Прочитај ми чланак
Већ скоро пола мјесеца траје кампања за локалне изборе 2012 у Ребулици Српској. Народ и овога пута слуша разна обећања, од градње кула и градова, па све до пута ка независности Републике Српске. Примјети се изненадна градња инстраструктуре широм земље, све се прави и гради пред изборе, штета само што избори нису сваког мјесеца, можда би Република Српска за коју годину и имала аутопут од Требиња па све до Новога Града?
Да би се схватио циркус изборне кампање и странчарења, треба дубље анализирати партијску политику. Свака странка гледа искључиво сопствене интерсе а не народа и државе, јер странке су постале најпрофитибилнија „предузећа“ у Републици Српској. Многи људи трче у партије да би пред изборе обезбједили коју дневницу или средили било који други животни проблем који их муче, а узрок тих проблема је углавном исти тај партијашки-паразитски систем. Неко рецимо не може да добије приправничко мјесто после факултета, па мора да се партијски ангажује да би након избора добио награду, а то је у том случају то обећано приправничко мјесто. Но узрок због чега поштен човјек и успјешан студент није могао на нормалан начин да добије то приправничко мјесто је управо партијски систем.
Можда треба имати разумјевања према људима који морају да раде за партије да би ријешили неке своје животне проблеме, али са тиме се само ђавоља спирала окреће у круг. Партијски систем и опстаје искључиво на принципу једне врсте уцјене грађана- или ћеш бити подабан за партију или ћеш имати великих животних проблема, остаћеш сиромашан, твој животни статус ће остати неријешин, а онда вјероватно и неожењен до краја живота.
Много људи се питају одакле странкама толико новца за кампање? Дал је то новац од чланова странке, дал од тајкуна или страних моћника? Вјероватно има свега по мало, али странке раде по принципу „модерног рекетирања“. Ако је неки човјек успјешан приватник и има своје предузеће, он мора да обезбједи дефинисану количину новцу некој од партија пред изборе. У супротном случају, мафија која је на челу државе односно у локалним заједницама може веома лако да утиче да се то предузеће затвори, рецимо помоћу неке имагинарне инспекције, па чак ако је у томе предузеће све по законским прописима, мафија ће увијек наћи начине да спроведе своје паклене циљеве. Са друге стране ако је приватник подобан и редовно даје „рекет“ странкама, он може и доста повластица да добије. Полазећи од утајавања милонских пореза па све до обезбјеђивања неповратних кредита који се среде путем коалиције мафијаша из странака и банака!
Странчарење показује свој канцерни карактер и погубним одлукама по питању националног интереса. Најбољи примјер видимо ове године у Братунцу. Братунац је општина са већинским српским становништвом. Ове године за начелника Братунца излазе чак пет српских кандидата, а на другој страни излази само један бошњачки кандидат. Српске партије због свог себичлука и страначке острашћености нису успјеле да кандидују једног јединственог српског кандидата као што су то муслимани урадили, тако да је велика могућност да ове године нови начелник Братунца буде из редова СДА, и ако су муслимани у тој општини велика мањина!
Треба и напоменути како су се политичари у РС погордили, свијесно правећи овај напаћени народ будалама. Тако кандидат за одборника у скупштини општине Теслић из редова СДС-а, Богдан Ђукић са надимком „лопов“, на свом изборном плакату носи име: „Богдан Ђукић-Лопов“. Мада можемо рећи да је он ипак поштен, барем признаје да „крадуцка“, како би то Веља Илић рекао. Да није тужно било би смијешно!
Занимљиво је и слушати на изборним скуповима појединих странака, како се компримитовани функционери странке куну у поштење, труд и успјех. А најгоре је то што су то људи из локалне заједнице, народ зна ко су и шта су, и опет имају храброст да лажу народ директно у очи. Трагедија је на крају у томе, што тај исти народ после гласа за исте те политичаре и ако народ добро зна ко су и шта су.
Али лијепо рече Платон: „Последица неучествовања у јавном животу је та, да вас на крају воде они који су гори од вас“. Паметни су стари Грци били, који су имали и пословицу: „Само се будала не бави политиком“. Политика је грчка ријеч и у изворном смислу значи „брига за заједницу“. То је племенита ствар, и од политике као такве не треба бјежати. Политику никад не треба поистовјетити са странчарењем и грабљењем народних пара. Ми данас у Републици Српској скоро да и немамо политику, имамо само обично политиканство, странчарење и лоповлук. Али када би се поштен народ почео бавити озбиљном политиком, а то се и те како може ван постојећих паразитских партија, можда би се једнога дана стање у држави и промјенило. Но тај процес ће трајати још годинама ако не и деценијама, јер се партијски систем дубоко укоријенио и пустио своје жиле у земљу. До нас је да чинимо што можемо, а како радили тако ће нам и Бог дати!
( Видовдан.орг )
