(Н. Бабић)

Руско-украјински рат на бојном пољу гасног и војно-индустријског сектора: Колико још дуго може Кијев трошити 3.000.000 УСД дневно на војне операције у Донбасу?

Два дана је прошло од како је Газпром обуставио испоруку гаса Украјини, што је последица пропалих преговора између Русије, Украјине и повереника Европске комисије за енергетику, Guenthera Oettingera, као посредника. Обустава испоруке се не односи на земље Европске уније и кроз украјинске гасоводе је први дан испоручена целокупна договорена количина европским потрошачима. Представници Гаспрома су рекли да ће наставити да снабдева гасом Европу, иако је лидер руске компаније, Алексеј Милер, упозорио „како постоје значајни ризици у транзиту гаса за ЕУ преко Украјине“.

Украјина тврди како има довољно резерви до децембра ове године, али је јуче премијер превратничке владе у Кијеву, Арсениј Јаценјук, рекао да ће владин кабинет на данашњој седници „размотрити предлог Закона о увођењу ванредног стања у енергетској индустрији“.

„Влада ће размотрити предлог Закона о увођењу ванредног стања у енергетском сектору. Требамо се припремити за најтеже околности. Дакле, поступак за увођење ванредног стања у енергетском тржишту, контролних механизама, механизама за енергетску ефикасност, требају бити утврђени по закону, а влада би требала имати инструменте за контролу енергетског сектору у земљи „, јуче у свом говору у парламенту у Кијеву је рекао Јаценјук.

Москва је месецима упозоравала како је ово најгора могућа опција за све три стране и руска страна је била задовољна када је 2. мајау Варшави Европска комисија признала украјински дуг за гас, што је за РИА Новости тада потврдио руски министар енергетике Алекандар Новак.

„Чули смо став Европске уније и повереника за енергетику, Guenthera Oettingera, који је, по нашем мишљењу, врло јасно рекао да ако Украјина не плати снабдевање гасом, проблем захтева решење. Украјина је потврдила вредност гасних уговора гаса из 2009. и предстоје нам следећи сусрети „, почетком маја је изјавио Алекандар Новак.

Алекеј Милер, челник Газпрома, тада је изјавио „како је Украјина престала плаћати гас, што је потпуно у супротности са одредбама уговора и међународне трговинске праксе“.

„Ми смо наш део уговорних обавеза увек испуњавали, али не можемо никога бесплатно снабдевати гасом. Дакле, или ће Украјина платити дуг, или постоји опасност да се вратимо на почетак и ситуацију из 2009.године“, рекао је тада Милер.

Нешто раније, током априла ове године, руски председник Владимир Путин је у саопштењу упућеном челницима европских земаља који купују руски гас, који пролази кроз Украјину, рекао да ће, ако Кијев не плати дуг до 17 мај, „Газпром бити присиљен мењати систем и увести плаћање унапред, а у случају кршења услова плаћања, стиче право на прекид снабдевања гасом Украјини, у целости или делимично“. Другим речима, Гаспром је већ тада најавио да ће Украјини гас испоручивати само преко претплатног система.

„Јасно је да је да су то екстремне мере и ми смо свесни да се тиме повећава ризик од неовлашћеног узимања гаса који пролази преко Украјине до европских потрошача. Украјина за резерве за потрошњу јесенско-зимском периоду треба 5 милијарди долара“, упозорио је тада Путин , али је проблем у томе што Кијев нема тај новац, а Москви није хтео да плати дуг новцем од прве транше помоћи Међународног монетарног фонда.

Већ тада је украјински министар за енергетику, Јуриј Продан, упозорио „да његова земља не може да гарантује доток руског гаса у Европу идуће зиме“.

Иако је, као што смо рекли, прва два дана од обуставе испоруке руског гаса Украјини Европи испоручена сва договорена количина, јуче се је на највећем транзитном гасоводу у централном украјинском региону догодила експлозија, а сведоци тврде да је пламен од експлозије био висок и до 200 метара.

