ЛУГАНСК – Проруске снаге преузеле су контролу над канцеларијом тужиоца и телевизијским центром у граду Луганску на истоку Украјине, пошто су раније заузели седиште локалне админстрације, известио је фотограф Ројтерса.

Демонстранти су пуцали из аутоматског оружја и бацали шок бомбе на седиште локалне полиције у граду .

Наоружани људи су рекли да држе под контролом зграду, а агенција Интерфакс је известила да су демонстранти спалили украјинску заставу. Више од 3.000 проруских демонстраната упало је раније у току дана у регионалну административну зграду у Луганску.

Група од око 20 младих металним шипкама разбила је прозоре како би ушла у зграду коју није обезбеђивала полиција.

Демонстранти су скинули са зграде украјинску заставу и заменили је руском, а затим отворили врата зграде како би пустили гомилу која је стајала испред, пренео је АФП.

Влада у Кијеву изгубила је контролу над полицијским снагама у деловима источне Украјине, где су проруски активисти заузели регионалне зграде у Доњецку и неколико мањих градова.

„Регионално руководство не контролише своје полиције снаге. Локална полиција није урадила ништа“, рекао је саветник министра унутрашњих послова Арсена Авакова, Станислав Речински.

Речински је додао да министарство има информације да ће демонстранти следеће покушати да заузму локалну телевизију.

Проруске снаге у Луганску, граду од 465.000 житеља, близу руске границе, заузели су зграду локалне службе безбедности пре три седмице.

22:00 ВЛАДИМИР ПУТИН: Америка је од почетка из сенке руководила кризом у Украјини

Оно што се данас дешава у Украјини резултат је процеса који су од почетка водиле Сједињене Америчке Државе, али тако да остану у сенци, изјавио је вечерас у Минску председник Русије Владимир Путин.

„Мислим да нам оно што се сада дешава показује ко је, заправо, руководио тим процесом од почетка. Међутим, Сједињене Државе су прве кораке чиниле у сенци, па су се интереси САД и њихових европских партнера поклопили, јер је Европска унија, коју представља Европска комисија, хтела да постигне известан договор с Украјином по условима који су, верујем, неповољни за Украјину“, казао је он после састанка с председницима Казахстана и Белорусије, Нурсултаном Назабајевим и Александром Лукашенком.

Одговарајући на питање новинара о „осветничким“ санкцијама, председник Русије је рекао да није неопходно одговарати на њих, али је упозорио да ће западни партнери у кључним секторима руске економије сносити последице.

„Руска влада је већ предложила неке кораке у одговор, али верујем да то није неопходно. Међутим, ако се овакво понашање настави, наравно да ће влада морати да размисли о томе ко и како ради у Русији у кључним секторима економије, укључујући и енергетски сектор“, казао је Путин.

„Не желимо да прибегавамо таквим корацима, таквим одговорима, и надам се да то неће бити потребно.

Путин је још једном изјавио да у Украјини нема руских војника.

„Слушамо да тамо постоје наши специјалци, инструктори. Одговорно изјављујем да тамо нема ни руских инструктора ни специјалаца ни восјке, нема никог“, казао је он.

21:00 Бакље Десног сектора у Кијеву

Десни сектор у Кијеву парадирао вечерас са бакљама, објавио је ТВ канал Раша тудеј на Твитеру.

Фашистичка организација „Десни сектор“ увелико ратује против присталица федерализације на истоку Украјине, подсећају агенције.

20:30 Само два аутомобила хуманитарне помоћи успела да се пробију из Харкова у Славјанск

У Славјанск, који је под контролом присталица федерализације Украјине, су стигла два аутомобила хуманитарне помоћи. Како су РИА Новостима изјавили координатори, они су морали да се буквално пробијају у град, који су опколиле снаге кијевских властти.

„Хуманитарна помоћ је два дана прикупљана у центру Харкова на Тргу Держинског. Прикупљено је пола тоне – хране и лекова, посебно су молили за инсулин“, рекао је координатор Јуриј Апухтин.

Међутим, без авантура помоћ није могла стичи до Славјанска. Присталице федерализације су кренуле у колони од 12 аутомобила из Харкова. На излазу из града Чугујева (Харковска област) колону су зауставили полицајци. „Рекли су нам да је тамо све блокирано и да није безбедно, али смо кренули даље“, испричао је Апухтин.

