Pročitaj mi članakČini se da je tek pre nekoliko sati Tramp hvalisao da je Iran, kako bi se spasao od uništenja, bio željan da postigne dogovor u nastavku pregovora u Pakistanu. To je mnoge zbunilo, jer je sam Iran objavio da neće učestvovati ni u kakvim pregovorima i da neće pregovarati sa Trampovim dvoje jevrejskih investitora u nekretnine, niti sa potpredsednikom SAD Vansom.
Kada je Tramp shvatio da se Iranci neće pojaviti, brzo je izjavio da on drži sve karte i da pregovori mogu da sačekaju dok Iran ne prihvati njegove uslove. Za Trampa, to je pregovaranje: prihvatiš njegove uslove ili budeš bombardovan do kamenog doba.
Međutim, izgleda da će upravo američko prisustvo na Bliskom istoku, sada nazvanom Zapadna Azija, i Izrael biti ti koji će biti gurnuti u kameno doba ako se sukob obnovi.
Za Irance pregovori nemaju smisla. Izvor nasilja na Bliskom istoku je cionistička politika Izraela o „Velikom Izraelu“. Izraelski premijeri su pred TV publikom pokazivali mape koje prikazuju ogroman obuhvat „Velikog Izraela“ — Palestina, Jordan, Liban, Sirija, Irak, delovi Egipta, Jemen, Saudijska Arabija, Iran i Turska, koja je nedavno dodata u izraelske pretenzije od strane bivšeg premijera Beneta.
Iz nekog razloga, čitav arapsko/muslimanski svet nikada nije napravio pitanje od „Velikog Izraela“, iako bi to imalo ogromnu propagandnu vrednost. Čini se da su arapske vlade, koliko god korumpirane, potkupljene od strane Izraela i Amerike. Iran je prihvatio izraelsko-američku propagandu da je on pretnja, a ne „Veliki Izrael“. Ta iranska naivnost omogućila je Trampu i Netanijahuu da predstave Iran kao pretnju. Ali nije Iran taj koji polaže pravo na čitav Bliski istok.
Iran je uvređena nacija, nacija koja je više puta napadana od strane Izraela i Amerike. Šta nije u redu sa iranskim rukovodstvom kada dozvoljava da bude predstavljeno kao pretnja umesto kao žrtva? Zašto je pitanje pravo Irana da obogaćuje uranijum, a ne pravo Irana da postoji?
Prema trenutnim informacijama koje mogu biti verodostojne, moje mišljenje je da Iran drži više karata nego Tramp, i da Tramp želi da se izvuče, ali ne može da zaplaši Iran da mu omogući lak izlaz. Ako Tramp prizna da ga je Netanijahu prevario oko slabosti Irana i da ga je Izraelsko lobije pretvorilo u budalu, da li će američki predsednik zapamtiti da je dužan da predstavlja američki narod, a ne ambicije Netanijahua o „Velikom Izraelu“, i prepustiti sudbinu Izraela muslimanima?
U prvoj četvrtini 21. veka Amerikanci su vodili ratove za „Veliki Izrael“ po cenu američkih mrtvih i ranjenih, po cenu od 10 biliona dolara ili četvrtine nacionalnog duga SAD, po cenu života očeva, sinova, muževa, kćeri, sestara, majki, žena, i po cenu ugleda Amerike. Ipak, američki predsednik i dalje služi Izraelu.
Ko predstavlja Amerikance? Možemo li dobiti predsednika Amerike?