„Експлозија се догодила око 14:45 по локалном времену у пољу“, новинарима је рекао гласноговорник мјесне полиције, “а због пламена и високе температуре, није било могуће приближити се епицентру“, тврде из украјинског министарства унутрашњих послова.

Гасовод „Братство“, који иде од Уренгоја, преко Помарја до Ужгорода изграђен је 1967. и највећи је гасовод у Европи. Преко Украјине завршава у Словачкој, где се дели у два смера – један део снабдевања гасом иде према Чешкој, Немачкој, Француској и Швајцарској, а други у Аустрију, Италију, Мађарску и неколико земаља на Балкану.

Украјинско министарство унутрашњих послова наводи да је могуће да се ради о „тероризму“, а локално становништво је „чуло гласине о припреми ове саботаже пре саме експлозије“.

У року од само сат времена од експлозије је украјински министар унутрашњих послова, Арсен Аваков, за „подметнуту експлозију окривио Русију“.

У саопштењу министарства наводе „како је саботажа гасовода у региону Полтаве још један покушај Русије да се дискредитује Украјина као гасни партнер“, преноси РТ.

Украјински Интерфакс пише „како ова саботажа неће утицати на редовну испоруку руског гаса европским потрошачима“.

Експлозија на гасоводу којим се кључном руски гас доставља у земље Европске уније:

Овде се потребно вратити на генезу проблема, која на крају указује како је у току економски рат којег је Украјина започела против Русије, а којег никако не може да добитје.

Реч је наравно о цени руског гаса и инсистирању Украјине на повлашћеној цени и накнадном плаћању, што је била привилегија Кијева дуги низ година, али не и након оружаног преврата у фебруару ове године и низа акција које је нелегитимна влада предузела и против Москве, али и против традиционално проруског оријентисаног становништва на југоистоку земље.

Иако је јуче украјински „премијер“, Арсениј Јаценјук, изјавио „како је Украјина од 2009. Русији за гас дала 50 милијарди долара, чиме га је практично претплатила 6 милијарди долара“, Москва мисли другачије.

Русија је, од када је донела одлуку да Украјина унапред мора да плати жељени гас, два пута продужила рок за плаћање и тако одложила обуставу испоруке, на коначно је пре два дан прекинула доток гаса за украјнско тржиште, и то без обзира што кроз украјинске гасоводе пролази трећина укупних потреба за гасом у Европи.

Русија је, након што је Кијев каснио са плаћањем за испоручени гас, већ два пута обуставила транзит кроз суседну земљу – 2006. и 2009.

Обустава испоруке руског природног гаса тада није погодила само Украјину, него и европске суседе, где је скочила цена гаса, а милиони европских домова су остали без грејања. Обе обуставе су трајале око три недеље, но сада је ситуација сасвим другачија. Ово је, између осталог, и доказ да Кремљ није „блефирао“, како су то предвиђали поједини аналитичари, који су тврдили „да Москва због већ забележених губитака себи не може дозволити такав луксуз“.

Одлучујућа седница председника Путина и владе 11. јуна у Кремљу

Током интензивних преговора протеклих недеља Кијева и Москве о цени гаса 11. јуна је коначно руски председник Владимир Путин сазвао сједницу кабинета владе и рекао „како цена може бити спуштена до 385 $ за 1000 кубних метара“.

У Кремљу су се тада састали представници ужег кабинета руске владе и председник Владимир Путин који је рекао „како је тешко разговарати са украјинским партнерима, иако је Газпром у присуству европског комесара г Oettingera предложио потпуно исте услове као што су то били за владу Јанукивча пре попуста од $ 100 на уговорну цену, што коначну цену чини 385 $ за 1000 кубних метара гаса „.