Али, колона је опет заустављена у граду Изјум, где су концентрисане јаке снаге, које су учествовале у специјалној акцији против демонстраната на истоку земље. „Тамо нас је зауставила Национална гарда. Нису хтели из принципа да нас пусте, мада смо им показали све што возимо“, рекао је он.

На крају крајева су се договорили да крену даље само два аутомобила са робом, а осталих десет су вратили назад. Истовремено су полицајци преписали све личне податке учесника хуманитарне аутоколоне. Национална гарда, такође, „није пропустила“ симболику присталица федерализације.

Апухтин је рекао да су војници тражили да им дају само цигарете. „Мада се на њиховим лицима видело да би радо узели све намирнице“, додао је он.

На истоку Украјине од марта се одржавају митинзи присталица федерализације. Кијевске власти против њих проводе специјалну војну операцију. Москва је одлуку Кијева да употреби силу назвала крајње опасном.

19:30 Пентагон: НАТО планира нове војне вежбе у Балтичком региону

Земље Балтичког региона и Пољска су изразили жељу да америчка војска буде стално дислоцирана у региону. САД су изјавиле да се залажу за чешће војне вежбе са земљама Балтичког региона, али да не планирају да шаљу стални контигент у регион.

РИА Новости. НАТО планира да проводи нове војне вежбе у Балтичком региону у јуну ове године, саопштио је у уторак представник Пентагона Џон Кирби.

„Министар одбране САД Чак Хејгел је саопштио планове о вежбама, које ће се састојати од два дела и одржаће се у региону Балтичког мора. У вежбама ће учествовати војници из више од десет земаља чланица НАТО и њихови партнери“, саопштио је Кирби. Представник Пентагона је рекао д асу планови о војним вежбама у вези са заоштравањем ситуације у Украјини.

Земље Балтичког региона и Пољска су раније изјавиле да би желеле да америчка војска буде стално дислоцирана у региону. САД су изјавиле да се залажу за чешће војне вежбе са земљама Балтичког региона, али да не планирају да шаљу стални контигент у регион.

Сада се у Пољској, Естонији и Литванији налази америчка десантна војска. Како је саопштило министарство одбране САД, војници ће учествовати у војним вежбама, које су планиране током целе године.

18.57 – Александар Турчинов затражио од министра полиције да разреши дужности шефове регионалних полиција Луганске и Доњецке области

Вршилац дужности председника Украјине Александар Турчинов затражио је од министра полиције Арсена Авакова да разреши дужности шефове регионалних полиција Луганске и Доњецке области. „Догађаји на истоку показали су неактивност, беспомоћност, а понегде и издају чувара закона у Доњецком и Луганском региону. Ово је један од главних узрока лоше ефикасности… Огромна већина снага безбедности на истоку није у стању да испуни своју дужност да заштити наше грађане“, рекао је Турчинов.

18. 50 – Шеф полиције Луганска написао је оставку и дао је присталицама федерализације Украјине

Шеф полиције Луганска написао је оставку и дао је присталицама федерализације Украјине, јавља УНН. Урадио је то под условом да демонстранти не упадну у зграду милиције. Проруске снаге преузеле су контролу над канцеларијом тужиоца и телевизијским центром у граду Луганску на истоку Украјине, пошто су раније заузели седиште локалне админстрације, известио је фотограф Ројтерса. Наоружани људи су рекли да држе под контролом зграду, а агенција Интерфакс је известила да су демонстранти спалили украјинску заставу.

18.45 – Гаспром: Надамо се да ће Украјина испунити своје обавезе о транзиту гаса

Гаспром се нада да ће Украјина испунити своје обавезе по транзиту гаса. Истпвремено, како је изјавио представник компаније, руски холдинг намерава да повећава капацитет подземних складишта гаса у Европи.

Он је напоменуо да је Гаспром увек испуњавао своје обавезе, па чак и авансно плаћао транзит гаса преко Украјине. „Ми се надамо да нећемо гледати најгори сценарио“, додао је представник компаније. Дуг „Нафтогаза Украјине“ за руски гас сада износи више од 2,2 милијарде долара.

18.15 – Шест канадских борбених авиона кренуло је за Румунију да би учествовали у појачаном патролирању НАТО изнад источне Европе

Шест канадских борбених авиона ЦФ-18 кренуло је данас за Румунију да би учествовали у појачаном патролирању НАТО снага изнад источне Европе, а усред растућих тензија са Русијом, због Украјине, јавио је АФП.

