Братство манастира Високи Дечани Вас позива да својим прилозима помогнете овај пројекат који је важан за безбедност и опстанак једине веће Српске заједнице на подручју Пећи.

После оружаног терористичког напада, који се догодио 7. децембра 2015. године два сата након поноћи на становнике метохијског села Гораждевац у општини Пећ, када је на споменик, жртвама бомбардовања НАТО пакта и деци Пантелији Дакићу (12) и Ивану Јововићу (18) убијеним 13. августа, 2003. године прво пуцано тзв. “панцир мецима”, је у потпуности девастиран.

На изласку из села како се претпоставља исти виновници су пуцали на куће породица Петровић, Колашинац и у киоск породице Вуксановић. Братство манастира Високи Дечани у сарадњи са представницима Гораждевца покренуло је иницијативу да се у селу постави квалитетан сигурносни систем видео надозор свих улица и околних приступних саобраћајница.

У Гораждевцу се готово исти инцидент догодио и 9. јула, 2015. године, када је пуцано на паркирано возило београдских регистарских таблица, на истом месту. Том приликом је поменути споменик поливен бензином, али неким случајем покушај паљења није успео.

Гораждевац је малено село у благородној Метохији, које мештани нису напустили ни 1999. године. Неспутана лепота природе са погледом на моћне Проклетије, изобиље храстова због којих их прозваше “људи храстови”, жубор Бистрице који кроз лугове, оивичене лешницима допире до села и најстарија црква брвнара на Балкану посвећена Св Јеремији сместили су моћници у “енклаву”. И такав Гораждевац није био покорен, чула се дечија граја, прво школско звоно које је после ратних сукоба на Косову и Метохији позвало основце и средњошколце из три расељене средње школе из Пећи зазвонило је у Гораждевцу и звони и данас за нешто мање од 150 ђака.

– Не оставља се родна груда натопљена крвљу и сузама прадедова, Метохија крсно име Косова – тако кажу људи храстови и то је аманет који њихови потомци чувају.

Дао је Гораждевац и данак у крви. Жубор Бистрице се не чује од 13. августа 2003. године. Спарни летњи дан, врућина, Бистрица, лугови, пијаћи извори зову, мајке, баке, очеви се буне, али из сваке куће иста прича… Отишао је Иван (18), Панто (12), Драгана (13), Ђорђе (20), Марко (12), Богдан (14)… Мучки из грмља рафал прекида детињство осамдесетак деце. Вриште! Неколико њих пада. Старији покушавају да помогну млађима, родитељи трче ка Бистрици, дозивају децу… Петар се ухватио за корен врбе која се савила над реком, отац му довикује: “Држи се Петре, остани ту, не померај се…” Рањени Ђорђе дозива Ивана. Иван се не одазива, а војника италијанског контигента Кфора нигде нема. Остале су неуслишене молбе родитеља да једно патролно возило дежура на обалама реке.

Иван и Панто су отишли у неповрат. Драгана, Ђорђе, Марко и Богдан су рањени одведени у Пећ где им је стављан гипс преко рана… Дан који се никада неће завршити у животима ове деце и мештана овог села који нису могли да заштите своју децу. Бол, туга и сузе и неправда непреболна, злочин без казне…

Ноћи дуге, пуне страха и без снова…

Стефану, која је први разред основне школе, у ноћи 7. децембра, пробудио је рафал. Отац ју је узео у наручје и однео у другу собу. Видела је аутомобил који гори. Њен тата није успео да је превари да то “неке чике снимају филм”. У кући породице Србљак чији је аутомобил запаљен, сви су престрављени.

У Гораждевцу мук. Кажу, и мртве их убијају.

Безбедности нема, заштите нема, починиоца нема, закона нема, правде нема.

Братство манастира Високи Дечани је увек било ту, са мештанима Гораждевца, више у туги и болу, на парастосима, а мање у радости крштења и венчања. Али увек ту, да помогне, охрабри, обрадује. И сада покреће иницијативу да се у селу постави квалитетан сигурносни систем видео надозор свих улица и околних приступних саобраћајница. Ову иницијативу су подржала бројна удружења која већ дужи низ година помажу преостали народ на Косову и Метохији – Фондација Делије, Хуманитарна организација Срби за Србе, Независна асоцијација студената из Београда, Хуманитарна организација Солидарност за Косово из Француске, Срспко друштво Задужбина из Словеније као и велики број других удружења и појединаца широм Србије и дијаспоре који су већ почели са акцијама прикупљања неопходних средстава за куповину и постављање система за надзор села.

Подржите и ви иницијативу братства манастира Високи Дечани за миран сан деце храстова.

Братство манастира Високи Дечани Вас позива да својим прилозима помогнете овај пројекат који је важан за безбедност и опстанак једине веће Српске заједнице на подручју Пећи.

Динарски манастирски рачун је 285-2295090000013-91 (са напоменом за видео надзор) а све друге потребне информације у вези са пројектом и начином уплате на девизни рачун можете да добијете код монаха Исаије на [email protected].

Извор: Телеграф

Ознаке: албански злочини, Дечани, жртве, Космет, Срби, Србија