„Дозволите ми да нагласим да суседне земље, Пољска и још неколико других, добијају гас по вишој цени, а користећи исту методу за израчунавање, односно, смањењем извозне царине. Наши украјински партнери су наводно забринути да овај попуст може бити једностран и да се може лако откаже, али ми тако никада нисмо радили. Увек смо поштовали наше уговоре. Судећи по информацијама, чак и ови механизми нису проблем. Проблем је у томе што су наши украјински партнери овај попуст сматрају недовољним, иако није баш јасно на основу чега. Али, ако је то случај, онда цела ова ствар изгледа да се намерно види у слепу улицу. Мислим да је наша понуда и више од истинског духа партнерства са циљем помоћи украјинском привреди у ово тешко време. Но, ако одбију нашу понуду, догађаји ће ући у сасвим другу фазу. То није наш избор и ми то не желимо, али ако тако буде, онда ћемо живети у тој новој димензији „, рекао је Владимир Путин.

Премијер Дмитрии Медведев је одговорио да ће понудити попуст украјинској страни и то у облику дугорочних попуста, иако руска економија не пролази најлакше период.

Медеведев је нагласио како је „украјинско привреду у пуно тежој ситуацији, и тако је, због подршке украјинским партнерима, Русија спремна да учини оно што су тражили“.

„Међутим, уместо да говоримо о“ замкама које поставља Русија „, наши партнери у украјинској влади требају имати на уму да имају неплаћене дугове гасне и да у сваком тренутку можемо увести претпорез за снабдевање гасом и то би заиста била потпуно другачија фаза у нашим односима „, на седници владе је рекао руски премијер Медеведев.

„Учинићемо све што можемо  иу нашим акцијама бити отворени, искрени и транспарентни колико год је то могуће. Судећи по ономе што видимо, многи наши европски партнери разумеју наш став. Договорили смо се да нећемо увести плаћање унапред пре 16. јуна ове године“ , била су коначне речи Владимира Путина и цена гаса је договорена на 385 $ за 1000м3, уз додатна јемства да се то неће мењати, а рок за плаћање дугова је продужен до 16 јуни.

РТ – Прилог о „гасном рату“ с владом у Кијеву:

Кијев није прихватио ту понуду, инсистирајући на томе да је она „пристрасна“ и „политичка“. Европа увози трећину природног гаса из Русије, а готово половина се испоручује преко Украјине. У 2012. више од 84 милијарде кубних метара гаса је из Русије према Европи прошло преко Украјине.

„Истина је и да се Кијев сада може противити, јер је зависност о руском гасу у летњим месецима мања. У такозваној“ ниској сезони „Европа може добити довољно гаса путем гасовода Северни ток или кроз гасовод преко Белорусије. Но, зими ће транзит преко Украјине бити од виталног значаја“, рекао је Александер Пасечник, водитељ аналитичког одељења руског Фонда за националну енергетску сигурност.

Неке европске земље имају велике резерве. Летонија, на пример, има залиха за годину дана, али друге земље, као што је Бугарска, има гаса на располагању за мање од два месеца.

Дакле, ако Русија испоруку гаса Украјини буде обуставила за дужи период, Европа ће се морати суочити са зимом. Може га купити и негде другде, од Норвешке, Холандије или Азербејџана. Европски ЛНГ терминали имају могућност за увоз готово 200 милијарди кубних метара гаса годишње, али би он био јако скуп.

Ако транзит руског гаса преко Украјине буде обустављен, цене у Великој Британији и другим деловима Европе би се могле више него удвостручити, претпостављају аналитичари.

Гасовод Јужни ток је један од оних који заобилазе Украјину, а његов капацитет би био око 64 милијарде кубних метара, међутим Јужни ток је постао оружје уцене Вашингтона и Брисела против Москве у светлу украјинске кризе.

САД и ЕУ врше притисак на партнерске земље Газпрома да блокирају пројекат Јужни ток, тако да су Бугарска, а потом и Србија, већ најавили обуставу изградње.