Вишенаменски канадски војни авиони полетели су из своје базе у Беготвилу, Квебек, у девет сати ујутро по локалном времену, што је посматрао и канадски министар одбране Роб Николсон.

Ти авиони ће у Румунији, како је рекао Николсон, спроводити „тренажне активности с циљем подршке сигурносним мерама“ у централној и источној Европи и да демонстрирању, као што је рекао један званичник, „снагу здружене солидарности као одговор на агресију Русије“.

17.50 – Амбасада САД у Кијеву: Тероризам на истоку Украјине

Недавне отмице инспектора ОЕБС-а и напад на демонстрате на истоку Украјине, иза којих стоје проруске снаге, дело су тероризма, саопштила је америчка амбасада у Кијеву.

„У модерном, демократском друштву нема места таквим примерима нехуманог понашања. То је тероризам, јасно и једноставно“, стоји у саопштењу, пренео је АФП.

17.20 – МСП РФ: Москва ће развијати односе са ЕУ без обзира на несугласице око Украјине

Несугласице око Украјине не значе да се Русија одриче од партнерства са ЕУ, стоји у извештају, који је објављен на сајту МСП РФ. У документу се говори да ће се посебна пажња придавати сарадњи у енергетској сфери, између осталог, развоју трансевропских гасовода „Северни ток“ и „Јужни ток“.

МСП РФ је истовремено истакао да су односи између ЕУ и Русије почели да се погоршавају крајем прошле године. Пројекти споразума о придруживању у зонама слободне трговине са Украјином, Молдавијом, Јерменијом и Грузијом, које је Брисел направио у оквиру програма „Источно партнерство“, су фактички ставили те земље пред лажним избором између Русије и западних партнера, стоји у извештају.

17.10 Кијев организоваи атентат

– Атентат на градоначелника Харкова Генадија Кернеса можда је огранизовало Министарство унутрашњих послова Украјине, рекао је бивши харковски градоначелник и председнички кандидат Михаил Добкин, преноси Кијев пост. Добкин и Кернес су из проруске Партије региона.

16.47 Барикаде у Лиганску

– Присталице федерализације у Луганску почеле су да подижу барикаде око зграде државне администрације коју су данас запосели, јавља стрингер ТВ канала Раша тудеј Грејем Филипс на својм Твитеру.

Филипс каже да се у згради још налази неколицина украјинских милиционера.

16.45 – Криза у Украјини изазвана је пучем који је подржао Запад, рекао је шеф руске дипломатије Сергеј Лавров у разговору са кубанским колегом Бруном Родригесом.

Русија се залаже за решавање кризе у Украјини путем свенационалног дијалога, изјавио је шеф руске дипломатије Сергеј Лавров на преговорима са кубанским колегом Бруном Родригезом у Хавани. Према речима руског министра, криза у Украјини је изазвана државним ударом, који су подржале земље Запада.

Лавров је, такође, рекао да Русија не прихвата санкције САД и ЕУ, које су уведене упркос здравом смислу. „Покушај да се други окриви за сопствене грехе је судбина слабих политичара“, рекао је Лавров.

Европска унија је у уторак објавила списак са још 15 људи, против којих су уведене санкције. Дан пре су САД у „црни списак“ укључиле 17 руских компанија и 7 држављана Русије.

16.25 – Руски министар одбране Сергеј Шојгу позвао је америчког колегу Чака Хејгела да охлади реторику у вези с Украјином, а гомилање НАТО трупа у близини граница Русије назвао је „незапамћеним“.

Шојгу је све то рекао Хејгелу у слушалицу и поручио му да није тачно да у Украјини делују руски шпијуни и диверзанти. Хејгел је, са своје стране, у име Брисела и Вашингтона изразио „изузетну забринутост“ због ситуације у Украјини, али је додао да активности НАТО у Европи немају за циљ да провоцирају, него да покажу јединство тог савеза. „Нема ничег новог за Русију у томе“, рекао је Хејгел.

16.20 – Олег Царев: Одлучио сам да повучем кандидатуру јер видим да је она у садашњим околностима бесмислена

Посланик Партије региона Олег Царев изјавио је да повлачи своју кандидатуру за председника Украјине и позвао је на бојкот тих избора, јавља Интерфакс.

