У Србији ће данас низом манифестација бити обележен Видовдан, а председник Републике Томислав Николић предводиће церемонију одавања државних и војних почасти и полагања венаца на Споменик косовским јунацима у Крушевцу.

Поводом 626. годишњице боја на Косову и као помен на страдање Срба и кнеза Лазара у бици против турске војске на Косову пољу 1389. године, венце на Споменик косовским јунацима положиће и градоначелник Крушевца Драги Несторовић и представници Министарства одбране.

Патријарх Иринеј позвао Србе на саборност и јединство

Његова светост патријарх српски Иринеј, уочи великог православног празника Видовдана, позвао је синоћ у Грачаници Србе на саборност и јединство.
– То је дан којим свијетлимо и који треба да доживимо, не само ми који смо овдје, већ сви, и наш народ у дијаспори који будно прати све оно што се догађа на Косову и Метохији – рекао је патријарх Иринеј.
У порти манастира Грачаница на Косову и Метохији јутрос свету видовданску литургију служи патријарх српски Иринеј са неколико владика и уз саслужење свештенства.
На јутарњој литургији присуствовало је неколико стотина верника са КиМ, из централне Србије, Републике Српске и Црне Горе.
У првим редовима су били представници породица несталих и отетих Срба са КиМ који су носили паное са фотографијама несталих.
После литургије партијарх Иринеј, епископи и свештенство служио парастос палим српским јунацима од Косовског боја до данас на споменику на Газиместану

На Видовдан и на 101. годишњицу сарајевског атентата, свечано ће бити отворен споменик Гаврилу Принципу у Финансијском парку у Београду, а откриће га председници Србије и Републике Српске, Томислав Николић и Милорад Додик.

Споменик Гаврилу Принципу, на углу Немањине и Сарајевске, висок је два метра и тежак око 350 килограма, а то дело вајара Зорана Кузмановића је поклон Републике Српске.

Видовдан ће бити обележен и дефилеом културно уметничких друштава „Видовдански сабор“ на платоу испред Старог двора у Београду. Сабор „Београдски победник – Домаћине, отварај капију“ организоваће КУД „Србија“ у сарадњи са СПЦ.

И у Обреновцу ће бити обележен данашњи празник, а тим поводом ће бити одржана Међународна видовданска регата у кајаку и кануу на мирним водама.

Музејски саветник у Етнографском музеју у Београду Весна Марјановић обијаснила је да је у новијој историји Видовдан повезан са Косовским бојем и страдањем мушкараца у свим ратовима који су дали животе за отаџбину.

Наводећи да се тог дана у црквама обављају помени за све пострадале у ратовима, она је Танјугу рекла да је народ Видовдан везао са једне стране за кнеза Лазара и Косовски бој, а са друге, у архаичнијој варијанти, за измишљеног свеца светог Вида.

Постоји и обичај да жене, уочи Видовдана беру траву видовчицу и стављају је под јастук да би усниле свог изабраника.

“Обављани су одређени обичаји посвећени том замишљеном светитељу обично због излечења од болести очију“, рекла је Марјановић.

Како каже, има средина, у северозападној Србији и Војводини, где се износи сво ткање што жене и девојке раде како би се видело колико су вредне и покажало да је одређено домаћинство имућно.

“Има средина попут Мачве где су на тај дан велике задушнице. Излази се до подне на гробље и доноси храна, а риба обавезно“, рекла је Марјановић додајући да је риба симбол, врста жртве, светом Виду.

“Неких других обичаја немамо сем што се у неким срединама организују приредбе поводом Косовског боја“, рекла је Марјановић.

Видовдан, као државни празник, обележава се радно, а у спомен на Косовску битку, која се одиграла 28. јуна 1389. године, односно 15. јуна по старом календару на Газиместану и представља сећање на погинуле у свим ратовима.

То је, према мишљењу историчара, важан датум у колективној свести српског народа и један од темеља колективног идентитета.

Симболизује, према том концепту, слободу, отпор туђину, неговање патриотизма, националног бића, витештва и херојства, али и прекретницу после периода успона под владарима из династије Немањића.

