Прочитај ми чланак
Челници Европске уније (ЕУ) саопштили су да ће оштрије санкције Русији бити усвојене иако је склопљено примирје власти у Кијеву и побуњеника на истоку Украјине, јер се оцењује да треба тек видети хоће ли мировни план бити спроведен.
У освртима западноевропских медија се истиче и то да је „прави победник“ у целој ситуацији руски председник Владимир Путин, чији је план за мировно решење кризе прихватио украјински председник Петро Порошенко који је, упркос одбојности САД и још неких земаља НАТО, образложио да је „најбитније да се спасу људски животи“.
Порошенко је, како се објашњава, био сучељен и с озбиљним поразима и губицима украјинске армије и слабо контролисаних добровољаца у сукобима с побуњеницима на истоку земље, а запретила је опасност да снаге Кијева изгубе и стратешку луку Мариупољ на Азовском мору.
Украјински председник такође жели и да ситуацију колико-толико уреди јер иначе не могу бити одржани избори које је он у земљи сазвао за октобар.
Британски дневник Гардијан оцењује да „стоји делимична руска победа“, али ће спроводјење споразума о примирју зависити од тога како ће се Русија и Запад нагодити око будућег геополитичког положаја Украјине.
Додатне европске санкције могу бити заустављене ако се испостави да се примирје поштује, рекли су неки шефови држава ЕУ по завршетку самита НАТО у Њупорту, где је одлучено да се војно ојачају источне чланице због „руске претње“, иако је коначни став био мање оштар него што су тражили Американци, Пољска и балтичке земље.
То се пре свега дугује ставу канцеларке Ангеле Меркел, преносе немачки медији, која је била за то да се „покаже оштрина, али оставе и отворена врата за дијалог“.
Путинов план за Украјину као званични документ УН
План који је руски председник изнео за решење ситуације у Украјини руска делегације је понудила као званични документ УН, изјавио је заменик руског министра спољних послова Генадиј Гатилов.
„Представљени план председника Владимира Путина од седам тачака (за решење ситуације у Украјини) смо понудили као званични документ УН.
То је још једна етапа нашег рада у УН за деескалацију конфликта“, изјавио је Гатилов.
(Глас Русије)
Санкције ЕУ треба да усвоје владе двадесетосморице, а више земаља, медју којима посебно Аустрија, Словачка, чешка и Мађарска, слабо су вољне да се то и примени.
Ове чланице ЕУ јако сумњају у сврсисходност санкција, јер, кажу извори у Бриселу, иако су погодиле и руску и привреду ЕУ, немају уплива на битне одлуке Москве.
Коментатори многих западноевропских медија оцењују да је на самиту НАТО била видљива подела измедју „јастребова“ на челу са САД који су „Европу гурали ка одмеравању снага и окршају с Русијом“, како је написо француски лист Фигаро, и оних који су били за то да се, уз војно јачање савезника на истоку, не сруше мостови за могућу и целом континенту потребну сарадњу с Русијом.
Тако треба протумачити, рекли су дипломатски званичници ЕУ, и делом противречно образложење председника Европске комисије Жозеа Мануела Бароза и председника Европског савета Хермана ван Ромпеја да се пооштрене казнене мере Москви усвајају „да би се ојачало начело да санкције ЕУ имају за циљ да се подстакне промена понашања Русије у збивањима у Украјини“.
Москва је упозорењем да је „мир угрожен“ оштро реаговала на одлуку НАТО да у источноевропским земљама постави базе с изузетно моћном јединицом за хитро узвраћање на „руску претњу“, а критиковала је и најаву заоштравања санкција ЕУ, упркос примирју Кијева и побуњеника.
Више западноевропских медија оцењују да је примирје Кијева и побуњеника врло крхко, да ће украјинске власти с побуњеницима дуго и тешко преговарати с положаја ослабљеног, да је у суштини криза прерасла у „замрзнути сукоб у корист побуњеника“, како каже римска Република.
Француски лист Фигаро наводи да су сад побуњени делови на истоку Украјине добили признање као саговорници који траже неку врсту самосталности или аутономије, а „побуњеници сад трајније држе и освојене делове територија“.
Париски Монд чак сматра да споразум о примирју и преговорима Кијева и побуњеника представља „победу за Путина, који је више него икад господар игре у украјинском сукобу“.
Монд додаје да „пошто је сепаратистима дозволио да изборе војну предност, руски председник се сад поново на међународној позорници појавио у својству онога који гради мир“.
Бивши шеф француске дипломатије Ибер Ведрин упозорио је да се „не може мрзети Путин, јер ће Русија увек бити ту“.
Ведрин мисли да „треба преиспитати политику Запада према Русији за последњих 20 година“, јер је Путиново реаговање нуспроизвод западне непаметне и понижавајуће политике према Русији.
Уз „све замерке које се могу ставити Путину“, каже Ведрин, нужно је у етапама поновно сређивање односа Запада и Русије.
(Бета)
