На пример, у данима непосредно пре напада 11. септембра 2001. године дошло је до значајне и иначе необјашњиве продаје на кратко акција компанија Унитед и Америцан Аирлинес.
Слично томе, продаја израелских акција на кратко догодила се непосредно пре напада Хамаса на Израел 7. октобра 2023. Двојица професора са угледних правних факултета наводе „оштро и необично повећање трговања ризичним краткорочним опцијама које истичу одмах након напада“. Видети доле.
Ни званично објашњење 11. септембра, ни званично објашњење 7. октобра није уверљиво. Независни научници утврдили су да су три зграде Светског трговинског центра срушене контролисаном демолицијом, што свакако није нешто што би наводни муслимански терористи могли да изведу. Неколико израелских војних и обавештајних званичника јавно је изјавило да је немогуће да су баријере између Израела и Газе пробијене, а да аларми нису одмах активирани, што би онемогућило Хамасу да продре у Израел.
Највероватније објашњење за 11. септембар и 7. октобар јесте да су то биле оркестриране операције — једна од стране неоконзервативне администрације Џорџа В. Буша, како би се створио „нови Перл Харбор“ који је неоконзервативцима био потребан за покретање рата против противника Израела на Блиском истоку, а друга од стране израелске владе како би се обезбедило оправдање за израелски напад на Газу, који сада улази у трећу годину.
И Сједињене Државе и Израел тврде да су демократије, али нема транспарентности. Елите које контролишу владе имају агенде различите од интереса грађана. Оркестрирани догађаји користе се како би се те агенде покренуле. Одсуство медијских истрага и одсуство критичког преиспитивања од стране јавности обезбеђују успех конструисаних насилних аката који стварају прилику за спровођење тајних планова.
Као што би људи свуда требало да знају, владе нису искрене. Владе представљају интересе оних елита које их контролишу.
ССРН Правни факултет Универзитета Колумбија 6. децембар 2023.
https://papers.ssrn.com/sol3/papers.cfm?abstract_id=4652027
Трговање на терор?
Роберт Џ. Џексон, млађи Правни факултет Универзитета Њујорк; Европски институт за корпоративно управљање (ЕЦГИ)
Џошуа Митс Правни факултет Универзитета Колумбија
Апстракт
Недавна истраживања показују да информисани трговци све чешће прикривају своје трансакције у економски повезаним хартијама од вредности, као што су фондови којима се тргује на берзи (ЕТФ). Повезујући овај рад са дугогодишњом литературом о реакцијама финансијских тржишта на војне сукобе, документујемо значајан скок у продаји на кратко у главном ЕТФ-у израелских компанија неколико дана пре напада Хамаса 7. октобра.
Продаја на кратко тог дана далеко је премашила продају на кратко која се дешавала током бројних других периода кризе, укључујући рецесију након финансијске кризе, рат Израела и Газе 2014. године и пандемију ЦОВИД‑19. Слично томе, идентификујемо пораст продаје на кратко пре напада у десетинама израелских компанија којима се тргује у Тел Авиву. Само за једну израелску компанију, 4,43 милиона нових акција продатих на кратко у периоду од 14. септембра до 5. октобра донело је профит (или приближно избегнуте губитке) од више милиона долара на тој додатној продаји на кратко — и то само за једну од стотина хартија којима се тргује на Телавивској берзи (ТАСЕ).
Иако не видимо агрегатни пораст продаје на кратко израелских компанија на америчким берзама, идентификујемо оштар и необичан пораст, непосредно пре напада, у трговању ризичним краткорочним опцијама на те компаније, које су истицале одмах након напада. Идентификујемо сличне обрасце у израелском ЕТФ-у у периодима када је било извештаја да Хамас планира да изведе напад сличан оном из октобра.
Наши налази указују да су трговци који су били информисани о предстојећим нападима остварили профит на овим трагичним догађајима, а у складу са претходном литературом показујемо да се овакво трговање дешава у празнинама у америчком и међународном спровођењу закона који забрањују трговање на основу поверљивих информација. Доприносимо растућој литератури о трговању повезаном са геополитичким догађајима и нудимо препоруке за креаторе политика који су забринути због профитабилног трговања на основу информација о предстојећим војним сукобима.