„Одлучио сам да повучем кандидатуру јер видим да је она у садашњим околностима бесмислена“, рекао је Царев и најавио да ће тражити друге начине да представи своје идеје.

16.15 – Константин Ромодановски: Украјина на прагу хуманитарне катастрофе

Симптоми хуманитарне катастрофе у Украјини се све више примећују, ситуација је алармантна, саопштио је шеф Федералне миграционе службе Константин Ромодановски, говорећи у уторак у Савету Федерације.

Према његовим речима, ФМС свакодневно добија до 6.000 молби грађана Украјине, који желе да остану у Русији на дуже време. „Они се плаше погоршања стања у Украјини“, рекао је Ромодановски.

16.10 – Дмитриј Рогозин: САД не схватају да ће им се санкције вратити као бумеранг

Потпредседник владе Русије Дмитриј Рогозин сматра да су сви једноставно већ уморни од санкција, које САД и дање уводе против Русије. Он не може да верује да Американци не схватају да ће им се санкције вратити као „бумеранг“.

На сусрету са новинарима у Симферопољу потпредседник владе РФ Дмитриј Рогозин је изјавио да, уводећи санкције против Русије, Американци подмећу својим космонаутима на МКС, јер ће се било која ограничења аутоматски одразити на становнике САД.

„Искрено говорећи, већ су додијали својим санкцијама, а сами не схватају да ће им се те санкције вратити као бумеранг“, цитира Интерфакс речи руског чиновника.

Рогозин је, између осталог, говорио о производњи ракета, јер управо ту област, према његовим речима, Американци хоће да униште. „Ако желе да нанесу удар на руску производњу ракета, они аутоматски подмећу својим космонаутима на Међународној космичкој станици“, сматра Дмитриј Рогозин.

Он је, такође, истакао да у космичкој области санкције ударају не само по Русији, него и по Европској космичкој агенцији, која производи сателите са базом руске производње. „И сада ти сателити ником не требају“, закључио је потпредседник владе РФ.

Напомињемо да је данас нешто раније државни секретар САД Џон Кери изјавио да САД у насјкорије време могу прећи на четврту фазу санкција против Русије. То подразумева ограничење рада са целим секторима економије, као што су енергетски, финансијски и одбрамбени.

15.20 – Министар одбране Сергеј Шојгу је најпопуларнији министар у Русији зато што је изузетно ефикасан.

„Ми видимо да је данас министар одбране добио највише оцене за своју ефикасност – 4,42 поена на скали од 5, где је 1 најнижа, а 5 највиша оцена“, каже Константин Абрамов, председник Сверуског центра за истраживање јавног мњења.

Абрамов каже да Шојгу висок рејтинг дугује томе што „има неке особине Бетмена – увек је у журби да помогне људима“.

13:14 У пет места на истоку Украјине истовремено подгинуте заставе ДНР

Заставе „Доњецке народне републике“ су се појавиле на административним зградама у Шахтјорску, Торезу, Снежном, као и у два села – Горноје и Красни Луч.

Украјине, који се налазе уз пут Доњецк-Луганск, су истовремено подигнуте заставе самопроглашене „Доњецке народне републике“, саопштио је дописник РИА Новости.

Ако је само пре неколико дана црно-плаво-црвена застава „ДНР“ била само на згради градске владе у Харцизску (102 хиљаде становника), то се сада она вијори на административним зградама већине места уз тај пут: у Шахтјорску (центар рејона, 58 хиљада становника), у Торезу (80 хиљада), у Снежном (60 хиљада), као и у мањим местима – Горноје и Красни Луч.

На згради градске владе у Торезу се напоредо са заставом „ДНР“ вијои и застава Украјине. Овде кажу да ће до референдума 11. маја, док се народ не одлучи, бити обе заставе на згради. А, на барикадама на путу између Снежног и Красног Луча се налазе заставе „ДНР“, Украјине и Русије.

13:05 Експерти: САД неће моћи натерати Европу на економски рат са РФ

Тешко да ће Вашингтон успети да сломи отпор Европске уније и да је натера да уведе озбиљне економске санкције против Русије, јер земље ЕУ не желе да руже чврсте трговачке односе са Москвом, тврде стручњаци са којима су у уторак разговарале РИА Новости.

