Pročitaj mi članak
Руски председник Владимир Путин потписао је војну доктрину према којој највећу безбедносну претњу по Русију представља јачање НАТО близу њених граница.
Војни буџет
Преко половине буџета министарства одбране (1,74 трилиона рубаља) за 2015. годину намењено је куповини војне технике.
Неки стручњаци страхују да се потенцијални војни расходи могу озбиљно одразити на процес преоружања.
Посланик Државне думе Владимир Гутенев сматра да ће се куповине војне технике наставити у планираном обимима, пошто су склопљени уговори засновани на ранијем девизном курсу.
У документу који је данас објавио Кремљ задржане су одредбе из претходне војне доктрине из 2010. према којима Русија може употребити нуклеарно оружје ако неко против ње или њених савезника употреби нуклеарно оружје или друго оружје за масовно уништење, као и у случају агресије конвенционалним оружјем која „прети самој егзистенцији“ руске државе.
У новој докртини се први пут наводи да Русија може искористити оружје с прецизним навођењем „као део стратешких мера за одвраћање“, мада се не изонсе услови употребе.
Руска телевизија РТ наводи да је суштина новог документа преузета из претходне веризје војне доктрине и да „руска војска остаје одбрамбено оруђе којем ће земља прибећи само као за последњим средством“.
Према новој доктрини, Русија сматра претњом ширење и војно јачање НАТО, као и то што Алијанса преузима на себе „глобалну функцију кршењем међународног права“.
Нова одредба је и то, како наводи РТ, што се као један од војних циљева Русије сматра заштита националних интереса у арктичком региону.
У том документу се као претња наводи и дестабилизација земаља с којима се граничи Русија или њених савезника.
На унутрашњем пољу Русија се суочава с претњама „деловања усмереног на насилну промену руског уставног поретка, дестабилизацију политичког и друштвеног окружења, дезорганизацију функционисања владиних тела, кључних цивилних и војних постројења и информационе инфраструктуре Русије“, преноси РТ.
Путин променио војну доктрину
Руски председник Владимир Путин потписао је Указ о војној доктрини Русије, саопштио је Кремљ, наводећи да је тим документом прецизирана постојећа доктрина. Тас наводи да је јачање војног потенцијала НАТО-а међу главним спољним претњама по Русију.
Поред тога, међу главним претњама су и глобалне функције НАТО-а које се остварују уз кршење норми међународног права, као и приближавања војне инфраструктуре земаља – чланица Алијансе руским границама, између осталог даљим ширењем тог блока.
Иновирана Војна доктрина Русије је међу главне спољне војне опасности уврстила и инсталирање и јачање страних војних контингената у земљама које су јој у суседству, коришћење војне силе на њиховој територији уз кршење норми међународног права, појављивање жаришта и ескалација оружаних конфликата.
На листи спољних опасности су и територијалне претензије према Русији и њеним савезницима и мешање у њихове унутрашње послове, навела је руска агенција.
Доктрина је прецизирана у складу са одлуком Савета безбедности Русије од 5. јула 2013, а измене је тај савет одобрио 19. децембра ове године.
Другим указом, објављеним на званичном сајту, претходна доктрина престала је да важи.
Грушко: НАТО подиже напетост код граница с Русијом
Стални представник Русије при Северноатлантском савезу (НАТО) Александар Грушко изјавио је данас да НАТО подиже напетост код граница с Русијом, што захтева да Москва донесе одговарајуће мере.
Путин за 2015. г.
Не бива често да догађаји уједине друштво и зато је врло важно да се и у будућности очува та консолидација, нагласио је председник.
Председник Русије Владимир Путин сматра да наредна 2015. неће бити лака, да престоји много тешких задатака, али и да ће сви они сигурно бити испуњени, као и да је за савладавање потешкоћа неопходна консолидација друштва.
„Пред нама је много тешких задатака, и ми ћемо их свакако испунити, рекао је председник РФ на традиционалмном новогодишњем пријему у Кремљу.
Он је нагласио да је рад „за Отаџбину и служење родној земљи, одбрана њених виталних интереса увек била доказ части и дужности“.
Колико су данас потребне те вредности у потпуности говори и чињеница да су се Крим и Севастопољ ове године вратили у матичну породицу.
Не збивају се тако често догађаји који су у стању да уједине друштво и врло је важно очувати ту консолидацију и у будућности и дати простора грађанским иницијативама, рекао је Путин.
Он је нагласио да је „консолидација друштва“ кључни услов за савладавање тешкоћа.
Русија, како је рекао, уочава да се спроводи стална ротација контингената САД у балтичким земљама и у Пољској, да се дуж руских граница стално одржавају вежбе НАТО-а, као и да се уочава јачање поморских јединица НАТО-а у Балтичком и Црном мору.
„Нажалост, Црно море је данас место на ком стално бораве нерегионалне државе.
Шта оне тамо раде нама уопште није јасно, јер су четири црноморске државе већ чланице НАТО-а и није било потребно мењати постојећу безбедносну структуру“, казао је Грушко, додајући да Алијанса остварује и ваздушно патролирање дуж руских граница.
Према његовим речима, НАТО ће бити потребнији уколико одбаци своје геополитичке амбиције, престане са покушајима играња улоге „светског полицајца“, судије и судског извршитеља, и буде учествовао у колективним напорима међународне заједнице.
Грушко је рекао да је „апсолутно неодржива“ идеја да НАТО треба да буде на челу светског покрета за јачање безбедности и свет се изгради као пирамида на чијем ће врху бити НАТО, а око њега мрежа партнера, пренела је агенција РИА Новости.
Према његовој оцени, многе земље НАТО-а, пре свега европске, почињу да схватају да се садашња криза у области европске безбедности не може решити без учешћа Русије.
НАТО треба да се одреди како намерава да јача евроатлантску и европску безбедност „са Русијом, без Русије или против Русије“, рекао је шеф руске мисије при Савезу.
Грушко је рекао да Арктик треба да остане изван зоне сукоба интереса по мерилима „хладног рата“ и додао да „постоје одређене снаге које би хтеле Арктик да учине проблематичном зоном“.
Према његовим речима, одлука украјинске скупштине о одустајању ванблоковског статуса Украјине је ударац за европску безбедности.
„Никаква НАТО-перспектива није у стању да реши реалне проблеме пред којима се Украјина налази“, рекао је он, додајући и да постоји могућност размештања стране војске на украјинској територији.
Тежња Украјине ка НАТО-у довешће до подела унутар саме Украјине, рекао је он.
Говорећи о могућности одустајања Француске да Русији испоручи носаче хеликоптера „Мистрал“, Грушко је рекао да ће то подрити поверење у Париз и бити стимуланс Русији за смањење зависности од увозних компонената.
Према његовим речима, НАТО не може да дође у посед наручених „Мистрала“ јер је између Русије и Француске закључен међувладин споразум и закључен одговарајући уговор, а носачи су прављени за опремање руским наоружањем и другим системима.
(Танјуг, Бета, Глас Русије)
