Pročitaj mi članak

DSS: Tražimo konsenzus o KiM koji bi poštovao Ustav Srbije

0

Београд – Демократска странка Србије подржава идеју постизања националног консензуса о Косову и Метохији који би поштовао оквире Устава Србије.

 

ДСС сматра да би консензус значио прекид са досадашњим начином вођења косовске политике.

 

Потпредседник ДСС Слободан Самарџић рекао је на конференцији за новинаре да не зна шта је тачно председник Србије Томислав Николић мислио када је позивао на национални консензус о Косову, али да ДСС начелно подржава ту идеју.

 

"Прва и последња тачка таквог консензуса, који би требало постићи у републичком парламенту, треба да буде Устав Србије, односно суверенитет и територијални интегритет земље, а садржај тог консензуса би био отворен за размишљање", рекао је Самарџић.

 

Он сматра да би тај консензус требало постићи што пре "будући да страни фактор на Косову и Метохији делује по методи свршених чињеница".

 

То би, према његовим речима, била добра порука читавом свету да Србија не само да се не одриче Косова и Метохије, већ формулише и стратегију коју би свет морао да уважи.

 

Такође, постизање консензуса значило би и прекид са досадашњом политком према Косову, коју је, како је рекао, "90 одсто водио председник државе, осам одсто преговарач, 1,9 одсто влада и свега 0,1 одсто парламент".

 

Он сматра да би и Србе који живе на Косову и Метохији требало укључити у постизање националног консензуса пошто је њихов опстанак у јужној покрајини од огромне важности.

 

Самарџић је рекао и да га идеја о потреби консензуса на први поглед подсећа на начин како је ДСС водио косовску политику када је био на власти, будући да је, како је рекао, од 2005. до 2008. године у Скупштини Србије донето пет резолуција које су или одобравале до тада урађено или ишле у сусрет разговорима који су требало да се воде.

 

Интернационализација војвођанског питања – неуротичан став

 

Нема могућности за интернационализацију војвођанског питања јер је питање територијалног уређења унутрашња ствар сваке државе, па и Србије, изјавио је Самарџић.

 

Самарџић је на конференцији за новинаре рекао да је идеја о интернационализацији војвођанског питања "нервозна реакција" оних који су незадовољни одлуком Уставног суда Србије и да он не познаје арбитражу у случајевима уставних питања, као и да Европски суд за људска права у Стразбуру није суд који одлучује о питањима уставности једне земље.

 

"Сама помисао о интернационализацији војвођанског питања је прва нервозна реакција оних који су изгубили у овој игри, то је готово неуротичан став", сматра Самарџић.

 

Он је објаснио да је питање територијалне органзације власти унутрашње питање Србије, као и сваке друге државе, па тако и сваке чланице ЕУ.

 

"Свака држава Уније има своју унутрашњу организацију и никада Унија није интервенисала како је нека држава организовала своју територијалну власт", напомиње Самарџић.

 

Он зато истиче да не види начин како би се извела "та врста интервенције", али да ипак не сумња да ће "бити жалби, оптуживања и потказивања", јер је то, како је оценио, "стил и начин рада људи који су тражили аутономију Војводине на начин њене сепарације од Србије".

 

"То је једна политичка активност око које се не треба пуно бринути, одлука Уставног суда је легитимна и суверена и нема начина да се на њу интервенише", нагласио је Самарџић.

 

Он је подсетио да је ДСС поднела предлоге за оцену уставности Закона о утврђивању надлежности АП Војводине и изразио задовољство због одлуке суда иако она, како је рекао, није у потпуности уважила примедбе ДСС, али је поништила одредбе које су суштински угрожавале правно јединство Србије.

 

Самарџић је рекао да очекује да ће један од првих корака нове власти бити и усвајање новог закона који ће бити у складу са Уставом Србије.

 

Потпредседник ДСС сматра да је одлуком Уставног суда омогућено "поновно увођење легалности, демократичности и отворености у политички живот Србије, јер у току протекле четири године ти принципи јавног живота били су директоно угрожени начином на који је вођена политика".

 

Одлука Уставног суда Србије да су поједине одредбе Закона у утврђивању надлежности АП Војводине неуставне, ступила је на снагу, чиме су те законске одлуке престале да важе.

 

(Танјуг)