Прочитај ми чланак
Станету Доланцу и генералу Николи Љубичићу била сам сметња да преузму сву влас у Југославији. Доланц је хтео да ме се реши јер сам знала да је био члан Хитлерјугенда, каже Брозова удовица.
Титова удовица је први пут јавно проговорила о свом животу у принудној изолацији. Кап жучи која је прелила чашу је недавна провала у којој су јој, како тврди, украдени драгоцена кинеска ваза, венчани поклон од Мао Цедунга, накит и део личних бележака и преписке с људима из некадашњег врха Југославије.
„Сада ће морати да размисле људи који ме деценијама застрашују и који су наредили недавну провалу у кућу у којој живим. Реч је о истој групи која је и Тита и мене ставила у кућни притвор, да би могли на миру да разбију Југославију. Ипак, они морају да схвате да ничија није горела до зоре“, каже Јованка Броз.
„Велике силе су неколико година пре Титове смрти већ почеле да муте око разбијања Југославије, а људи који су ме ставили у изолацију били су претходница те прљаве радње. Реч је извршиоцима наредби великих сила, а те државе и њихови агенти ни данас не желе да се објави истина и зато ме малтретирају“, одсечно каже Јованка Броз.
Она ни издалека не подсећа на мит о горопадној припростој Личанки, који се деценијама гаји у јавности. Веома је прецизна у изражавању, говори без нагласка, а користи речник који је дипломатски. Осим када помиње Станета Доланца и генерала Николу Љубичића.
„Они су Титу под врат прислањали пиштољ и тражили да се разведе од мене, али он није пристао по цену живота. Била сам сметња, пре свега, Доланцу, а добрим делом и Љубичићу у намери да преузму сву власт у Југославији и разбију Србију скривајући се иза Тита. Говорили су: „Лако бисмо ми са Старим, али с Јованком не можемо да изађемо на крај.“ Доланц је хтео да ме се реши пошто-пото јер сам знала да је био члан Хитлерјугенда и да је радио за немачку тајну службу.“
Титова удовица наводи да је суштински разлог најновије провале у „привремени смештај“, где живи од 1977, актуелна оставинска расправа око Титове имовине.
„Истерали су ме из куће у Ужичкој 15 и нису дозволили да присуствујем попису ствари после Титове смрти, иако је то било моје право. Нису дозволили ни суду да каже на шта имам право и шта ми припада. Ушле су неке самозване групе и једноставно рекле: „Марш вани!“
Али ја сам визуелни тип, кад нешто фиксирам никада не заборављам. Чувам у глави списак свих ствари које су моја лична имовина и коју су ми отели. Након 35 година живота с Титом ваљда имам право и на некакво наследство. Сви остали су добили нешто, а ја ни квадратни метар на своје име“, одсечно каже најпознатија удовица на Балкану.
Наводе Титове удовице о Доланцу као вођи завере потврђује и исповест генерала Ђоке Јованића, шефа Контраобавештајне службе ЈНА, коју је забележио његов пријатељ и биограф Милан Шарац.
„Генерал Јованић је имао документацију о томе да је Доланц био члан Хитлерјугенда и једне од тајних служби Трећег рајха. Доланц је сазнао за компромитујуће папире и почео да ради на рушењу Јованића и њему оданих генерала, али и уклањању Јованке. Она је добијала све те информације од официра који су обожавали Тита. Доланц је успео да компромитује генерала Јованића и Јованку, лансирајући лаж о пучу који припремају с личким генералима.“
Она тврди да је оставински поступак поново запео и да се рочишта не одржавају „јер би неко опет хтео да се све сторнира и да ми ништа не дају“.
„Најавили су отварање сефа са Титовом заоставштином. Претпостављам да је у њему нешто од уштеђевине и Титове плате из последњих година, кад су нас раздвојили и ставили у изгнанство. До смрти су га шетали по Југославији, јер нису знали шта ће с њим.
Уз непотрошене плате у сефу су, вероватно, и паре које је добио од ауторских права за књиге, а можда и нека документација. С обзиром на то да се последња провала десила пред отварање сефа, дубоко сам уверена да ме поново узнемиравају управо због тога. Политика се увек мешала у наше судове, па претпостављам да је и сада тако“.
Титова удовица наглашава да је огорчена и да жали због провале и притисака, не само из личних разлога.
„Овој земљи, која је угрожена са свих страна само је још фалила вест, која је одјекнула целим светом, да је Јованка Броз опљачкана услед бела дана, у државној кући. То нису урадили обични провалници.“
Јованка Броз као да и даље стрепи од некадашњих моћника СФРЈ, иако су покојни. Велики број људи означава као своје прогонитеље.
„Налогодавци, много њих, јесу покојни, али су остали њихови наследници, остале су продужене руке, остали су извршиоци који су често гори од налогодаваца. Ако су овако радили са мном, шта ли су тек радили с обичним људима“, пита се Јованка Броз.
Фила: Удба каже да се не шалимо главом
Адвокат Тома Фила је од Титове смрти до прошле године био правни заступник Јованке Броз и признаје да је свашта претурио преко главе током тих година.
„Било је претњи, уцена и прислушкивања. Једном приликом, представник стране издавачке куће телефоном ми је дао понуду од 1.000 марака за сваку страницу Јованкиних мемоара. Чим сам спустио слушалицу позвали су ме из Удбе и рекли да се не шалимо главом и да Јованка не сме да напише ниједан ред“, каже Фила.
Захваљујући његовом утицају код представника Македоније у влади СФРЈ Јованка је после Титове смрти указом добила приход у висини плате председника Савезне скупштине.
„Сличне документе доносиле су и наредне владе, али то није пензија. Главни проблем било је признавање да је Тито примао плату, јер је владао мит да је волонтирао. Истина је да је примао и плату и дечији додатак у време кад је унук живео код њега“, каже Тома Фила.
(Новости)
