Прочитај ми чланак
Поглавар Римокатоличке цркве могао би да посети нашу земљу као шеф ватиканске државе. Патријарх Иринеј се не противи овој врсти посете, али коначну реч даће Свети синод.
Благослов за долазак папе Фрање у Србију, уколико ова врста сагласности посредно или непосредно буде затражена од Српске патријаршије, даће Свети архијерејски синод. Од врха СПЦ засада нико није тражио добродошлицу за поглавара Римокатоличке цркве.
Иако за Патријаршију СПЦ посета папе Фрање у својству римског епископа, због великог терета прошлости, још није тема, његов долазак као шефа државе – није споран. На то је мислио и патријарх Иринеј који је у предвечерје Божића рекао да не би имао ништа против да Фрања посети Београд.
НОВИ НУНЦИЈЕ
Дипломатске акредитиве председнику Томиславу Николићу у најскорије време предаће нови папски нунције у Београду, надбискуп Лучијано Суријани, који се већ пријавио и Српској патријаршији. Од доласка новог амбасадора Свете столице, власти у Србији, али и СПЦ, очекују да убрза комуникацију Београда и Ватикана, као и да настави да развија добре односе између две државе.
– Битно је да ли он долази као државник или као римски епископ. У Цркви се зна како се припрема и једно и друго. Посматрано са мог лично и аспекта цркве то је велики, значајан догађај и ту не видим ништа лоше – казао је патријарх Иринеј.
Овакав став поглавара СПЦ протумачен је као сигнал да је папино путовање у Србију у својству државног лидера Ватикана са становишта СПЦ прихватљив. У врху СПЦ, без обзира на патријархов став, напомињу да ће се о евентуалној папиној посети тек разговарати.
Последњу реч о доласку папе у Србију, према многим тумачењима, даће – Московска патријаршија. Руски првојерарх, који је уз српског патријарха, једини православни поглавар који се никада није састао са римским бискупом, донедавно је био противник ове врсте контакта. Избор на престо Светог Петра папе Бергоља и његова нескривена жеља да редефинише односе са Источним светом, међутим, утицали су и на тврд став патријарха Кирила.
Наруку историјској посети иде и принципијелан став Ватикана према једнострано проглашеној независности Косова, али и папина одлука да у разговоре о канонизацији контроверзног кардинала Степинца први пут уважи и став СПЦ. Ови Фрањини потези протумачени су као сигнали Москви да наступа нова ера односа између две конфесије, али и државе.
Папу Фрању, као државника, председник Томислав Николић је прошле године два пута позвао да посети Србију. Једном писмом, други пут током септембарског сусрета у Ватикану, али је том приликом изнео и ограду – да о томе треба да се изјасни и Српска православна црква. Како нам је јуче речено на Андрићевом венцу, позив председника папи и даље је отворен.
Познаваоци политичке праксе Ватикана кажу нам да председник Николић није у обавези да „прибави“ став СПЦ да би позвао папу да посети Србију, јер ни Николић није био у Ватикану у верској улози. Како папа, међутим, обично жели да у неку земљу оде и као шеф државе и у пасторалну посету, тако његов долазак у Србију не би био могућ без паралелног позива или изражене сагласности СПЦ. Ово питање је важно, јер папине посете страним земљама незаобилазно прати и сусрет са представницима локалних конфесија. Тако је било и током Фрањине посете Сарајеву, када се са „светим оцем“ у име Српске цркве срео владика захумско-херцеговачки Григорије.
Упућени у односе Источне и Западне цркве, међутим, напомињу да није искључена ни нека врста средњег пута. То се догодило када је својевремено папа Јован Павле Други ишао у посету Бугарској, где се тамошња црква претходно није изјаснила потврдно о његовом доласку, али није ни изрекла негативан став. Папа је ипак отишао и том приликом се сусрео са бугарским патријархом.
После разговора са папом у септембру, Николић је рекао да је „човек који мири многе људе и религије у свету непомирљив у ставу да Римокатоличка црква остаје потпуно чврста по принципу непризнавања једнострано проглашене независности КиМ“, као и да папа брижно прати све што се дешава на КиМ. Према Николићевим речима, папа Фрања зна и колико римокатолици имају могућности да у Србији упражњавају своју веру, обичаје, традицију и културу.
АЛБАНЦИ ЗОВУ У ПРИШТИНУ!
Албански лобији у свету, уз помоћ власти у Приштини, покушавају да издејствују да папа Фрања у скоријој будућности посети Приштину, сазнају „Новости“ у врху СПЦ.
До ове посете Приштини је веома стало, и у месецима који предстоје може да се очекује њихова дипломатска офанзива на Ватикан.
– Лобирајући за посету папе, у Приштини желе да свету пошаљу поруку да Косово и Метохија не припадају муслиманском корпусу у Европи. Папин долазак њима би био снажан аргумент у будућој борби за чланство у УН и Унеску – кажу у СПЦ.
Црква припрема своју стратегију за овакав развој догађаја, иако засада нема сигнала да ће папа Фрања подлећи притиску лобија под контролом Приштине.
Он је, наводно, прозрео намеру албанских лидера да његову евентуалну посету верског карактера представе као потврду државности јужне српске покрајине.
Извор: Novosti.rs
