Pročitaj mi članak
(Вечерње новости)
Тринаест наших радника заробљено без хране у радничком кампу у Конћиљасу. Монтери су отишли у мају на изградњу највеће фабрике целулозе у свету, а компанија неће да им плати.
Тринаест држављана Србије буквално гладује у радничким камповима у уругвајским местима Колонила дел Сакраменто (двојица) и Сијудад де Конћиљасу (11), откад им је компанија за коју су радили забранила улаз на њихов терен и у ресторан. Компанија покушава да их натера да оду у Србију, али они одбијају док им не буду исплаћене зараде – око 10.000 долара дуга по особи.
Радници из Србије, њих 35, стигли су у Уругвај из Београда, 11. маја, да учествују у изградњи највеће фабрике целулозе на свету, коју финансира огромна уругвајска компанија „Монтес дел плата“. У питању су монтери, заваривачи и цевари. Истовремено, још једна група наших држављана стигла је преко Словеније.
– Александар Мајкановић из фирме „Алмаг“ из Кладова обратио се директору наше фирме „Термоелектро“, тражећи 30-40 људи који би радили три месеца у Уругвају. За нас је задужена аустријска компанија „Креста“, као и за Румуне, Хрвате и остале из региона. Они су носиоци дела посла и раде за „Монтес дел плату“ – каже један од радника, Новосађанин, са којим смо контактирали, а који је после свих мука желео да остане анониман.
Кренули су из Београда, где им нису дати уговори о раду које су бланко потписали. Ни у Уругвају нису добили никакве уговоре. Испоставило се да фирма која их је довела није „Алмаг“, већ „Санденс“, а да је „Алмаг“ у блокади.
У Министарству спољних послова потврђено нам је да су генезу целог случаја тражили од наше амбасаде и затражили да се ова максимално ангажује и заштити раднике.
Плату је требало да добију до 1. јула, али нису добили скоро ништа осим по 300 евра путних трошкова. Договорена цена је 10 евра по сату.
– Када смо схватили да пара нема, обратили смо се националном синдикату „Шунка“, који нас је такође завлачио две недеље, док нисмо схватили да су у договору са „Крестом“. После смо чули да су сличне проблеме имали и босански и турски радници. Обратили смо се, по савету двојице пријатеља Уругвајаца, и нашем конзулату у Буенос Ајресу.
Пошто смо дигли гужву, неке паре су помало исплаћиване. Али крали су нам радне сате, неком су дали по 18.000 пезоса, неком 45.000, није било критеријума – каже овај Новосађанин.
Пошто је већи број људи послао новац кућама, остали су без пара. Онда су им менаџери понудиле уговоре на шпанском. Испоставило се да ће добити новац за пут кући, ако потпишу да им фирма ништа не дугује. Неки су потписали и отишли. Од 35 људи остало је 10 најупорнијих.
– На разне начине су покушавали да нас избаце из кампа, долазили су чак и момци из обезбеђења. Неко каже да су били наоружани, али ја то нисам видео. Од 5.000 до 6.000 људи који су у камповима, бар половина њих има проблеме с исплатом и притисцима. И они који нису послали паре кући остали су на резервама. Немамо више од чега да живимо, али нећемо попустити уценама – каже наш саговорник.
Њихов адвокат др Алба Берета алармирала је полицију и правосуђе и издејствовала да не могу да буду исељени без правне наредбе. Преко нашег конзулата људи су се обратили и уругвајском Министарству рада, а како кажу, велику помоћ, која им помаже да преживе и истрају добили су од СПЦ и оца Бошка из епархије у Буенос Ајресу.
