Pročitaj mi članak
Анализа: Референдум је завршен, народ Крима одабрао је Русију, но велике напетости тек долазе – амерички дронови круже док Москви стиже потпора из Бјелорусије: „Ако буде рата, то је и наш рат!“
Референдум на Криму је завршен и народ Крима је своје рекао: према последњим резултатима излазних анкета, 93% гласача гласало је за одвајање од Украјине и присједињење Русији. Но, данашњи дан не означава крај напетости око Украјинске кризе, већ можда тек почетак знатније ескалације.
Заоштравање односа између Русије и Запада око Украјине је почело већ оног дана када су подигнуте прве барикаде на Тргу Независности у Кијеву, а до усијања је дошло када је након оружаног преврата Москва на позив грађана Крима одлучила да заштити руску мањину и све оне на истоку Украјине који се не слажу с политиком изразито националистичке и профашистичке превратничке власти у Кијеву.
Владимир Путин тада поручује: „Спремни смо у Украјини и војском бранити људе од екстремиста!“, а потом на његов захтев оба дома руског парламента једногласно усвајају одобрење за руску војну интервенцију у Украјини. Након две недеље, 16. марта, Крим одлучује о својој будућности, а прозападна влада у Кијеву, Вашиингтон и Брисел чине све како би оспорили легитимитет тог референдума. Чињеница која највише брине јест да се ствара клима у којој би и најмањи инцидент могао да означи почетак сукоба ширих размера.
Контроверзан извештај Уједињених нација
У украјинској кризи су Уједињене нације још једном одиграли своју контроверзну и прилично пристрану улогу. Наиме, специјални изасланик Уједињених нација за људска права Иван Шимонивћ, иначе стручњак за међународно право и бивши министар правосуђа Република Хрватске, на конференцији за новинаре 14. марта у Кијеву предаје извештај о стању у Украјини у којем тврди „како у Украјини нема већег кршења људских права, а ако је нека група угрожена, онда су то кримски Татари“.
Истог дана када УН објављује свој извештај о људксим правима екстремисти из Десног Сектора у Харкову убијају двоје људи, активисте про-руске самообране, а на групу од 30 проруских активиста се пуцало и дан касније, 15. марта, но изгледа да су ове вести стигле прекасно како би биле део службеног документа Уједињених нација.
Овим извјештајем се директно доводе под знак питања све акције Москве у заштити људи на југоистоку Украјине и на самом Криму, а пречукркује се пронацистичка оргијања на западу земље, као и покушаји упада милитаната Десног Сектора и разних екстремистичких група у градове: Доњецк, Одесу, Харков, Дњетропотровск… Последња у низу јасних порука свим про-руским активистима на истоку Украјине, да пучистичка власт у Кијеву и милитантне екстремистичке групее неће да дозволе никакве петиције или сличне иницијативе које би водиле зближавању с Русијом је, експлозија бомбе на Свеучилишту у Харкову у којој је рањено троје људи.
Ту је и Међународна јеврејска организација која од 28. фебруара бележи нападе на јеврејске школе, установе и синагоге у Украјини, а „The Jewish Agency“ прикупља помоћ украјинским Јеврејима од којих многи тврде како овакву антижидовску хистерију не памте још од Другог свјетског рата. Какав би се масовни злочин по мишљењу УН-овог повјеренства за људска права требао догодити да би та организација признала да се у Украјини догађају такве ствари за које би да се догоде било гдје другдје невладине организације и парламентарне странке дигле такву буку да би се о њима писало и расправљало недељама? Украјина је ваљда полигон или лабораториј (као што је у интервјуу назвао руски предсједник Владимир Путин оп.а.) у којем се тестира симбиоза између нацифашизма и Западне парламентарне демокрације.
Треба рећи како Десни Сектор и остале групе за Вашингтон и Брисел више нису „паравојне профашистичке формације“, будући да их је превратничка влада прогласила „Украјинском Националном Гардом“ и ставила под заповједништво министарства унутрашњих послова. То ће бити прва регуларна фашистичка јединица на територију Европе након Другог светског рата која би требала бројати 60 000 људи. Обуку ће вршити у касарнама украјинског МУП-а у близини Кијева у коју се 14. марта (такође на дан када је изасланик УН-а Иван Шимоновић читао свој извештај о људским правима оп.а.) пријавило првих 450 добровољаца, бивших припадника „Самообране ЕвроМајдана“.
Реч је о „провереним борцима за демократију“ и следбеницима идеологије Степáна Бандере и Ромáна Шујиéвича који сада располажу оружјем украденим из војних база – хиљадама „калашњикова“, ручних бацача и неутврђеној количини муниције.