Касније је бугарски министар енергетике рекао да ће пројекат ићи даље. 13. јуна Европска комисија долази у Бугарску како би разговарали о питањима везаним за поморски део Јужног тока.

Комесар Европске комисије након обуставе испоруке гаса Украјини тврди: „Јужни ток мора ићи даље!“

Сада изгледа да су и у Европи свесни докле помјерају границе и повереник за енергетику, Гинтер Етингер, јасно јерекао како Европска унија усваја пројекат Јужни ток.

Комесар Европске комисије за енергетику, Гинтер Етингер 16. јун, оног тренутка када Русија обуставља испоруку, у Бечу изјављује:

„Европска комисија је уверена како проблеми са испоруком руског гаса према Европи нису непремостиви. То важи и за пројекат Јужни ток. Овај пројекат ће се свакако прихватити“, рекао је Етингер, који не пориче да је обустава изградње Јужног тока закомпликовала напредак трилатералних преговора између ЕУ, Русије и Украјине.

Он се нада како ће се постићи компромис око гаса између Русије и Украјине, али датум новог трилатералног састанка није рекао. Европска комисија ће наредних неколико дана расправљати о томе, а онда представити нове предлоге за краткорочно решење гасне кризе.

Гинтер Етингер је додао како у наредним недељама европски купци неће имати проблема, што је обзиром на летње температуре сасвим разумљиво.

Колико је проблем озбиљан види се из изјаве аустријског министра привреде који је од Европске уније тражио да плати гасни дуг Украјине, само како би снабдевање гасом текла неометано.

„Ситуација са руским испорукама гаса Кијеву тражи политичко решење и учешће Европске уније, укључујући и могућу исплату украјинског дуга од стране Брисела. Ми смо спремни за кризу, али у средњорочном периоду видим велике проблеме“, изјавио је аустријски министар привреде Рајнхолд Митерлехнер.

Он је рекао да краткорочно Аустрија може да добије гас из других гасовода, те да користи резерве и да за зиму има довољно гаса.

„У сваком случају, сигурни смо до фебруар Гарантујем да ћемо преживети зиму“, рекао је Миттерлехнер. У исто време је рекао да треба тражити политичко решење.

„Ако не постигнемо политичко решење заједно са Украјином, на нивоу Европске уније ћемо имати велике проблеме“, рекао је Миттерлехнер.

Он сматра да би ЕУ због слабости украјинске привреде на крају могла да покрије њихове дугове. Међутим, због даљег привредног развоја Украјине је потребно решити политичке сукобе у земљи.

Према Миттерлехнеру, резерве гаса у Аустрији тренутно чине 5,3 милијарде кубних метара, што је 65% више него у истом периоду прошле године. Аустрија се ослања на Русију за око 60% потреба гаса од укупне потрошње.

Украјински министар за енергетику, Јуриј Продан, рекао је да је Газпром обуставио снабдевање гаса Украјини кроз гасовод за Европу у количини од 185.000.000 кубних метара дневно. Истовремено је руски премијер Дмитриј Медведев поручио како је нова влада у Кијеву одговорна за вештачко створену гасну кризу, која ће на крају да погоди искључиво украјинско привреду.

Новонастале околности као да већ показују ефекте и на казнену експедицију против народа Донбас, јер је познато да дан војне кампање Кијев кошта око 3.000.000 $, а само до 30 мај су украјинска војска, Национална гарда и паравојне јединице које се боре против устаника у Доњецку и Луганску потрошили 147.000.000 $.

Иако украјински председник Петро Порошенко тврди да је „заповедио једнострани прекид војних операција како би се створиле околности за спровођење мировног плана и побуњеницима дао времена да положе оружје, а добровољцима да се врате у Русију“, јасно је да су разлози сасвим друге природе.