У Украјини је 22. фебруара дошло до смене власти, која је имала одлике државног удара. Рада је сменила председника Виктора Јануковича, променила Устав и расписала изборе за 25. мај. Москва сматра да легитимност одлука Раде изазива сумњу. Крим и Севастопољ су се припојили Русији после референдума 16. марта. Поновно уједињење Русије и Крима Запад не признаје и због тога уводи санкције против низа руских политичара и бизнисмена. Председник РФ Владимир Путин је изјавио да референдум одговара нормама међународног права и Повељи УН, а руски МСП је више пута истицао да је крајње неумесно и контра продуктивно разговарати с Москвом језиком санкција.

Нешто раније су објављена презимена Руса и Украјинаца који се налазе на раширеном списку санкција Европске уније. На списку су се налазила 33 човека, а онда су додата још 15, укључујући и потпредседника владе Дмитрија Козака, начелника Генералштаба оружаних снага РФ Валерија Герасимова и начелника обавештајне службе Игора Сергуна, представника председника Русије у Криму Олега Белавенцева, министра за Крим Олега Савељева, потпредседнике Државне думе Људмилу Швецову и Сергеја Неверова, в.д. губернатора Севастопоља Сергеја Мењајлу, сенатора Крима и Севастопоља у Савету Федерације Олгу Коватиди, као и представнике народне војске на југоистоку Украјине. Свим овим људима је забрањен улазак у ЕУ. Осим тога, биће замрзнути сви њихови евентуални рачуни у европским банкама. Читајте више

12:40 ЕУ објавила нови списак санкција против Русије

Европска унија је у уторак објавила списак против 15 Руса, којима је забрањен улазак у земље чланице ЕУ и којима ће бити замрзнути активи.

На списку су потпредседник владе Дмитриј Козак, начелник Генералштаба оружаних снага РФ Валериј Герасимов и начелник обавештајне службе Игор Сергун, представника председник Русије у Криму Олег Белавенцев, потпредседник Државне думе Људмила Швецова. На тај начин се на црном списку ЕУ налази 48 људи.

12:00 Украјина и Словачка се договориле о реверсу гаса од октобра

Представници словачке компаније Јустрим и украјинске Укртрансгас потписали су у Братислави Споразум о реверсним испорукама гаса у Украјину.

У првој фази се планирају испоруке гасоводом који се сада не користи Војани-Ужгород, јер за такву одлуку није потребна сагласност Гаспрома.

Стране су се такође договориле да ће размотрити могућности испоруке преко гасовода којим руски гас стиже у Европу.

Словачка ће од октобра испоручивати Украјини 3,2 милијарде кубика гаса годишње. 2015. количина гаса може достићи 10 милијарди кубика. Украјина годишње троши око 55 милијарди кубика.

11:50 Рјабков: Русија има спреман одговор на санкције

Заменик шефа руске дипломатије је рекао да САД политиком санкција „покушавају да скрену земљу са изабраног пута применом неподобних средстава“. И у таквој ситуацији, према његовим речима, Москва не може остати по страни.

Сергеј Рјабков је у уторак изјавио да Русија има спреман одговор на спискове санкција Запада и да ће се у најскорије време предузети неколико мера.

„Ми не само да имамо: нешто већ дејствује, а нешто ће бити уведено у најскорије време. Постоји питање какав ће бити управо симетрични одговор, шта ће укључити. Нема потребе да се с тим жури. Али, ће се сигурно десити“, саопштио је дипломата у интервјуу интернет издању „Газета.ру“.

Он је рекао да САД политиком санкција „покушавају да скрену земљу са изабраног пута применом неподобних средстава“. И у таквој ситуацији, према његовим речима, Москва не може остати по страни.

„Ми смо прилично хладнокрвни људи и спремни смо да сваки заокрет у кризи (или неки развој) размотримо на Декартов начин – са неке дистанце, удаљености, не подлежући неким страстима, бури у души. Неки на тој страни људи, не могу да се помире са овим што се дешава. То је бреме људских страсти – ја бих тако описао то што се сада дешава у Вашингтону“, рекао је Рјабков.

11:40 Американцима дозвољено да наставе са радом у савету директора „Росњефти“

Амерички бизнисмени могу да продуже рад са руском државном нафтном компанијом „Росњефт“, без обзира на то што је на списак санкција укључен директор компаније Игор Сечин.

„Држављанима САД се не забрањује пословање са „Росњефтом“, укључујући и учешће у седницама савета директора“, изјавио је представник министарства финансија САД.

