„Признавање је за нас потпуно стран појам. Не долази у обзир ма какво признање, као и некаква деоба (Космета)“, рекао је Иринеј на академији „Косово – најскупља српска реч“, коју су на Правном факултету у Београду организовали студенти тог факултета.

Иринеј је рекао да је Космет богата земља и да на њему има места и за Србе и за Албанце.

„Садашње стање (на Косову и Метохији) је стање окупације. Надамо се да, као и свака окупација, неће трајати вечно“, рекао је Иринеј, чији су говор учесници академије често прекидали громогласним аплаузима.

Патријарх је подсетио да је 17. марта 2004. године на Косову уништено 150 цркава и манастира и 950 српских кућа.

„Косово је било и мора остати наше“, рекао је Иринеј и истакао да је потребно пронаћи праведно решење, јер ће у супротном, како је навео, Косово и Метохија бити буре барута које неће донети добро ни Србима ни Албанцима.

„Нисмо ми Косово изгубили, ми се за Косово и Метохију боримо и надамо се да ћемо се изборити. Први услов за очување Косова и Метохије је да будемо јединствени“, рекао је Иринеј.

Иринеј је, такође, указао да су на Косову и Метохији 17. марта 2004. године „преорана“ (српска) гробља и оценио да је разарање гробова врхунац некултуре и злочинства.

„Желе да нам униште трагове, да не оставимо ништа иза себе“, рекао је Иринеј и додао да се све то дешава у „пред очима и са благословом културне Европе“.

Изасланик председника Србије Оливер Антић рекао је да председник Томислав Николић „дубоко чува у срцу идеју о слободи Косова“ и да неће допустити да се та идеја угаси.

Антић је додао да се Николић бори за Космет и да у те сврхе путује по свету.

Академији, поводом годишњице насиља над Србима на Космету, присуствовали су и академик Матија Бећковић, хашки осуђеник Веселин Шљиванчанин и други.