Апел Порошенка и „давање времена побуњеницима да положе оружје“ је тим више необјашњив из простог разлога што је данас народни гувернер регије Доњецка, Павел Губарев, изјавио како народне милиције добијају тенкове, што значи да не размишљају о предаји.

„Сетите се када сам говорио о тенковима, сада их имамо и то доста. Припремите се на победу и то врло брзо“, рекао је Губарев и потврдио „да милиције имају и два вишецевна ракетна система“ Град „, а ускоро ће да добију и друге тенкове Т-64 БК.

Подсетимо да су прошле недеље милиције Доњецк добиле три тенка који су се видели у месту Торез у региону Доњецк. Информацију о новом наоружану је потврдио и председник Врховног савета Народне Републике Доњецк, Денис Пушилин.

„Тенкове имамо, а где су, сада не могу рећи тачно. Они се налазе у Доњецку и то је минимум који нам даје неку наду за одбрану града. Против нас се користи тешко наоружање, ваздухопловство, хеликоптери и фосфорне бомбе. Остаћемо и нећемо се повући. Сада је главни проблем евакуација жена и старијих особа „, рекао је Пушилин.

Тенкови устаника који су прошле недеље примећени у месту Торез у региону Доњецк:

Готово истовремено са обуставом напада на Донбас, Кијев је изразио жељу за наставак преговора са руском гасном компанијом Газпром.

„Подржавамо чињеницу да ће се да преговори наставе, међутим, по мом мишљењу, неконструктиван став руске стране не допушта споразум. Украјина подупире све иницијативе Европске комисије. Ја се надам да ће се тај дијалог наставити, јер су све три стране – Украјина, Русија и Европа – заинтересоване за проналажење решења „, рекао је заменик украјинског министра за енергетику, Вадим Улида.

Амерички притисак за прекид руско-украјинске сарадње у војно-индустријском комплексу и катастрофални учинци по украјинско привреду

Кијев дугогодишњу сарадњу с Москвом не доводи пред свршен чин само у гасном сектору. На „савет“ изасланика из Вашингтона је украјински председник Порошенко јуче најавио „прекид сарадње у војно-индустријском сектору“, што значи да ће украјинске компаније само у подручју производње високе технологије изгубити 15 милијарди долара годишње.

Наиме, председник Украјине је најавио престанак испоруке војних компоненти за руске купце, посебно делова за авионе и бродоградњу. Међутим, од ове одлуке ће пуно више страдати ионако слаба украјинска привреда.

„С обзиром на тесне везе између Украјине и Русије у војно-технолошком сектору, трпеће обе стране, али ће Украјина сама себи да изазове много већи ударац, него самој Русији . Штета за украјинску одбрамбену индустрију ће бити далеко већа, него за Русију „, изјавио је председник Одбора за одбрану и безбедност Савета Руске Федерације, Виктор Озеров.

Укупне руске поруџбине од украјинских предузећа за војне и цивилне производе износе 15 милијарди долара, изјавио је недавно руски министар за индустрију и трговину, Денис Мантуров, што чини 8,2% украјинског БДП-а, који је на крају 2013. износио 182.000.000.000 $ . Тих 15 милијарди долара годишње се односи на подручје производње високе технологије за потребе руске војске, што ће Украјина изгубити због престанка сарадње с Русијом.

За Русију у подручју војно-индустријског комплекса ради више од 50 украјинских фирми, а већи део се налази у Харкову и Запорожју, као и знатан број предузећа у западним регионима Украјине.

„Треба рећи да се у Украјини производе углавном поједине компоненте, а не коначни производ, а оно што Украјина производи треба само Русији и ниједној земљи НАТО савеза, на чијој је сада страни изгледа Кијев“, наставља Мантуров

Европи и Сједињеним Државама не требају делови из Украјине и они имају доста својих произвођача, који се такође боре да преживе, а познато је да чланице НАТО савеза већином иду на смањење трошкова војних и одбрамбених производа.

