У дијаспори владају подељена мишљења о најави да би Српска православна црква могла да прихвати нови грегоријански календар. Већина саговорника „Вести“ противи се идеји да и православци славе Божић – 25 децембра.

Данијела Ђорђевић из Беча истакла је да је славље празника по старом календару једна од традиција које чине и припадају православљу и имају свој разлог због чега је тако.

– Не знам због чега би то уопште променили? Што се мене тиче, ја бих све оставила како јесте – казала је она.

С друге стране, Драгица Дмитровић такође из Беча, подсећа да су Грци већ одавно преузели нови календар и нису ништа мањи, то јест ми нисмо ништа већи православци због тога.

Лакше за окупљање

Божица Ћирић из Браунсвајга каже да је евентуални прелазак на нови календар више проблем цркве него обичних верника, а слављење Божића у децембру гледа више с практичне, него догматске стране.
– Ми овде када у овој држави треба да славимо Божић увек је радни дан, па је веома тешко да окупимо породицу, а окупљање породице за Божић код свих хришћана најважнији је обичај. Ја некако породицу и скупим, али то ипак више личи на обележавање него на праву прославу Христовог рођења – каже Божица.

– Лично сматрам да календар треба ускладити, а баш ћу опет узети Грке за пример који службено славе 25, а опет и седми традиционално обележавају у кругу породице. Не бих да улазим у верску дебату, али хришћанство је једно и Исус је један, а све те струје у оквиру хришћанства га само слабе и руже слику о нечему што је изнад, што треба да буде светиња. Али ипак о томе одлучују само обични смртници и јасно да свако ту има пре свега неки „интерес“ – нагласила је она.

Драгана Крњајић, студент славистике из Хамбурга каже да све црквене празнике треба и даље славити према јулијанском календару, јер је то наше обележје, део наше традиције.

– Увек се радујем Божићу и миру који влада у природи, па још ако падне и снег, свечаност је потпуна. Кад посматрамо природу види се да ни интернационални календар, а ни наш православни нису последњих година у сагласју са климатским приликама, па је сасвим непотребно мењати датуме – објашњава Драгана.

Милица Рајковић из Базела у Швајцарској каже да 25. децембар није прави датум рођења Исуса Христа (није познат тачан датум његовог рођења), па је зато преузет један староримски празник почетка дужих дана у години који је био 25. децембар.

– Ако је то већ онда био хришћански договор да се тај дан узме за дан његовог рођења пошто је грегоријански календар прецизнији од јулијанског, и пошто је нама сродна грчка црква већ прихватила тај датум за Божић, онда сматрам да можда можемо и ми. Наравно, о томе одлучују посвећени црквени великодостојници – каже она. 

Различита мишљења

Милун Бишевац из Брауншвајга би волео да се католици и православци зближе „јер смо сви хришћани“, па не би имао ништа против да се Божић слави заједно, али је категоричан у тврдњи да Ускрс треба да остане као до сада.

Његова супруга Вера је категорично против заједничког слављења Божића, а за такво мишљење има и образложење.

– Ми смо то што јесмо и то треба да останемо, а не да будемо „преливоде“. Били смо ми једном сви заједно па су се они одвојили. Они који су отишли они треба и да се врате.

Знате како то народ каже, кад заблудели син оде од куће, родитељи му се обрадују кад се врати – каже Вера.

Томислав Перић из швајцарског града Валда каже да се од детињства чудио да хришћани славе два Божића, и две Нове године.

– Поздравио бих ту одлуку, али знам да ће требати времена да прође да се све то реализује. Искрено сам мишљења ако би и православци почели да славе 25. децембра рођење Христово, наши људи који живе у западној Европи и Америци имали би иста права и не би био дискриминисани због прославе Божића. Тако би Срби у западном свету стекли одређену равноправност – каже Перић.

Против промене

Милошевић Горан из Тутлингена у Немачкој каже да није за промену јер се навикао на постојећи датум, на постојеће обичаје као и на постојећи начин прославе. – Понекада ми смета зашто ми православци морамо свима да се прилагођавамо, зашто се католици и протестанти не прилагођавају нама.

И Весна Кравар из Луцерна у Швајцарској истиче да Јулије Цезар није био православац и да по његовом календару славимо иначе неизвестан тачан датум Христовог рођења.

– Можда би и требали ујединити хришћанство, а тиме би и доста тога променили… Како су Грци могли? За нас у дијаспори било би можда лакше , али у отаџбини тешко да ће успети тако нешто – мишљења је Весна Кравар.

Наташа Крстић из Фрајбурга каже да јој не би сметао да СПЦ прихвати промену календара.

– То нема никакве везе са религијским значењем као и схватањем празника. Зна како се и зашто се слави Божић. Ипак, за уједињење католичке и православне цркве нисам управо због злочина и зверстава који су почињени над наших народом а католичка црква ниједног тренутка није осудила нити фашизам нити све злочине и геноциде које су управо починили припадници њене вере према многима па и према нашем народу – закључила је Наташа.

Архитекта у пензији Никола Шуица, житељ Париза од 1965. године каже да промене нису немогуће, јер је у питању само календар, а то уопште не утиче на религију и веру.

– Људи су везани за своје навике, за идентитет, не воле промене, па желе да остану верни ономе у чему су се и свикли. Кад се у Грчкој прешло на нови календар, 80 одсто грађана га је прихватило, 20 одсто се задржало на старом.

– Без обзира шта се одлучи, ми, старе генерације, сигурно ћемо и даље славити по старом – закључио је Никола.

Миланковићев календар

Стеван Станковић из Бремена тврди да није потребно мењати датум прославе Божића.

– Било би најпожељније применити календар који је дао генијални др Милутин Миланковић, редовни професор небеске механике Универзитета у Београду од 1920. до 1955. и научник светског гласа. Његов календар је прецизнији и од јулијанског и данас важећег грегоријанског и сматра се најпрецизнијим календаром у историји људске цивилизације. Миланковићев календар је и био прихваћен 1923. у Цариграду на сабору Свеправославних цркава, али до примене у целом православним свету још увек није дошло.

Датум није битан

Парижанин Ђуро Ћетковић сматра да евентуална промена датума и није толико битна.

– Верујем у Бога. Идем у цкрву, помолим се Богу. Треба имати веру, наду и љубав. Искрено, ми смо мали људи, нема потребе ни да се бавимо таквим питањима и променама, али треба да имамо свој став Нека слави кад ко хоће, мене датуми не интересују – каже он. 

(Вести)

Oznake: julijanski kalendar, božić, SPC