Због чега се Србија још није одужила последњем Романову, који нас је од свих страних владара највише задужио.

 Одлука да уђе у Први светски рат га коштала живота. Залагао се за стварање велике српске државе.

Србија је кроз историју имала мало искрених пријатеља као што је то био Николај Други Романов. О томе колико је последњи руски цар био привржен нашој земљи говоре бројни историјски документи, у којима се види да руски владар није само ушао у Први светски рат због Србије, већ се залагао и за уједињење свих српских земаља, односно стварање велике моћне православне државе на Балкану – најближег савезнка Москве.

– Вероватно ниједан страни владар није тако отворено помагао српском народу. Тужно је што му до данас у знак захвалности нисмо подигли ни споменик – истиче историчар др Драган Петровић.

– Када је Аустроугарска објавила рат желећи да уништи Србију, Николај Други Романов је одбио понуду свог рођака немачког цара Виљема да обустави мобилизацију. Без обзира на то што Русија није била спремна за светски рат, неопорављена и нестабилна од сукоба са Јапаном и серијом револуција из 1905. и 1906. године, одлучила је да стане у одбрану Србије, што ће се испоставити као кобно за Николаја, његову круну, али и целу царску породицу.

Током рата последњи руски цар је нашој војсци слао помоћ и муницију и, што је најважније, запретио да ће Русија да иступи из рата уколико савезници не помогну српској војсци у избеглиштву. Тек онда су, уз велико негодовање, Енглези и Французи послали помоћ нашим трупама, које су се потом рехабилитовале, пробиле Солунски фронт и ослободиле земљу.

У више записа постоје сведочења о наклоности коју је Николај показивао према Србима. Међу њима је и сусрет тадашњег министра иностраних послова Русије Сергеја Сазонова и српског лингвисте, али и дипломате Александра Белића у пролеће 1915. године. Том прликом, Сазонов је пренео Белићу ставове цара Николаја:

„Нећете ми замерити, господо, што сам пре свега Рус и што су ми најближи интереси Русије, али вас уверавам да сам одмах после тога Србин и да су ми најближи интереси српског народа… Заслуге Србије биће стоструко награђене. После рата она ће бити неколико пута већа него што је данас! Да ли је икад ико сумњао да Босна и Херцеговина нису српске земље? Зато се рат не може свршити, а да оне не образју целину са Србијом. Црна Гора је одувек била једно с њом, зато ће се и она, када се рат сврши, са Србијом ујединити у нераздвојну целину. Србија је тражила излаз на море, е па добиће га у широкој прузи на Јадранском мору у Далмацији, са старим Сплитом“.

– Интересантно, цар је био скептичан по питању стварања заједничке државе са Хрватима и Словенцима – каже Петровић.

У првом периоду Николајеве владавине на престолу Србије се налазио краљ Александар Обреновић. Иако је Александар учинио известан заокрет од аустрофилске владавине његовог оца Милана ка слободнијем односу и савезништву и са Русијом, тек након мајског преврата 1903. долази до потпуног везивања Србије за Русију и Француску, наглашава наш саговорник.

– С друге стране, Црна Гора је била превасходно везана за Антанту и посебно за Русију. Царска породица Романових се у том периоду владавине Николаја ородила са обе српске династије и са Карађорђевићима и са Петровићима. Јелена Карађорђевић, ћерка краља Петра Првог, удала се за кнеза Ивана Константиновића, унука цара Николаја Првог. И велики кнез Петар Николајевић, такође унук цара Николаја Првог, био је ожењен Милицом Петровић Његош – подсећа саговорник „Новости“.

Николаја Другог Романова, као и целу његову породицу, стрељали су бољшевици 17. јула 1918. године. Руска православна црква га је са супругом и децом канонизовала, а српски владика Свети Николај Велимировић назвао руским царом Лазаром. Баш као и Лазар и последњи руски цар је, по речима Велимировића, стао у одбрану православља и „уместо овоземаљског изабрао царство небеско“.

 ОБЈАВИО РАТ БУГАРСКОЈ

 ПАМТИ се и како је Николај Романов, после мучког напада Бугарске на Србију, објавио рат званичној Софији. У Петрограду, 19. октобра 1915, освануо је манифест руског цара којим се објављује рат Бугарској:

„Бугарска, наш једноверник, којега је Русија недавно ослободила из ропства турског, хришћанском вером и словенством, мучки је напала нашу савезницу Србију. Руски народ гледа са болом на издају Бугарске, која нам је била до последњих дана тако блиска и са крвавим срцем извлачи свој мач против ње, предајући судбину издајника словенске ствари праведној казни Божјој!“

Николај је уочи Другог балканског рата требало да буде арбитар у спору Србије и Бугарске око Македоније, али је званична Софија, знајући да Београд ужива благонаклоност руског цара, одлучила да не чека суд Романова, већ да нападне нашу земљу.

 (Вечерње новости – Александар Палић)

Ознаке: Први светску рат, Руси, Русија, споменик, Срби, Србија, цар Николај Други