„Осим тога, опрема коју производе украјинске компаније је по руским стандардима, тако да ти производи у иностранству једноставно не могу проћи. Као засебне компоненте украјинске производе ће бити немогуће продати, а да би достигли европске стандарде, мора проћи време, а потребна су и улагања „, рекао члан председништва Удружења предузетника Русије, Антон Ковалјов.

Ако изгуби украјинске војне фабрике, Русија ће пронаћи друге, што ће резултирати, ако не у целости смрћу украјинске високе технологије, онда барем у значајним делом обуставе производње. Као резултат тога, доћи ће до даљег смањења пореских прихода који иду у државни буџет. Дакле, због прекида веза са Русијом, Украјина ће бити заувек изгубљена.

Русија ће, наравно, такође осећати последице престанка војне сарадње са Украјином.

„Ми смо историјски повезани у јединствени економски комплекс још од совјетских времена, укључујући и војно-индустријски комплекс. Руске компаније се такође суочавају смањењем профита и мањка особља због недостатка бројних украјинских компоненти“, признаје председник руског Комитета за одбрану и безбедност, Виктор Озеров.

Међутим, разлика је у томе што ће за Русију то бити само привремена појава. Русија ће настојати заменити делове који недостају и то набавком од оних земаља са којима Русија чува сарадњу у области војне индустрије. Већ је направљен одговарајући план за супституцију увоза, а заменик руског премијера, Дмитриј Рогозин, рекао је „како се Прошенко касно сетио да уведе забрану извоза војних компоненти у Руску Федерацију“.

„Порошенко је забранио сарадњу са Русијом у сектору одбране. Касно је. 10. јуна је Министарство индустрије већ покренуло план који амортизује увоз војне робе из Украјине. План је резултат педантног рада стручњака и тачно предвиђа где, што, колико дуго и колико новца треба за производњу и ко ће за њу бити задужен. Програм супституције увоза за предузећа из војно-индустријског комплекса у области информационих и комуникационих технологија ће бити спреман до краја 2014., а руска индустрија ће за две фо три године бити у могућности да у потпуности одустане од таквих производа произведених у Украјини. Ова одлука ће бити проблем за њих, а ми ћемо пронаћи друге партнере. Већ данас руска индустрија може обезбедити 70% супституције увоза „, рекао је јуче заменик руског премијера, Дмитриј Рогозин.

Има руских аналитичара који су чак и задовољни и тврде „како је Порошенко учинио за Русију оно што она никада није хтела још од распада Совјетског Савеза“. Руска одбрамбена индустрија ће сопственом производњом добити пуну независност и самосталност у савременом свету, што је кључ за националну безбедност.

У Украјини ће се на удару наћи три највећа украјинска индустријска комплекса, а то „Motor sich“ у Запорожју, „Зорја – Машпроект“ у Миколајевки и „Турбоатом“ из Харкова.

 

Поршенко и најава „привременог примирја“ и прекид истог већ дана послеподне:

 

Према речима стручњака, једна од највећих украјинских фирми, Motor sich, око 80% својих производа производи за руско тржиште. Међутим, председник управе компаније каже како „Motor sich“ 2014. планира произвести око 400 руских хеликоптера и око 1000 мотора.

Међутим, ако се та роба не достави у Русију, довести ће до катастрофалних економских и социјалних последица за украјинску компанију. Украјинска државна ризница ће изгубити најмање 400.000.000 хривња пореза, што је мање за 40% у односу на 2013. када је „Motor sich“ платио пореза у износу 1 милијарду хривња (око $ 100,000,000).

Вредно је напоменути и да права на производњу хеликоптерских мотора ТВ3-117 и ВК-2500 припадају Русији, иако се сада производе на територији Украјине. Дакле, Русија са највећом лакоћом може организовати производњу ТВ3-117 и ВК-2500 на својој територији, за шта ће бити довољно само изградити фабрику.

