Прочитај ми чланак
Председник Русије Владимир Путин наложио је почетком месеца ванредну војну вежбу у Калињинградској области, на крајњем западу земље, која је одржана од 5. до 10. децембра, саопштило је данас руско Министарство одбране.
У саопштењу се наводи да је та ванредна војна вежба, у којој је учествовало 9.000 војника и више од 55 војних бродова, спроведена како би се тестирала борбена спремност војске у Калињинграду, руској ексклави која граничи са чланицама НАТО Литванијом и Пољском, пренео је Ројтерс.
„У вежби су учествовале ракетне трупе, артиљерија, механизована пешадија, ваздухопловне снаге, морнарица, извиђачке јединице, јединице за комуникацију и логистику, као и борбени и транспортни војни авиони, хеликоптери и бродови Балтичке флоте“, саопштио је Генералштаб руске војске.
Русија је одржала већи број ванредних војних вежби откад су се односи са Западом нагло погоршали услед украјинске кризе, а званична Москва је више пута критиковала нагомилавање снага НАТО у близини руских граница.
Са друге стране, званични Кијев и Запад тврде да су неке од војних вежби изведених на западној руској граници, у близини границе са Украјином, имали за циљ да повећају притисак на Кијев и изразе подршку проруским снагама на истоку Украјине.
РУСИЈА СПРЕМНА ЗА РАТ: Овако је грмело и трештало на војним вежбама у Калињинграду
Председник Русије Владимир Путин наложио је почетком месеца ванредну војну вежбу у Калињинградској области, на крајњем западу земље, која је одржана од 5. до 10. децембра, саопштило је данас руско Министарство одбране.
У саопштењу се наводи да је та ванредна војна вежба, у којој је учествовало 9.000 војника и више од 55 војних бродова, спроведена како би се тестирала борбена спремност војске у Калињинграду, руској ексклави која граничи са чланицама НАТО Литварнијом и Пољском, пренео је Ројтерс.
Министар одбране Сергеј Шојгу лично је надгледао вежбе у Калињинграду
„У вежби су учествовале ракетне трупе, артиљерија, механизована пешадија, ваздухопловне снаге, морнарица, извиђачке јединице, јединице за комуникацију и логистику, као и борбени и транспортни војни авиони, хеликоптери и бродови Балтичке флоте“, саопштио је Генералштаб руске војске.
Русија је одржала већи број ванредних војних вежби откад су се односи са Западом нагло погоршали услед украјинске кризе, а званична Москва је више пута критиковала нагомилавање снага НАТО у близини руских граница.
Око 9.000 војника учествовало је у вежбама
Са друге стране, званични Кијев и Запад тврде да су неке од војних вежби изведених на западној руској граници, у близини границе са Украјином, имали за циљ да повећају притисак на Кијев и изразе подршку проруским снагама на истоку Украјине.
Русија повећала производњу оружја
Прошла година је углавном била лоша за војну индустрију, али криза у Украјини и рат против Исламске државе могли би да измене тај тренд.
Руски тенк Т-90 снимљен прошле године на Уралу
Производња оружја у Русији скочила је за 20 одсто прошле године захваљујући решености Москве да модернизује домаћи арсенал, док на светском нивоу војна индустрија бележи пад наруџбина и профита, наводи се у јуче објављеној студији о промету наоружањем.
Десет највећих компанија у овој области долази из САД и Западне Европе, док је Русија на трећем месту, навео је Стокхолмски међународни институт за истраживање мира. Из САД и земаља НАТО-а долази две трећине светског наоружања, али тамошње компаније су прошле године произвеле мање количине и зарадиле мање новца него 2012, док у Русији влада супротан тренд. Руска фирма „Тактикал мисајлс корпорејшен” остварила је раст од 118 одсто.
У извештају се наводи да су америчке фирме прошле године изгубиле 4,5 одсто прихода јер је Вашингтон смањио наруџбине после повлачења из Ирака пре три године и због планова за повлачења из Авганистана.
Међутим, ово би лако могло да се промени већ ове и наредне године јер је председник Барак Обама недавно продужио останак трупа, дозволивши им да наставе борбе против Талибана у Авганистану. Протеклог лета одобрио је и да се у Ирак врати 3.000 војника и да у овој земљи и Сирији отпочне бомбардовање положаја Исламске државе Ирака и Леванта.
Симон Везман, истраживач шведског института, каже да је куповина оружја из САД и иначе на светском нивоу опадала и због става Европљана да нема већих безбедносних проблема, али да Европљани мењају став после кризе у Украјини и руске анексије Крима.
„Ове године се променила перцепција опасности. Руске акције су пробудиле многе европске земље. Ово ће вероватно значити додатне набавке 2015”, казао је Везман за Ројтерс.
Приходи војне индустрије су 2013. износили 402 милијарде долара, што је пад за два одсто у односу на 2012. Мања производња бележи се и у Шпанији и Италији, док је изузетак на Западу једино Француска, која је остварила раст. На врху листе сто најуспешнијих војних компанија јесу амерички „Локид Мартин” и „Боинг” и британски „БАЕ системс”. На листи нема кинеских корпорација јер институт није могао да дође до прецизних података из Пекинга. Земље које су последњих година постале велики произвођачи наоружања јесу Бразил, Индија, Јужна Кореја, Сингапур и Турска.
Исти шведски институт је раније ове године објавио и да су највећи светски извозници оружја САД (29 одсто), Русија (27), Немачка (7). Американци су највећи снабдевачи Блиског истока (са 45 одсто). Поруџбине одатле се гомилају откако је букнуло арапско пролеће, а сиријски грађански рат дестабилизовао цео регион. Уједињени Арапски Емирати и Саудијска Арабија четврти су и пети највећи увозници на планети, а осим из САД, арсенал набављају и из Британије.
Немци највише оружја извозе у САД, Грчку и Израел, док Русија углавном опрема највећег увозника наоружања – Индију. Њу Делхи купује трипут више оружја него други (Пакистан) и трећи (Кина) највећи увозник заједно. Индија је у периоду од 2009. до 2013. увећала наруџбине тенкова, бомби и пушака за 111 одсто у односу на период 2004–2008. Руси обезбеђују 75 одсто увоза оружја у Индију и 54 одсто у Пакистан.
(Агенције)
