Pročitaj mi članak
Ситуација у Кијеву могла би нагло ескалирати за неколико дана када истиче рок – милитанте групе гомилају оружје и спремне су на сукоб.
Ситуација на барикадама у Кијеву последњих дана релативно је мирна, но тензије се осећају и постају све снажније. Анти-владини демонстранти налазе се на Мејдан већ трећи месец, а 17-ог овога месеца истиче рок за Закон о амнестији којег су власти донеле 29-ог јануар Наиме, према овом закону власти се обавезују на пуштање ухапшених демонстраната, но с друге стране се тражи прекид окупације неколико зграда које се налази под контролом демонстраната. Већина демонстраната су до сада пуштени, али зграде су и даље окупиране.
Меркел ће се срести с лидерима украјинске опозиције
Канцелар Немачке Ангела Меркел ће се 18. фебруара у Берлину срести са лидерима украјинске опозиције, преносе медији, који су овај сусрет већ назвали „дипломатским офанзивом Меркелове“.
Шеф немачке владе је последњих недеља више пута телефоном разговарала са председником Украјине Виктором Јануковичем и упозоравала га да не примењује силу против демонстранта.
Истовремено је свих 234 учесника нереда у Украјини ослобођено из затвора у оквиру закона о амнестији, који је усвојен 2. фебруара, саопштено је у седишту украјинске полиције.
Милитанте про-еу организације анти-владиних демонстраната, као што су Самоодбрана и Десни Сектор, најављују још жешће нападе ако полиција крене силом на њих. Власти од њих очекују да ће до 17-ог напустити зграде и улицу Хрусевскохо. Подсетимо, демонстранти држе контролу над зградама Градске већнице, Синдиката, Украјинске Куће и Октобарске Палате у центру Кијева, као и неколико регионалних владиних центара на западу Украјине.
Главни тужилац у Кијеву истиче како ће демонстранти бити суочени са „оптужбама за тешки криминал које са собом вуку дугогодишње затворске казне“ – ако не напусте зграде. Но, Десни Сектор и друге групе истичу како су спремни за „ескалацију“ ако њихови припадници не буду пуштени из затвора до 17-ог, чак се спомиње и кретање у офанзиву.
У исто време украјинске снаге безбедности су на високом степену приправности те истичу како постоји могућност од нових окупација, али и од терористичких напада. Већина ухапшених демонстраната је већ пуштено из затвора, но сада се налазе у кућном притвору. Лидери опозиције признају како се Мајдан радикализирао, но, за такав развој ситуације криве власти. Један од лидера опозиције, Виталиј Кличко, рекао је пре неколико дана у интервјуу:
„Мајдан је пре два месеца био мирна демонстрација, но потези власти – у првом реду насилно уклањање демонстраната, хапшења, коришћење плаћених банди – радикализовали су Мајдан и људи сада власти асоцирају само са силом“.
Ситуација се заиста убрзано радикализира како се 17. фебруар приближава, а радикализација се дешава са обе стране. Један од припадника милитантне скупине Оплот, Евгениј Жилине, истакао је:
„Припремам своје људе за могући рат“.
Његова група тврди како је спремна силом да се обрачуна са анти-владиним групама истичући како снаге сигурности нису способне одрадити посао. Друге групе већ размишљају о свом политичком ангажману – тако група Десни Сектор, која се истакла у жестоким сукобима са полицијом, има своје планове. Њихов лидер, Дмитро Јарош, наводи како Десни Сектор подржава ЕУ трговински пакт, али не и ЕУ чланство.
„Након Мајдана, Десни Сектор имати ће своју позицију и понудити ће алтернативни пут за украјинску будућност“, рекао је Јарош. Истиче како је његова група спремна за „насилне акције“ ако буде потребе. Овог месеца Јарош је дао интервју за лист TIME у којем је признао како његова група поседује оружје те како управо стварају залихе.
