Прочитај ми чланак
(voiceofrussia.com)
Троугао Европа-Украјина-Русија може да се претвори у четвороугао ако у игру уђе Кина. Суочене са смањеним радним тржиштем и ограниченим кредитним ресурсима источно и централноевропске земље прилазе чланству Украјине у ЕУ са опрезом, страхујући да ће Кијев тражити свој фер део колача.
Стратези ЕУ лупају главу како да привуку Кијев, тешећи забринуте источноевропске чланице, да се не брину око тога.
Украјинске наде да ће испреговарати повољније услове су пропале. Када је председник Виктор Јанукович затражио 150 милијарди евра помоћи да убрза транзицију економије на европским техничким стандардима, чак и „старији“ чланови ЕУ су се уплашили. Европа то једноставно себи не може да приушти.
Нема сагласности између Брисела и Берлина око Украјине. ЕУ не може да обећа оно што зна да не може да уради. Покушаји да се постигне договор око рефинансирања дуга са Међународним монетарним фондом практично нису уродили плодом: мање концесије су све што је Украјина успела да добије. Не може се обећати удео на превише компетитивном, прегрејаном тржишту, такође нема места за Украјинце на европском тржишту радне снаге, нити ЕУ може да гарантује нерестриктивно путовање, због предстојећих ограничења која ће се увести, ако се усвоје најновији британски предлози. То оставља идеологе Источног партнерства без алата, изузев политичког притиска да се носе са Украјином.
Неуспех европске дипломатије у Виљнусу нанео је болан ударац самој идеји европских интеграција која више не изгледа тако „природно привлачна“ како је описаше ЕУ званичници. Недостатак природне привлачности је надомештаван наизглед бескрајном реком европских великодостојника, који су у Кијеву локалној власти наметали своје савете тако грубо као да је у питању територија којом влада ЕУ. Кетрин Ештон је позвала своје европске колеге на трајно присуство у Кијеву, у очигледном покушају да пробуди утрнули евроинтеграцијски инстинкт Украјинаца.
Михаило Похребински, директор Центра за политичке и студије конфликта са седиштем у Кијеву, окарактерисао је као неоправдане, покушаје ЕУ и руских политичара, да Украјина под притиском направи свој избор.
„Она (Украјина) није у стању да изабере. Њена тренутна конфигурација осуђује је да седи на две столице – аксиом доказан најновијим политичким догађајима, мада његов економски аспект остаје под знаком питања. Да је Европа прихватила предложено стварање трилатералне руско-европско-украјинске комисије, компромисно решење је се могло наћи и довело би до ситуације „две столице“. Међутим, то се није десило. Чак и дете може да схвати, да без обзира на исход, Украјина ништа не може да уради без Русије“, рекао је Похребински.
У међувремену, „трећа сила“, или је можемо назвати „трећа алтернатива“, је тихо кренула пут Украјине. Држава ће следеће године од Кине добити 18 милијарди долара у кредитима и инвестицијама. Недавно потписан пакет од неких два туцета билатералних споразума обухвата широк спектар из трговине и економских сфера, са кинеским извозом за који се очекује да ће током пет година достићи 10 билиона долара ($10 trillion).
„Као стратешки партнер Кине, Украјина ће имати своју загарантовану квоту за извоз, што отвара уносне тржишне могућности за њене индустријске и пољопривредне произвођаче“, извештавају украјинске онлајн новине Форум.
Кинези планирају да инвестирају 13 милијарди долара у модернизацију лучких објеката и изградњу нове луке са дубоким газом у Севастопољу , Крим, и 15 милијарди долара у украјински банкарски сектор. Кина је други највећи трговински партнер Украјине. Трговина ће се, надамо се, утростручити споразумима потписаним од стране Јануковича током његовог путовања у Пекинг.
Кина ће у Украјини изградити постројење за претварање угља у синтетички гас, „пробојни“ пројекат који може постати озбиљан чинилац у украјинским будућим преговорима с Гаспромом о ценама руског гаса.
Неки аналитичари кажу да је све то на дугом штапу и да Кијев само флертује с Кином како би Европа и Русија биле склоније уступцима. Али, где је Украјина, а где је Кина, економски ? Поред тога, Кина није бенече да се лако вода около и да занемарује своје интересе. До сада је Пекинг био опрезан, указујући да је све чист посао, нема политике.
Али никад се не зна. Украјина може, после свега, открити да је седети на три боље него на две столице. Јевтина кинеска или кинеско-украјинска роба тешко да ће имати добродошлицу европских произвођача.
Ако Пекинг Украјину види као одскочну даску за свој продор у Европу, онда је придружено партнерство Украјине са Европом управо оно што му је потребно. Украјински амбасадир у Кини, Олех Дјомин, је приметио, да “ наравно, Кина је заинтересована да Украјина буде део ЕУ простора“. Он је додао и да је Велики пут свиле, „економски коридор“ који је створио Пекинг, у сагласју са украјинским евроинтеграцијским плановима.
Што се Русије тиче, постојеће везе, заједничка граница и потражња за енергетским ресурсима гарантују стабилну економску сарадњу са „Небеским царством“. Али Кина не види Русију као делотворног посредника у односу на друге регионе. Ако Кина уђе у геополитичку битку око Украјине, то би могло значити нову реалност за Русију у ЗНД.
( Ауторов лични поглед се можда не поклапа са мишљењем VoR )
За Србин.инфо превео: Александар Јовановић
