Pročitaj mi članak
Анализа: Прекид ватре у Украјини и не баш ентузијастична реакција Вашингтона – да ли су се Порошенко и Путин успели договорити САД-у „иза леђа“?
Упркос проглашењу прекида ватре између украјинске војске и побуњеника на истоку земље, амерички председник Барак Обама изјавио је како су САД и Европска унија и даље спремни увести санкције Русији.
За време говора у Њупорту, Велсу, где се одржава НАТО самит, Обама је рекао како је скептичан по питању примирја у Украјини:
„Наравно да се надамо, али судећи према претходним искуствима, такође смо и скептични по питању да ли ће се сепаратисти да држе договора и да ли ће Руси да пресану с кршењем украјинског суверенитета и територијалног интегритета“, рекао је.
Наводи како примирје тек треба бити „тестирано“, а санкције би могли свеједно увести па их евентуално укинути уколико се покаже да је примирје заиста стабилно.
Обама истиче како ће овиме „додатно осигурати да примирје буде испоштована“ од стране Русије.
Анализа
Овде заправо имамо ситуацију у којој се САД баш превише и не радује овом прекиду ватре, јер ангажман контра Русије се таман „захуктао“ – земље Европске Уније почеле су масовно да попуштају, понављјући изјаве које стижу из Вашингтона, а према којима су Русија и Украјина наводно већ у отвореном конвенционалном рату.
Порошенко: Одлука о прекиду ватре донета захваљујући Путину
Одлука о прекиду ватре у Украјини је донета, између осталог, захваљујући позиву председника РФ Владимира Путина, који је упутио руководству Доњецке и Луганске републике, изјавио је председник Украјине Петар Порошенко.
Он рачуна да ће се договори из Минска, укључујући прекид ватре и ослобађање заробљеника, испунити у потпуности.
Из прес-службе украјинског председника је саопштено да је Порошенко наредио прекид ватре у 18.00 по локалном времену.
У Минску су данас учесници трилатералне Контакт групе за решавање украјинске кризе потписали Протокол од 12 тачака, међу којима је и тачка о прекиду ватре.
Надаље, пуно тога указује како је само примирје одрађено „иза леђа САД-а“, почев од локације преговора – главни град Белорусије, земље коју САД сматра „диктатуром“ – до чињенице да је сам нацрт мировног плана нека врста интерног договора између Порошенка и Путина. Двосатни састанак двојице иза затворених врата пре 10-ак дана у Минску био је тренутак након чега се све гласније почело да говори о де-ескалацији.
Порошенко је у својим јавним наступима све чешће почео да истиче како му је циљ остварити мир, а те његове изјаве – за разлику од оних када је храбрио војску за нове нападе – нису нимало добро дочекане од стране Вашингтона. Никаква потпора није стигла, никаква изјава попут „ценимо рад украјинског председника на постизању мира“ – апсолутно ништа.
Порошенко је пак вечерас дао врло важну изјаву:
„Највећа вредност је људски живот и морамо да учинимо све како би се зауставило крвопролиће, како би се зауставиле патње“.
Ово ће јако лоше зазвонити у Вашингтону – то није Поросенке којег су до неки дан хвалили, то није Поросено који је спреман да жртвује сопствени народ, на истоку и западу његове земље, за неке веће, туђе, геополитичке интересе.
Увођење превих санкција Русији, као безобразном детету у којег се не може да има никаквог поверења, стиже из два идејна правца. Као прво, ту се настоји Русију да понизи на један недипломатски начин, што није никаква новост.
Као друго, ово је још један одраз захуктано анти-руске акције која је покренута и сада се нема намеру тек тако да се смири, па чак и ако су се Путин и Порошенко у тандему иза затворених врата све потанко већ и договорили.
У ширем геополитичком смислу Украјинска криза је за САД предобра прилика да се Русију протера из Европе, да се неспремна гурне према Истоку где ће се она можда и снаћи, али требало би јој доста времена и самим тиме постала би минорна регионална сила без снаге утицаја на међународном плану.
САД-у Русија једноставно смета, омета им планове – Русија је главни разлог, главна кочница, зашто САД није успео да оствари своје циљеве прошле године у Сирији (али од тога никада није одустао).
Вашингтон је увидео како ће Русија бити дугорочан проблем свуда – у Европи, Блиском истоку, Азији, аи њен све приснији однос са Латинском Америком им изазива нервозу и страх.
Лидери доњецких снага самоодбране су поздравили договоре који су постигнути у Минску. Међутим, они су изјавили да је прекид ватре на југоистоку Украјине могућ само у случају ако Кијев испуни све преузете обавезе.
Према речима члана Врховног савета ДНР Мирослава Руденка, „принципијелно важно питање се састоји у томе како ће украјинска страна испунити договор о прекиду ватре“.
Он је рекао да је, буквално сат пре објаве примирја, украјинска армија из система „Точка-У“ гађала један од рејона Доњецка.
Нема сумње да су Русији већ нанели велику штету, штету коју ће Русија морати поправљати још дуго времена. Можда најважније од свега, срушили су руски кредибилитет у Европи.
Но, према САД-овим интересима, ствари се никако не смеју оставити овако на „пола посла“.
Рушење руског кредибилитета у (актуелној) Европи мало ће значити ако се Русија из те Европе не протера.
Наиме, широм Европе бујају анти-естаблишмент странке које варирају од центра (Grillo), до веома изражене левице (Сириза) и деснице (Национални фронт).
Сви ови политички правци који почињу дрмати једну устајалу и од народа презирани европску политичку номенклатуру, мада се они сами међу собом врло разликују, имају нешто заједничко – сви гледају на Русију као равноправног европског партнера, а не претњу Европи.
То је један огроман политички капитал којег можда ни сама Русија још увек није посве свесна. Но, криза и руски потези врло брзо би могли да умање тај капитал.
Но, ту су и реални економски интереси Европе, интереси које жели да сачувају чак и постојећи политички естаблишмент, да ни не говоримо о оном који се спрема доћи након њега.
Све то указује како је САД решиле да Русију „прогнају“ из Европе, и ишло им је одлично све до данас.
Ово примирје САД не одобрава. Није прошло ни сат времена од када су, напокон, ратни звуци утихнули у Донбас, по први пут након 5 месеци, а САД већ провоцира Русију у готово очајном покушају.
Стварају тензије у тренутку када би цела Европа требало славити прекид ватре и корак уназад са опасне литице рата у Европи.
(Advance – Д. Марјановић, Глас Русије)