„У близини Ст Петерсбурга је већ завршена изградња нових производних погона, који ће се фокусирати на цео производни циклус хеликоптерских мотора, од развоја до серијске производње и одржавања. Та ће нова компанија више него удвостручити производњу мотора и у потпуности задовољити потребе руског тржишта, али и смањити зависност о страним добављачима „, за руски Поглед је изјавила челница руске компаније „United Motor Corporation“ (ОДК) Анастасија Денисова.

Готово у истој ситуацији се налазе и фабрике „Зорја – Машпроект“ у Миколајевки, која производи гасне турбине мотора готово за све ратне бродове у Русији.

Конкретно, „Зорја – Машпроект“ производи турбине за руско-украјинску компанију „Турборус“ из Рибински за бродове руске ратне флоте.

Водитељ нацрт пројекта „Адмирал Горшков“ покренут је 2010., А управо сада је требало покренути производњу још два брода. До 2020. се планирала изградњу 6-8 таквих пловила.

Удео прихода од извоза „Зорја – Машпроекта“ је 90 – 95%. С једне стране, „Зорја – Машпроект“ је највећа компанија у области гасних турбина за ратне бродове, али без руског увоза украјинске турбине нико неће хтети да купи.

Унутрашња потражња за тим производима не постоји, стога ће без Русије те компаније тешко моћи да опстане.

Русија је и у том сегменту већ је почела да ради на програму супституције увоза. Конкретно, већ се производе мотори М75РУ капацитета од 7000 литара, као и М70ФРУ максималног капацитета 14.000 литара, уз врло економичну аутоматизовану бродску турбину мотора 4. генерације.

„У разним комбинацијама смо у опремању бродова и чамаца у потпуности осигурали постојеће и будуће потребе морнарице и ФСБ граничне службе, а предвидели смо изградњу за следећих 10-15 година“, руске компаније ОДК.

Узгред, „Зорја – Машпроект“ производи и производе за руски енергетски сектор. Та украјинска компанија је радила у изградњи гасовода „Северни ток“, који иронично умањује важност Украјине као транзитне земље за руски гас који се доставља у Европу.

„Турбоатом“ у Харкову је такође обухваћен акционим планом руске владе за супституцију увоза, а до сада је пословао с руском нуклеарном компанијом „Росатом“, за коју је производио делове за нуклеарне електране, али и за хидро и термоелектране.

Удео на глобалном тржишту „Турбоатома“, када су у питању турбине за нуклеарне електране, је 13%, а у Русији и Заједници независних држава чак високих 60% и овај потез Порошенко се неком чини као „ударац на Русију и њене савезнике“.

2013. је у Украјини било неколико уносних наруџби за парне турбине за термоелектране у власништву Рината Ахметова, исте оне које су јуче у Доњецку заузели представници народне власти и милиција батаљона „Восток“. Осим тога, то су све биле једнократне поруџбине, а због економске кризе ће се у Украјини тешко нешто градити, барем у средњорочном периоду.

С друге стране, руски „Росатом“ и „РусХидро“ су били украјински дугорочни клијенти већ дуги низ година. На пример, 2013. је обим наруџбина за компанију „РусХидро“ износио око $ 100,000,000. Без Русије је фабрика у Харкову такође пропасти, а покушај освајања нових тржишта је пропао.

У Европи не недостаје сопствених глобалних произвођача турбина – Шкода, Сиеменс, Алстом, а Турбоатом је продавао само на руском тржишту, упркос чињеници да су његови производи познати у више од 40 земаља широм света.

„Сада се идентичне турбине као ове из Харкова производе у Ст Петерсбургу. У принципу, оно што чини „Турбоатом“, ми ћемо у потпуности радити за 2-3 године, колико је потребно за развој, тестирање и годишњи ниво производње“, рекао је Антон Ковалиов.

Да би апсурд био већи, због прекида сарадње у војно-одбрамбеном сектору Кијев је одбио примити већ спремно украјинско оружје које је остало на Криму.