Америчка 66. Војно-обавештајна бригада изгубила два дрона над Кримом
И док се екстремистичке групе у Украјини окупљају под заставом „легалних оружаних формација“ које је основала нелегитимна власт, с друге стране Сједињене Државе проводе активности које народу Крима и истока Украјине не улијевају нимало повјерења.
У протеклих недељу дана су над Кримом оборене две америчке беспилотне летелице, једна 08. марта, а друга је, како преноси Associated French Press 14. марта летела на висини од 4 000 метара изнад положаја „Кримске самообране“ у долини Туретскy у близини града Перекопа на самом северу полуострва.
Вест је потврдила руска државна компанија „Rostekhnologij“ која се бави производњом високе технологије у војне и цивилне сврхе.
„Беспилотна летилица се налазила на висини од 4 000 метара и била је готово невидљива са земље. Контакт летилице с америчким оператерима је прекинут са системом Electronic Warfare Avtobaza и беспилотна летилица је тада морала извести принудно слетање и нетакнута је пала у руке снага Кримске самообране. Судећи по његовом матичном броју, УАВ МQ-5Б припада америчкој 66. Војно-обавјештајној бригади стационираној Висбадену у Баварској, која располаже с 18 беспилотних летјелица типа МQ-5Б“, наводи се у приопћењу.
Почетком марта је америчка „66. Војно-обавештајна бригада“ пребачена у Кировоград, одакле су беспилотне летјелице изводиле извиђања на Криму и руским границама, а прије тога су примећене и у украјинској покрајини Херсон.
Активности америчких беспилотних летелица би се могле да повеже с конверзацијом коју су наводно пресрели хакери из скупине „Anonymous Ukraine“, а у којој 12. марта амерички пуковник Џејсон Креш, помоћник америчког војног аташеа у Кијеву, заједно с украјинским пуковником Игор Протсyким договара напад на једну украјинску ваздухопловну базу у којој би „десетак или дванаест дечака из Свободе или Десног сектора, правих бораца Трозуба с Мајдана, требали да униште два стара и неупотребљива украјинска авиона на крају писте, а за напад би се тада окривиле руске снаге“.
Први који је добио, провјерио и објавио ову преписку и конверзацију је био Гордон Даф који у Америци води независан истраживачки портал Veterans Today у којем раде истакнути новинари и активисти који немају простора у корпоративним медијима. Линкове и фотографије ове конверзације и планиране операције можете наћи у чланку којега је Гордон Дафф објавио у листу New Eastern Outlook,, а да је Украјина земља у којој престаје свака логика памтимо из разговора Викторије Нуланд и америчког амбасадора у Кијеву или телефонског разговора између министрике спољних послова Европске уније, Кетрин Ештон, и министра спољних послова Естоније, Урмаса Паета, у којем естонски министар потврђује „како снајперисте који су убијали и протестанте и полицајце није ангажовао Јанукович, него лидери Мајдана“.
Да је у све упетљан Стејт Департмент јасно се види из извјештаја којег је 4. октобра објавио Међународни центар за политичке студијеиз Кијева у којем се говори о „руској агресији и међународној подршци акцијском плану за Украјину“. Дакле, реч је о класичном терористичком нападу који је требао да служи као оправдање за интервенцију, или у овом случају као аргумент против Москве и руске војске „за кршење међународног права и отворену агресију“.
Нераскидиви руско-белоруски савез
Белоруска агенција БелТА (Belarusian Telegraph Agency) 13. марта објављује три саопштења у којима генерал Николај Борђужа, главни секретар „Организације уговора о колективној безбедности“ (Collective Security Treaty Organization/CSTO) говори о активностима НАТО савеза у близини границе с Белорусијом, а потом своје мишљење износе и Василију Алексејенко, члан Одбора за националну безбедност Белорусије, те предсједник Александар Лукашенко.
„Не можемо игнорисати активности авиона НАТО савеза близу границе с Белорусијом. Не сматрамо да је Русија судионик сукоба и нећемо да подузимамо мере као одговор на оно што се догађа у Украјини, али ћемо наравно да пратимо ситуацију. За сада мислимо како је још прерано за доношење мера у оквиру ЦСТО“, изјавио је генерал Николај Борђужа.
Василy Алексејyенко, члан Одбора за националну безбедности Посланичког дома у Минску је другачијег мишљења и тврди „како су вежбе НАТО савеза на белоруској граници с Пољском и Литвом довољан разлог за подузимање мера како би се осигурала сигурност државе“.