Према речима чиновника, САД нису увеле санкције против „Росњефти“, а директор компаније Игор Сечин не поседује већински пакет акција и зато америчке компаније и инвеститори могу и даље да раде са „Росњефтом“.

11:20 Путин: Неопходно убрзати процес интеграције Крима и Севастопоља

Председник Руске Федерације Владимир Путин је позвао парламентарце да поделе са руководиоцима Крима и Севастопоља успешно законодавно искуство.

На седници Савета законодаваца у који улазе руководиоци оба дома руског парламента и законодавне скупштине свих региона Путин је поздравио представнике Крима и Севастопоља.

Обраћајући им се, Владимир Путин је рекао: „Молим вас да се активно укључите у заједнички рад чији је приоритет брига о људима, њиховим потребама, захтевима и молбама“. По његовом мишљењу, извршна власт чини све да се Крим и Севастопољ што је могуће брже интегришу у јединствени економски, социјални и хуманитарни простор Русије.

11:00 Амерички политичар: Садашње санкције Русији немају ефекта

Нова порција санкција против Русије је дотакла неколико познатих Руса. Међутим, према мишљењу америчког политичара Џона Болтона, Запада узалуд трља руке надајући се руској стрепњи, јер те мере нису довољно ефикасне да би нанеле штету Русији.

Коментаришући увођење санкција против „блиског окружења“ Путина, бивши амбасадор САД у УН Џон Болтон је у интервјуу за Fox News изјавио да такве санкције нису ефикасне.

Санкције су дотакле седам људи и то у смислу да они са својим супругама не могу прошетати по продавницама на Петој авенији; то је минималан корак који се могао предузети, сматра Болтон. Овакве мере не заустављају Владимира Путина, већ насупрот – као да му Америка овим говори: „ми ћемо истрпети поступке Русије“, додао је он.

Према његовом мишљењу, очигледно је да председник Барак Обама не жели да предузима озбиљније мере, које би могле јаче ударити по Русима.

Понашање Обаме говори о томе да не постоји ни стратешко размишљање ни разумевање нијанси америчке политике, рекао је Болтон.

Џон Болтон је предложио своју варијанту притиска на Русију. „Ми морамо да уведемо праве санкције. На пример, одузети руским финансијским институтима приступ на западно тржиште. Мислим да се треба вратити томе што је предлагао Џорџ Буш 2008. – вратити Украјину и Грузију на пут чланства у НАТО. Такође, је потребно уводити санкције против кључних сектора руске економије. Забранити Аерофлоту слетање на америчке аеродроме“, сматра политичар.

Санкције, које су уведене 28. априла, нису нанеле значајну штету руској економији. Пад рубље, као и пад на берзи, смањење кредитног рејтинга земље су последица нестабилности у Украјини, сматра бивши амбасадор САД. Владимир Путин је у некој мери био спреман да претрпи овакве губитке у случају реакције Запада на његову спољну политику, додао је Болтон.

Говорећи потенцијалној штети од санкција у односу на руског председника, политичар је изразио сумњу да ће га то дотаћи. Највероватније ће Владимир Путин то примити као почаст, рекао је Џон Болтон.

10:15 Гаспром: несугласице с Украјином угрожавају експорт гаса у Европу

„Политичке и економске противречности између Русије и Украјине су изазвале забринутост у вези са поузданим испорукама гаса у Европу преко Украјине и способношћу украјинског контраагента „Гаспрома“ да измири свој дуг за испоручени гас и плати за текуће испоруке гаса“, стоји у саопштењу компаније.

Било које несугласице с Украјином могу потенцијално довести до сметњи у експорту „Гаспрома“ у Европу преко гасовода, који прелазе границу Украјине, стоји у саопштењу.

„Политичке и економске противречности између Русије и Украјине су изазвале забринутост у вези са поузданим испорукама гаса у Европу преко Украјине и способношћу украјинског контра агента „Гаспрома“ да измири свој дуг за испоручени гас и плати за текуће испоруке гаса“, стоји у саопштењу компаније.

Осим тога, у компанији сумњају да „Нафтогаз Украјине“ не може испунити своје обавезе по транзиту гаса и да ће бити склон да узима гас који је намењен европским потрошачима.

10:00 Рањени градоначелник Харкова у вештачкој коми

Градоначелник Харкова Генадиј Кернес, на кога је у понедељак извршен атентат, је пребачен на лечење у израелску клинику. Према подацима израелског интернет ресурса IzRus., Кернес се од јуче налази у једној од приватних клиника Хаифе, града на северу Израела.