„Пренос украјинске војне опреме са Крима је суспендован на иницијативу Кијева, који је одлучио да обустави војно-техничку сарадњу с Русијом. До сада је Русија Украјини дала 43 летелице и сво оружје, возила, као и део авиона и хеликоптера“, за РИА Новости је изјавио гувернер Севастопоља, Сергеи Мениаило.

„Представници министарства одбране Украјине објашњавају да је то одлука Савјета за националну безбедности и Савјета одбране, која су наредила престанак војно-технолошке сарадње са Русијом“, рекао је Мениаило.

Према његовим речима, данас у Севастопољу има још бродова и пловила украјинске морнарице, а на аеродрому је око 20 украјинских борбених авиона Белбек.

„Ми ћемо све чувати у случају да Украјина изрази спремност за наставак преговора и пренос своје војне опреме“, рекао је Сергеј Мениаило.

Према споразуму, украјинска војна опрема и бродови се требају повући с полуострва, а бродове су требали одвући руски тегљачи до међународних вода, где су их потом требали преузети украјински морнари. Оклопна возила су пребачена на железничким платформама, авиони су растављени и налазе се на камионима. Као што је нагласио Мениаило, Русија је испунила своје обавезе.

Русија војну опрему Украјини враћа не само из политичких, него и из чисто техничких разлога, јер ниједан део преостале ратне технике није погодан за праву борбену употребу.

Руски заменик министра одбране, генерал Дмитрии Булгаков, рекао је „да Русија сада планира пренети целу украјинску технику, која се налази на Криму, пре краја године, а према његовим речима, украјинско оружје и опрема су у стању у каквом су били када их је оставила украјинска војска.

С одлуком о прекиду сарадње с Русијом се већ нису сложиле неке украјинске компаније и влади у Кијеву су поручиле „како ће оне наставити да извози у Русији и испуњавати уговорне обавезе“, што је потврдио и представник руске делегације на међународној војној изложби „Еуросатори 2014“, заменик директора компаније „РОСОБОРОНЕКСПОРТ“, Игор Севастианов.

Овакав расплет догађаја се требао и очекивати, будући да је Владимир Путин у априлу наложио влади и државним агенцијама да све припреме за могућу обуставу сарадње у Украјином, руске компаније најкасније до 1,5-2,5 године морају имати заменске производе, пре свега за оне украјинске.

Многи се слажу како је Порошенко нанео огромну штету Украјини, али се и ова одлука уклапа у план деиндустријализације те земље, што је раније био случај са свим земљама источног блока, па и земљама бивше Југославије.

„Украјинско привреда има веома лоше изгледе. Одбрамбена индустрија је била та која је доносила стварни профит. Приходи од извоза украјинске одбрамбене индустрије су чак и у најтежим тренуцима наших односа увек највећим делом били из Русије“, рекао је стручњак из руског Центра за политичке студије, Вадим Козиулин.

Било која вест из Украјине се не може се посматрати издвојена из контекста украјинске кризе у целости, па тако ни одлуке Порошенка о „примирју“, прекид војно-технолошке сарадње, „гасни рат“ Газпрома и превратничке владе у Кијеву, као ни изјава коју једанас поподне дао руски министар одбране Сергеј Шојгу, који је изјавио „како је руска војска спремна на било какав развој ситуације у Украјини“.

„Руска војска је спремна за било какве акције у Украјини и свету, а руска војна индустрија ради на брзој супституцији увоза, укључујући и за производе војне индустрије Украјине“, данас је у руској Државној Думи рекао министар одбране Сергеј Шојгу, а што би то точно требало да значи, можемо само нагађати.

Привремено Порошенково „примирје“ је ионако прекинуто данас послеподне, што је потврдио и комадантодбране Донбас, Игор Стрелков.

(Адванце)

Ознаке: анализа, војна индустрија, гас, Н. Бабић, Русија, Украјина