Највише Јевреја међу четницима било је у Источној Србији, а то су највише били бегунци из Борског рудника.

Поред припадника многих других народа, у четничким редовима налазио се и известан број Јевреја – од Врховне команде, па надаље. Један од Јевреја у Врховној команди био је шеф санитета др Тибор Голдван. [1] Лекара Јевреја било је у многим корпусима, од Расинског до Озренског. Било је и Јевреја других струка, попут фотографа, на пример у Првој бољевачкој бригади Тимочког корпуса.

„Јевреји из покрајине Херцеговине у Југославији“, како је наведено у документу, послали су за Нову 1944. годину поруку својим сународницима у Америци као одговор на честитку добијену с оне стране Атлантика. У поруци се поред осталог каже:

„Јевреји који се боре у јединицама Југословенске војске шаљу поздрав америчким Јеврејима и узвраћају најбоље жеље за Нову годину. Срећни смо што се боримо под командом ђенерала Михаиловића против непријатеља Југословенског народа. Од своје браће у Америци очекујемо пуну помоћ како бисмо могли постићи заједнички циљ. Демократске слободе и строгу казну за ратне злочинце…

Живела демократска Америка, живео краљ Петар, живео Дража Михаиловић!“ [2]

Највише Јевреја међу четницима било је у Источној Србији, а то су и у овом случају били бегунци из Борског рудника. „Ђенерал Михаиловић предвидео је да се у погодном моменту ослободе и да се од њих формира једна јединица. О овоме је обавештен Џојнт у Њујорку. За језгро тог формирања било је у мојим јединицама око 30 интелектуалаца“, пише у својим мемоарима пуковник Велимир Пилетић, командант Крајинског корпуса. [3]

Радиограмом од 20. априла 1944. године, Пилетић је известио Дражу да се у његовој јединици налази „известан број Јевреја, одбеглих са рада из Бора“. У Бору се налазило још око 3.500 Јевреја, а четнички обавештајци су били „у вези са њима“. Јевреји су организовано саботирали рад у Бору, правећи истовремено план са четницима да „у даном моменту“ крену у оружани устанак против Немаца. Представници Јевреја из Бора молили су Америчко друштво Јевреја да им „укаже помоћ у материјалном погледу и оружју“ преко Крајинског корпуса како би тај устанак био успешнији. [4]

У емисији Новинске агенције Демократска Југославија за 30. април 1944. објављено је да су сви Јевреји у четничким редовима добили тражену дозволу „да оформе посебну јеврејску јединицу, која ће се борити заједно са свим осталим јединицама Југословенске војске“. [5]

У Билтену бр. 185 за 29. јун 1944, Демократска Југославија је емитовала следеће саопштење:

„Јевреји из Чехословачке, Мађарске, Румуније и Југославије, који су са нама, формирали су специјални Комитет и поставили себи задатак да се представе југословенским војним званичницима у нашој земљи и да воде јеврејске послове у иностранству.

Чланови овог комитета су:

– Јандрих Хенгел из Берхова, као представник чехословачких Јевреја;
– Др инж. Ференц Мај из Сегедина, који представља мађарске Јевреје;
– Емил Лаубер, који представља румунске Јевреје и
– Манојло Ирић из Новог Сада, који представља Јевреје из Југославије.

Комитет је издао следеће саопштење у име Јевреја који се налазе у Југословенској војсци:

1. Јевреји из Чехословачке, Мађарске, Румуније и Југославије, који се сада налазе у Југославији, боре се за демократију, раме уз раме са војницима Југословенске војске под командом генерала Михаиловића, а против заједничког непријатеља Уједињених нација, Немачке и њених савезника.

2. Јевреји, грађани Чехословачке, Румуније и Мађарске се боре у специјалним јеврејским одредима који су придружени Југословенској војсци.

3. Јевреји, грађани Краљевине Југославије, се боре као равноправни борци у јединицама Југословенске војске, у духу традиције из прошлих ратова за слободу.

4. Сви Јевреји поново изражавају своју захвалност генералу Дражи Михаиловићу и његовим подређеним официрима, који су увек изузетно благонаклони према своји суграђанима који беже од нацистичког терора, и који упркос свим жртвама, спасавају Јевреје из немачких руку“. [6]

Једно саопштење Јеврејског комитета Демократска Југославија проследила је у Америку 7. јула, и то Јеврејској организацији, Удруженој ционистичкој организацији и Светској јеврејској организацији. Први део саопштења односи се на прикупљање података о злочинима, док се у другом делу од наведених јеврејских организација тражи да од савезничких влада испослују оружје и ратну спрему „како бисмо до крајњих граница придопринели великој борби против заједничког непријатеља“. Потписници су исти као у саопштењу од 29. јуна, с тим што је Манојло Ирић сада потписан као Мануел Ирич. [7]

Дражин став према Јеврејима видимо из његовог расписа свим равногорским гласилима и пропагандним одељењима од 1. априла 1944. године, који гласи:

„У једном од наших листова као да се осећа једна нота антисемитизма. То је пут нациста, а наш покрет не сме поћи тим путем. У овом рату страдали су Јевреји горе него ми Срби, а ми нисмо никад били противу онога ко страда, па нећемо ни сад. У нас се никада није постављало питање Јевреја, већ питање режима. Ако не ваљају режими, не ваљају ни Јевреји, а ако су солидни режими и добар управни апарат, ваљаће и Јевреји. Али у првом реду треба да ваљамо ми Срби. Та антисемитистичка нота не сме да се појави ни у штампи ни у пропаганди.“ [8]

Извори

[1] И. Авакумовић, Михаиловић према немачким документима, 88.

[2] Родољуб или издајник, случај ђенерала Драже Михаиловића, 306. На паралелном суђењу Дражи у Америци 1946. године поруку је прочитао судија Хејз, а добијена је од бившег југословенског амбасадора у Вашингтону, Константина Фотића.

[3] В. Пилетић, Судбина српског официра, 98.

[4] АВИИ, ЧА, К-277, рег. бр. 4\1.

[5] Из архиве “Демократске Југославије“, коју је сачувала супруга потпуковника Борислава Тодоровића у Њујорку. Копија у поседу аутора, оригинал предат Војном архиву у Београду.

[6, 7] АВИИ, ЧА, К-282, рег. бр. 17\1.

[8] АВИИ, ЧА, К-277, рег. бр. 4\1.

Из књиге Милослава Самарџића „Генерал Дража Михаиловић и општа историја четничког покрета“, 5. том, Крагујевац, 2010.

Извор: Погледи – Милосав Самарџић

Ознаке: Јевреји, Други светски рат, Милосав Савић, српска историја, четници