Лекари су одлучили да градоначелника Харкова Генадија Кернеса, коме је пуцано у леђа, уведу у стање вештачке коме, саопштено је на сајту града Харкова.

„Стручњаци одржавају Генадија Кернеса у стању вештачке коме и обезбеђују вентилацију плућа“, стоји у саопштењу.

Кернес је у понедељак рањен у леђа док је возио бицикл у граду и тада је оперисан. Покренута је истрага о покушају убиства. Кернес је пребачен у израелску клинику у пратњи супруге и бригаде израелских лекара.

09:50 Доњецк: 14 људи повређено у нередима

У Доњецку је 14 људи повређено у нередима између проруских активиста и учесника акције за јединство Украјине. То су само прве информације, коначан број повређених ће се знати када сви буду пребачени у болницу.

28. априла је неколико хиљада људи изашло у антифашистичку шетњу против догађаја организованих поводом дана оснивања СС дивизије „Галиција“. Учесници акције су скандирали „Фашизам неће проћи!“ и „Русија, Русија!“. Неколико десетина људи је полиција блокирала како би се избегли већи инциденти. Али, до нереда је ипак дошло.

09:40 Русија повукла војску са војне вежбе уз украјинску границу

Одмах после изјаве кијевских власти да неће користити украјинску армију против ненаоружаних грађана, руска војска се вратила у места дислокације, изјавио је министар обране Русије Сергеј Шојгу у разговору са министром одбране САД Чаком Хејгелом.

Шојгу је у разговору, такође, рекао да је перспектива оштрих борбених дејстава против цивилног становништва Украјине приморала руску страну да објави почетак велике војне вежбе на националној територији, у регионима у близини са украјинском границом. Та одлука је и објављена.

09:30 САД ускоро могу увести санкције против неколико сектора руске економије

САД су прошириле списак санкција, укључивши још седам Руса и 17 компанија. Санкције су уведене због припајања Крима, које САД не признају, као и због позиције Русије према Украјини.

САД могу ускоро увести санкције против неколико сектора руске економије због ситуације у Украјини, изјавио је у интервјуу за Wall Street Journal државни секретар САД Џон Кери.

„Ми смо сада јако близу санкција. И управо према томе и идем, ако они (руске власти) буду и даље ишли својим путем“, рекао је Кери, одговарајући на питање новинара Wall Street Journal о евентуалним санкцијама САД против сектора економије РФ, укључујући енергетски, финансијски и одбрамбени.

Државе G7 су прошле суботе оптужиле Русију да не поштује Женевски споразум о деескалацији конфликта и запретиле новим санкцијама. МСП РФ је касније саопштило да су оптужбе неосноване, а да кијевске власти до сада нису ништа урадиле како би отпочео уставни процес са учешћем свих региона Украјине, а то би утицало на излаз из тешке политичке кризе.

САД су због ситуације у Украјини рашириле списак санкција укључивши још седам Руса и 17 компанија. Тако се на том списку нашло скоро 50 руских, кримских и украјинских политичара и пословних људи.

09:20 Јапан увео нове санкције Русији

Влада Јапана је увела нове санкције против Русије у вези са догађајима у Украјини.

Ради се о забрани издавања виза за 23 Руса, међу којима су и припадници државних структура. Јапанске власти још нису објавиле њихова имена.

Јапан је у марту већ увео санкције Русији због анексије Крима.

Те санкције су предвиђале обустављање консултација о ублажавању визног режима и замрзавање почета преговора о евентуалном закључивању три билатерална договора.

09:10 Русија, Украјина и ЕУ могу преговарати о гасу 2. маја у Варшави

Представници Русије, Украјине и ЕУ планирају да преговарају о гасу 2. маја у Варшави. О томе се сазнало, како су саопштили у Министарству енергетике Русије, после телефонског разговора руског министра за енергетику Александра Новака и комесара ЕУ Гинтера Етингера. Своје учешће у преговорима треба да потврди и украјинска делегација.

Вршилац дужности премијера Украјине Арсениј Јацењук је у понедељак дао више оштрих изјава о сарадњи са Гаспромом. Кијев незадовољан ценом и уговором за гас припрема тужбу, рекао је украјински премијер.

(Глас Русије, Восток)

Ознаке: криза, немири, Русија, Украјина