Бој на Косову

Претпоставља се да је турски султан Мурат Први, који је на Косово стигао са синовима Бајазитом и Јакубом, предводио 40.000 војника, а да је српски кнез Лазар Хребељановић сакупио 25.000 бораца.

Страдању српских војника је посвећен споменик подигнут на Газиместану 1953. године, рад Александра Дерока, док Споменик косовским јунацима, који је откривен 28. јуна 1904. године у оквиру прославе стогодишњице Првог српског устанка, у присуству краља Петра првог Карађорђевић.

Овај споменик представља симбол Крушевца и дело је српског вајара Ђорђа Јовановића.

После Косовске битке, тело кнеза Лазара (1329-1389) је сахрањено у манастиру

Раваница, а у сеоби Срба под патријархом Арсенијем Чарнојевићем крајем 17. века је пренето у фрушкогорски манастир Врдник.

У Раваницу су мошти враћене 1989, на 600-ту годишњицу Косовске битке.

На пољу Косову 1389. одиграла се пресудна битка између српске и турске војске, која је отворила врата Турцима за даљи продор у Европу.

У славу Видовдана витешке борбе у центру Грачанице

У оквиру Видовданских свечаности, које се традиционално одржавају у Грачаници, јуче су чланови Витешког удружења Бели орлови из Београда, испред полицијске станице у центру Грачанице представили опрему и извели симултане борбе витезова.

– Велика нам је част што можемо баш овдје, у Грачаници, да покажемо традиционалну опрему српских витезова и њихове борбе – рекао је Александар Урошевић, капитен и тренер екипе Бели орлови.

Удружење његује старе занате и вјештине, српску традицију из 13. и 14. вијека, између осталог и витешке борбе. Обучени у опрему тешку 40 килограма, витешке борбе представила су четворица репрезентативаца и троје стријелаца.

Урошевић каже да је Удружење, које окупља Србе, Румуне, Мађаре и Словенце, наступило до сада на два свјетска првенства, али да његовим члановима посебну част представља то што су, обучени у опрему српског витеза из времена Косовског боја, имали прилику да посјете Газиместан и Грачаницу.

– Посјетом тим историјским српским споменицима постали смо дио бића које се бори за очување српске традиције и српских светиња на просторима Косова И Метохије – рекао је Урошевић.

Велики број Срба из Грачанице са дјецом присуствовао је симултаној борби витезова који су се, по завршетку „боја“, фотографисали са малишанима.

ГАВРИЛО ПРИНЦИП У БЕОГРАДУ

Споменик Гаврилу Принципу биће свечано откривен вечерас у Финансијском парку, а Весић је истакао да је локација на којој се поставља право место за то, јер има своју историју.

Како је наведено у саопштењу Градске управе, Весић је за РТС подсетио да су се у том делу Београда састајали младобосанци, да је у близини кафана “Златна моруна“ где су проводили дане, а ту је и Железничка станица са које су кренули пут Сарајева.

Исичући да се Београд, нажалост, многима још није одужио, градски менаџер је, медјутим, додао да последњих годину дана град настоји да сви људи који су учинили нешто за Србију добију споменик, улицу или неку другу врсту обележја.

Он је прецизирао да да у главном граду не постоји споменик, али ни улица посвећена Александру Карађјорђевићу, КАО НИ СПОМЕНИК НЕМАЊИЋИМА, изузев Цара Душана, тачније спомен обележја његовом законику.

“Те и сличне неправде треба да се исправе, а град настоји да улице и споменике не добијају само политичари већ и писци, спортисти, научници и сви они који су учинили да наш град буде какав је данас“, рекао је Весић.

Он је истакао да је списак велики, те да се свакодневно примају предлози градјана и организација и разматра се сваки понаособ.

“Циљ је да младе генерације уче да поштују прошлост јер када се она поштује, у будућности се чини много мање грешака“, закључио је Весић који се у име Града Београда захвалио премијеру Александру Вучићу на иницијативи за подизање споменика Принципу, као и Републици Српској и њеном председнику Милораду Додику на донацији споменика.

Извор: Танјуг, РТРС,

Ознаке: Видовдан, Газиместан, Грачаница, Патријарх Иринеј, православље, прослава Видовдана