Podešavanja / Settings

Centralna tema ovog masovnog skupa, scena kakva se u Parizu nije videla još od oslobođenja grada od nacista za vreme Drugog svetskog rata, bila je osuda ekstremizma.

Teroristički napad u Parizu imati će velike političke reperkusije, to je mnogima postalo jasno neposredno nakon što su čuli za današnji masakr koji se desio u sedištu satiričnog lista Šarli Ebdo.

Da se na popisu nije našao Sinčić ovo bi verovatno bili najdosadniji predsednički izbori u Hrvatskoj do sada. Čime je Sinčić jučerašnji dan učinio toliko zanimljivim? Više je razloga, a moglo bi se reći kako je dan postajao zanimljivijim kako je odmicao.

Klasna dimenzija pobune koja se iz Fergusona širi SAD-om, frcanje varnica otpora i militarizovana policija dugo pripremana za obračun s vlastitim narodom.

Utisak se stiče da se Evropa poprilično povukla otkako je SAD ukrajinsku krizu pretvorio u puni borbeni anti-ruski projekat.

Tink tank organizacija iz Londona, ELN (European Leadership Network), objavila je preko vikenda obimni izveštaj u kojem se ističe kako se tokom ove godine desilo najmanje 40 incidenata zbog kojih su NATO i ruske vojne snage „skoro“ ušle u direktan vojni sukob.

Sve što je danas realnost u Siriji već sutra može postati daleka iluzija. To su ključne karakteristike rata u Siriji u ovome trenutku. Pre svega to se odnosi na ulogu SAD-a jer sve druge uloge su zapravo već i jasne.

On jest na funkciju predsednika došao „dinastijski“, to uopšte nije sporno. No, krajnje je upitno da li on samim dolaskom postaje i „diktator“.

Mogao bi neko eventualno pozvati Moskvu i Peking, ali bi verovatno upravo tada SAD stvorio najveću „frku“. Šta da je vlada u Damasku pozvala rusku vojsku da uđe u zemlju i pomogne im u ratu protiv terorista, zar bi Vašington to mirno posmatrao?

Kisindžer je nedostajao u Ukrajini – dok je jedna strana navijala da se Rusiju „izbaci iz Evrope“, a druga uzvikivala da je ovo taj trenutak kada treba preći u ofanzivu protiv SAD-a, Kisindžer je jedan od retkih koji je dao aktivnih predloge, argumente za stvarnu de-eskalaciju.

Američki predsednik Barak Obama juče je održao govor pred Generalnom Skupštinom Ujedinjenih nacija u Njujorku. U svom govoru težište je stavio na tri, prema njemu barem, ključna problema – epidemiju ebole u zapadnoj Africi, na navodnu rusku agresiju na Ukrajinu i IDIL-ovo širenje na Bliskom istoku. Tim redosledom.

Američke snage danas su počele sa vazdušnim i raketnim napadima na uporišta IDIL-a i još nekih grupa na teritoriju Sirije. Tim potezom kompleksna situacija na Bliskom istoku postaje još i kompleksnija te vodi u dodatne eskalacije koje će čak i ključni akteri teško moći pohvatati.

Američka strategija je često nepredvidljiva, zato mnogi i upadnu u zamku verovanja da se nalaze „na sigurnom“. Nepredvidljiva je do te mere da ponekad izgleda kako SAD potkopava i vlastite ambicije kako bi se stvorile nove zone konflikta i haosa, kao da su konflikt i haos jednostavno nužni, potrebni i pozitivni aspekti celokupne egzistencije Bliskog istoka.

Teško je na kraju reći da li SAD želi ući u Siriju kako bi zaista neutralisao IDIL ili im je to samo povod da se domognu Asada. Najpre će biti kako u toj strategiji imamo i jednu i drugu agendu.

Uprkos proglašenju prekida vatre između ukrajinske vojske i pobunjenika na istoku zemlje, američki predsednik Barak Obama izjavio je kako su SAD i Evropska unija i dalje spremni uvesti sankcije Rusiji.

Bivši sovjetski predsednik Mihail Gorbačov (83) osvrnuo se na aktuelno napeto stanje na istoku Ukrajine i pozvao Kijev da zaustavi svoju vojnu operaciju. Takođe je istakao da Rusija čini pravičnu stvar pošto ne ulazi u ovaj sukob te time spašava na hiljade života.

Izgleda kako će Rusija doći na korak do tačke da se u istorijskim udžbenicima piše „tada i tada 2014. Rusija proglašava rat u Ukrajini“.

Jedan od boraca iz zintanske brigade, koji se u razgovoru za Rojters predstavio samo imenom Muhamed, komentarisao je: „Ovaj rat je teži nego što je bila revolucija“.

Parlament Saveza samoproglašene Donjecke i Luganske Narodne Republike, na svom prvom zasedanju, ratifikovale su Ustavni akt o osnivanju Saveza narodnih republika – Ustav SNR.

Odustaje li Moskva od podrške za sunarodnike na istoku Ukrajine ili ta potpora nikada nije niti postojala? To je pitanje na koje će se da traži odgovor nakon najnovije vesti koja stiže iz Rusije – naime, ruski predsednik Vladimir Putin danas je od ruskog parlamenta zatražio ukidanje vlastite rezolucije od 1. marta o slanju oružanih snaga u Ukrajinu.