике Србије задржати свој послушнички однос према ЕУ и САД, као што је то био случај са Тадићевом владом, и по питању геј-параде, али и по питању признања такозване независне државе Косово, остаје да се види.
Реакција српског народа, као и других грађана Србије, биће врло јасна и одлучна. Посебно ако се узме у обзир да је јавни морал уставом загоарантован, и да се дефинише као већинско мишљење грађана.
Уколико Влада буде спроводила интересе ЕУ и САД у Србији, а не интересе грађана Србије, природно је да грађани Србије искажу своје незадовољство, и кроз институције система, али и на улицама.
Књига Глобално заГЕЈавање је зборник текстова који јасно показују и објашњавају разлику између ЛГБТ-особа и агресивних прмотера идеологије хомосексуализма. Наиме, ЛГБТ популација се дели у три групе: на оне ЛГБТ особе за које је сексуална орјентација приватна ствар и које живе са тим не намећући своје ставове другима; друга група су ЛГБТ особе које покушавају и које желе да се излече; и трећа групација су ЛГБТ активисти, који јавно промовишу не само своје сексуално опредељење већ и саму идеологију хомосексуализма. Геј-парада је само први корак ове тоталитарне идеологије кроз институције система, који се, како видимо у свету, завршава са геј браковима и усвајањем деце од стране истополних партнера.
Књига Глобално заГЕЈавање управо се бави овом трећом групацијом, разоткрива њихове маркетиншке и квазинаучне поставке, као што је мистификација о неком наводном геј-гену.
Такође, у књизи је објашњено зашто је хомосексуализам тоталитарна идеологија, изведена је историја ЛГБТ агресиваца од 1973. када је Удружење америчких психијатара прогласило хомосексуалност за варијетет људске природе, преко 1995. када исто удружење уклања педофилију из класификације „поремећаја“.
Поред Џудит Рисман, светски познатог интелектуалца, писца и новинара, као и Немање Зарића, Владимира Димитријивића, Слободана Јанковића, Југослава Кипријановића, Владана Глишића и Бошка Обрадовића, овај зборник представља незаобилазно штиво за свакога ко жели да се упозна са проблемом тоталитарне идеологије хомосексуализма.
Осуђујући свако насиље, став Двери и свих нас је посве јасан: имамо разумевање за проблеме ЛГБТ особа, али смо против промоције идеологије хомосексуализма малолетним лицима у Србији.
( Двери )