„Морамо јасно да анализирамо ситуацију и донсемо одговарајуће одлуке. Оружане снаге, војници у унутрашњости и на границама, као и Министарство за ванредне ситуације морају да бране интересе Белорусије и да заврше прву фазу вежби борбене спремности оружаних снага која је у току“, поручује Василy Алексејенко.
Белоруски предсједник Александар Лукашенко је најавио почетак друге фазе вежбања и изјавио „како влада у Минску не може мирно седити и гледати што се догађа“.
„Данас они који чекају бити ће поражени. Морамо направити праву ствар и штитити независност и сигурност наше државе“, изјавио је Александар Лукашенко.
У Пољској и Литванији, у близини границе Белорусије, размјештају се авиони из Италије и Велике Британије. Што би они требали да раде на границама Белорусије? Уколико НАТО савез жели показати своју учинковитост, Белорусија ће подузети одговарајуће мјере“, рекао је Василиј Алексејенко.
Предсједник Сталног поверенства за иностране послове белоруског Посланичког дома, Николај Самосејко, изјављује „како је одговор Белорусије на присутност НАТО снага у близини њених граница апсолутно легитиман“. Самосејко је коментирао седницу Већа безбедности од 12. марта, након које је Русија одлучила послати својих 15 авиона у подручје у близини вежби НАТО савеза.
Наиме, 6 борбених авиона Су – 27 и 3 војна транспортна авиона с руским помоћним особљем су 14. марта долетели у војну ваздушну базу Бобрујск у средишњој Белорусији, а све у складу с билатералним споразумом о заједничкој заштиту ваздушног простора ЦСТО-а. Након тога су из оближње ваздушне базе Барановице долетјела и четири авиона Су-27 Фланкер , преносе РИА Новости.
„Одлука је донесена као одговор на вежбе НАТО савеза на нашим границама, а ова одлука не протурјечи правном оквиру, посебице јер је на снази Уговор о државној заједници Русије и Бјелорусије. Белорусија и Русија су укључене у стабилизацији ситуације у Украјини што је прије могуће и то проналажењем уравнотежене одлуке у интересу народа и уз највеће поштовање закона. Не можемо се не бринути о стању у Украјини. Народи Белорусије, Русије и Украјине имају историјске, географске и економске везе. Стога, сарађиват ћемо и ми смо заинтересирани за брзо решавање политичке кризе у Украјини. Иако су руске оружане снаге интензивирале војне маневре у различитим регијама које граниче с Украјином, главни циљ им је тестирати спремност војних јединица у провођењу борбених мисија на непознатом терену. Комаданти јединица се морају да обучавају за организацију разних врста борбе и да научи да не размишљају стереотипно. Треба да заварају непријатеља и да га изненаде.“, стоји у саопштењу руског Министарства обране.
На границама Украјине с руске стране се налази више јединица механизирае пешадије, 1 800 тенкова, артиљерија и 36 борбених авиона, 400 хеликоптера, 220 000 припадника пешадијских припадника, руске елитне јединице, од чега 4 000 падобранаца, а већина снага је на граници с Украјином пребачена из регије Ростов, преносе медији. Русија има подршку Белорусије, као и базу у Придјестровљу одакле надзире југозападни део Украјине, али и Румунију и Бугарску, те ушће Дунава у Црно море.
Придњестровље је Молдавска регија која је након распада Совјетског Савеза прогласила неовисност, али без финансијске помоћи Москве не би преживјела, због чега је зову „руским сателитом“. Због снажних веза с Русијом сада се сви прибојавају да ће и Придњестровље поћи путем Крима, о чему није било говора ни у Тирасполу ни у Москви, али је довољно да се заплаше балтичке земље у којима живи бројна руска мањина.
Придњестровље или „Трансднијестрија“ је источни дио Молдавије који се одцијепио након распада СССР-а и де-фацто је остао дио руског територија У овом омјеру снага, стварно се поставља питање што влади у Кијеву треба наоружавање украјинских неонациста и стварање „Националне Гарде“ под чијом заставом ће ултраекстремистички украјински милитанти на миру деловати у оквиру „правне државе“. Нажалост, људи с ових простора добро памте кад такви људи због „историјске нужности или тренутних околности“ добију одрјешене руке да некажњиво чине што их је воља. Уколико се у Украјини готово идентична пракса не заустави на време, а посве сигурно неће, касније ће УН-ово Високо поверенство за људска права имати пуно више посла него што сада изјављује.
(Адванце, донекле посрбио Србин.инфо)
