Прочитај ми чланакПрочитајте шта је један од которских бискупа писао о Србима на подручју Грбља (предео између Тивта и Будве) и ко је тада спречио прозелитизам Ватикана.
У књизи Јована Радонића Римска курија и јужнословенске земље од XVI до XIX века пише:
„У својим извештајима Конгрегацији (надбискуп барски) он се стално жали на младог цетињског владику Данила I Шћеповића Петровића. Он је агресиван, и ако му светске власти не стану на пут, католицизам у удаљенијим крајевима његове епархије доћи ће у веома велику опасност. Цетињски владика, тужи се бискуп Драго, спушта се сваке године с Цетиња у которску дијецезу, те, поред православних, опорезује и католике.
Надбискуп барски, Вићентије Змајевић, и которски бискуп начинили су план како да се бране од агресије православља. 18 фебруара 1708 јављао је надбискуп Змајевић у Рим, да и он, и которски бискуп имају много невоље са православнима из Грбаљске Жупе који су само привидно поданици турски, „ma realmente independenti da ogni soggettione“. Он даље каже да га Грбљани страховито мрзе, али се боје његових Пераштана (Ibid. vol. 562, Nro 29).“
Из ретке књиге Римска курија и јужнословенске земље од XVI до XIX века. Ново издање ове књиге је у току.
ПРЕТПЛАТИТЕ СЕ НА КЊИГУ ОВДЕ!
