Pročitaj mi članak
Данас је у Вуковару одржан протест под називом „Vukovar nikada neće biti Вуковар“, у организацији Удружења ратника хрватског одбрамбеног рата.
Током протеста затражено од хрватског Сабора да изгласа мораторијум од 20 година на увођење у службену употребу српског језика и ћирилице, док је у Загребу Хрватска странка права почела да прикупља потписе за увођење десетогодишње забране.
С друге стране, градске власти и представници Срба у том граду, али и представници хрватске државе који су учесници процеса мирне реинтеграције у 90-им, наводе да се питање увођења српског језика и ћирилице као службеног језика и писма у Вуковар треба решавати договором и применом закона, а не разним петицијама или уличном скуповима.
По уставном закону о правима националних мањина и закону о коришћењу језика и писма националних мањина, мањински језик и писмо могу се увести у срединама у којима нека мањина има више од трећине учешћа у укупном становништву, а Срба је у Вуковару 34,87 одсто, по попису из 2011.
Двојезичност се у Вуковар може уводити нешто спорије, али неки мораторијум не долази у обзир – изјавила је за Хрватски радио Весна Шкаре Ожболт која је била шефица одбора за поверење који је деловао од 1995. до 1998.
– Данас говорити о правима националних мањина делује неозбиљно, а неозбиљно је поново провоцирари и стварати осећај повратка у нека прошла времена – рекла је она.
– Највећи проблем је ако у Вуковару почну одлучивати они који мисле да се питање двојезичности решава на стадионима или на улици, а не у Сабору или за округлим столом – рекао је Ивица Вркић који је 90-их био шеф канцеларије привремене управе у Вуковару.
Председник заједничког већа општина и посланик Самосталне демократске српске странке Драган Црногорац поновио је своју ранију изјаву за Танјуг да је двојезичност већ присутна у Вуковару у виду натписа на школама и другим установама у које долазе Срби.
– Ту двојезичност 2009. увели су СДСС и хрватске странке од којих неке то сад оспоравају – рекао је Црногорац.
Министар управе Арсен Баук сматра да се ту „не ради о двојезичности него о дволичности неких странака“.
– Попис бирача показао је да има 12.000 Срба, док их је у попису становништва 9.000, што ј изнад 33 одсто – рекао је Баук.
Он и градоначелник Вуковара Жељко Сабо сматрају да се статутом града може предвидети да се на неким објектима, као на Овчари или неким од меморијалних центара из 1991. не стављају ћирилични натписи.
– Али ту треба постојати воља за договор и разговор, а сам закон мења се у сабору, а не на улици – рекао је Баук.
Ако се влада и сабор оглуше на данашње захтеве, учесници скупа најавили су оснивање Националног одбрамбеног покрета с циљем рушења актуелне власти свим доступним демократским средствима.
С друге стране, Хрватска странка права Анте Старчевић започела је на загребачком тргу бана Јелачића акцију „Загреб за Вуковар“ у којој се прикупљају потписи за петицију за десетогодишњи мораторијум на увођење службеног српског језика и ћирилице у Вуковару.
Том акцијом ХСП АС даје подршку својим како они сами за себе воле рећи, усташким колегама у Вуковару који су пре месец дана почели прикупљати потписе подршке за петицију.
(Танјуг)
