Све ово што се сада пред нашим очима догађа у Украјини давно је планирано и наговештено. У међувремену, догодило се нешто што Запад није очекивао – Русија се подигла с колена, усправила економски и војно.

Знате сигурно ону причу о сеоском кабадахији који месецима, годинама, малтретира госте локалне кафане, све док се не појави неко његове снаге, удари песницом по шанку и покаже силеџији линију коју више не сме да прелази. Ту сцену, пресликану у живот, на великој светској позорници гледамо већ две године. Овај други, који је повукао кавкаско-украјинску линију кредом, одазива се на име Русија. Женско име, али мушки потези.

Све ово што се сада пред нашим очима догађа у Украјини давно је планирано и наговештено. Деведесетих година, а богами и касније, „независни интелектуалци и новинари“ у Београду будалом су проглашавали сваког ко је казао да сатанизација Срба и обрачун са Србијом, од стране Запада, представљају тек увод, пробу за велики чин велике светске драме, који ће се одиграти на пространствима Русије, Украјине, Кавказа. Каква завера и уштипци, ту је реч о ширењу демократије, обрачуну са тоталитарним системима – говорили су.

Кабадахија у лику НАТО, с мозгом у Вашингтону и Бриселу, раскомадао је Југославију (уз велику помоћ локалних племена) и водећи се логиком да је уситњеним простором много лакше владати, на месту једне државе направио шест, а онда једну од њих, Србију, осакатио дајући део те земље Албанцима да направе своју другу, етнички чисту државу. За то време, неочекивано брзо, догодило се нешто што Запад није очекивао или је то очекивао само у назнакама: Русија се подигла с колена, усправила економски и војно, и најпре у Грузији, а потом у Украјини, почела да трезни оног силеџију с почетка приче.

Коме још треба објашњавати разлоге постојањаНАТО, 25 година након што је нестао Варшавски пакт, тас на теразијама светске војне моћи. Због чега је све ове године опстајала и развијала се та страшна оружана сила?

Само због Русије. Ми данас присуствујемо једном од најважнијих периода савремене историје: прекомпозицији света, рушењу апсолутне доминације једне бахате империје, успостави односа за које смо већ мислили да нису могући. Огромна пространства, непроцењива природна богатства Русије, Сибир пре свега, неисцрпни извори питке воде (за тридесетак година биће скупља од нафте) деценијски су циљ Америке и њених западних савезника. И то се није скривало: ено вам књига „Велика шаховска табла“ Збигњева Бжежинског, више од четрдесет година главног америчког геостратега. Украјина је требало да послужи као последњи, најближи командни мост за операцију овладавања Русијом. Пре тога Грузија. У оба случаја Империја је прошла с модрицама.

Путин у Украјини нема избора. Ако пусти НАТО да се смести с ове или оне стране Дњепра, Русија више неће бити нуклеарна сила (нема времена за евентуалну протуракетну одбрану) и у таквој констелацији бива ослабљена до мере која може означити почетак њеног наглог слабљења, до територијалног растакања. Враћањем у састав Русије Крима, отетог 1956. године, Москва је пацификовала Империју на изузетно важном простору црноморског басена, а шта тој великој и поново моћној држави стоји на располагању, у случају потребе да се брани, видели смо и чули на Црвеном тргу, у петак пре подне, приликом војне параде уприличене у знак сећања на победу над фашизмом.

Русија враћа веру у могућност постојања света равноправности. Моћ без контроле увек је проблем за немоћне, Срби то знају боље од других.

(Вечерње новости)

Ознаке: НАТО, Ратко Дмитровић, Русија, Србија, Украјина