Лалама је све „равно до Косова“, Шумадинци су брзи и нервозни, а „Јужњаци“ плаховити, али одлични трговци. Осим другачијег изговора и обичаја, ако кренете од крајњег севера па наставите до југа Србије можете затећи и потпуно различит менталитет људи у односу на предео у којем живе.

Српски менталитет је нашироко познат, па нас странци и дошљаци већином описују као поносне и ратоборне, али веома гостољубиве домаћине. Додуше, они не знају да су Срби, иако имају доста заједничких особина као народ, такође и према регијама и којима живе, веома различити. Ако је, наравно, веровати стереотипима, које смо о њима изградили. Ово су сва лица Срба:

Мирне и успорене „лале“ севера

Војвођане ћете ретко кад видети да трче за аутобусом, бурно се свађају или брзо возе. Код њих све мора да буде полако и сталожено, чак и кад дође до свађе, она звучи поприлично мирољубиво, јер за разлику од остатка Срба, они у том тренутку слабости не псују као кочијаши. Ни друге емоције „лале“ не изражавају превише отворено, па због тога, већини својих сународника делују хладно и затворено, понекад и недружељубиво. Ходају као што и причају, веома споро, па је тешко да ћете их затећи у некој великој журби. Многи сматрају да су лале јако конзервативне, али се сви слажу да имају добар смисао за хумор. Пошто су нису навикли на ужурбаност и гужву, не сналазе се у великим градовима и чуде се кад дођу у Београд зашто су сви у том граду толико нервозни.

Београђани живе брзо и често су нервозни

Брз живот, који је карактеристичан за велике градове, доноси са собом и сталну ужурбаност и нервозу, па се такво расположење може срести на сваком ћошку српске престонице. Такође, на сваком ћошку можете чути звук сирене, поготово ако одлучите да се прошетате по Београду кад су највеће гужву у саобраћају. То је зато што чекање није јача страна Београђана, па чак и оних неколико минута на семафору за њих представља праву вечност. Многи их сматрају уображенима, а они се ни не бране превише јер знају да у томе има истине, па ће само рећи „Брате па наравно, ја живим у Бе Ге – у“. Пошто је Београд чувен по свом непресушном ноћном проводу, Београђани себе сматрају и краљевима доброг зезања. Сналажљиви су и весели, али немојте да им станете на жуљ, јер се нећете добро провести.

Поносни Шумадинци великог срца

Живчани, активни, смели и пре свега људи великог срца, Шумадинци су опште познати по својој веселој нарави. Већином сеоски људи, они су навикли на тежак рад и није им „труло“ да се дохвате било ког посла. Веома су поносни на свој крај, па често од њих можете чути да је Шумадија срце Србије, или да је Шумадија право лице Србије, а да су мушкарци из тог краја најбољи у кревету. Знају да се шале на туђ, али и на свој рачун, али могу лако и да плану. Воле да се госте и праве велика весеља и посећују вашаре, па самим тим знају често да цугну коју „с ногу“. Као изразито дружељубиви, стално их можете видети у некој екипи и често су окружени многобројном породицом, јер су изразито патријархални и породични људи. Они су једни од оних које је деда учио да умоче прст у ракију, па ће се увек свађати са јужњацима да је њихова ракија најбоља.

Традиционални и мистични источњаци

Иако је традиција битна одлика српског народа, она је у источном делу Србије најизраженија. Они се држе својих обичаја, који су веома измешани и разнолики у зависности у ком месту се налазите. За овај крај су се везивале разне приче о магији и вештицама, па се на источњаке увек гледало као на мистериозне људе.

Као и Шумадинци и они су изразито партијархално васпитани и везани за породицу, али такође воле да путују и често се селе у друге крајеве. Веома су проницљиви и своје мишљење саопштавају директно и без устручавања, због чега често упадају у проблеме с другим људима. Још један је разлог њиховог честог упадања у невоље – источњаци јако воле да шврљају.

Плаховити јужњаци који не крију емоције

Људи са југа Србије користе пуно гестикулација док причају, јер се уносе све емоције у своју причу и тако воле да појачају њен ефекат. Често се наљуте и посвађају, али их исто тако брзо и прође. Помало пргава нарав их не спречава да имају пуно пријатеља, за које су спремни све да учине. Воле да причају и да се расправљају око различитих тема, али и да оговарају. Због брзог језика, људи из других крајева могу погрешно да их прозумаче, али кад их упознају схвате да су велике добричине.

Иако им се многи смеју због мешања падежа и карактеристичног акцента, они на то гледају као на свој заштитни знак и често се шале на свој рачун. Свој темперамент знају добро да искористе у било ком послу, па су веома добри и нашироко познати трговци.

Гласни и насмејани западњаци

Чим кренете пут западне Србије, не можете а да не приметите да већина становника ове регије веома гласно говори. Многи мисле да је то због претежно планинског и котлинског земљишта, па мештани морају некако да надоместе ту разлику у висини.

Друго што ћете приметити на „прву лопту“ су њихова насмејана и пријатељска лица, која увек могу да вас орасположе. Вешти су с рукама, па могу да направе и поправе све што им се нађе у руци, поготово ако је од дрвета. Каже се да људи из тог дела Србије имају најисправнији изговор, иако ће многи рећи да њихов нагласак „пара уши“. Важе за јаке и способне људе, али и да воле да хватају кривине кад им се укаже прилика. Воле да се такмиче и добри су спортисти, јер су често високи и јаке грађе. Музикални су, па ћете на западу Србије често срести људе који свирају фрулу или хармонику.

(24sata.rs)

Oznake: ljudi u Srbiji, Srbi, Srbija, srpski mentalitet