Pročitaj mi članak
Анте Готовина, Насер Орић, Хашим Тачи, Рамуш Харадинај… Ово је само део злочинаца, који су већ или ће бити ослобођени за геноцид над Србима. Ако је неко и имао илузије око такозваног суда у Хагу и међународне правде, после ослобађајуће пресуде Готовини и Маркачку за Олују дилеме више нема: злочини, етничко чишћење и геноцид су забрањени само уколико жртве нису Срби.
Зато је скандалозна одлука у Хагу ништа друго до давање зеленог светла за нова убијања Срба и Србије, јер је сада потпуно јасно да без обзира на то колико је злочин тежак, ако су жртве Срби, убице ће остати некажњене. Како би после ове пресуде требало да се осећа оно мало преосталих Срба у Хрватској? Шта тек да очекују Срби на Космету, када су Тачијеви терористи сада добили ветар у леђа да некажњено чине нове злочине?
Да ли ће Томислав Николић, Ивица Дачић, Александар Вучић и остатак српског политичког руководства имати образа да после одлуке суда у Хагу, изађу пред српски народ и кажу како морамо да наставимо пут ка Европској унији? Где би ми то требало да идемо: у нове јаме, вагоне за неки следећи Јасеновац?
И зато би Хаг морао да буде преломна тачка даље српске националне политике. После практичне примене западних стандарда демократије у Хагу, јасно је да за Србију нема места у „четвртом рајху“ званом Европска унија, у којем ће Готовина и Маркач ускоро да уживају као слободни и заслужни грађани.
У исто време, на дну појединих новинских стубаца, стидљиво се провлачки вест да су западноевропске банке последњих година са подручја Балкана изнеле 70 милијарди евра. Другим речима, поред правог, Срби трпе и економски геноцид. Ипак, наше политичко руководство је и даље спремно да се одрекне свега, па и Косова и Метохије за наставк пута ка ЕУ.
За крај, Србија не би смела да жмури ни на општу еуфорију у Хрватској око ослобађајуће пресуде за Анте Готовину. Политичко руководство у Загребу, католичка црква, медији, стотине хиљаде људи на улицама са усташком иконографијом… Сви су у трансу, јер је стигла амнестија за геноцид, на којем су изградили државу. А у Србији, ако поменете Ратка Младића или Радована Караџића, прети вам затвор.
Из Хага је стигао жесток шамар отрежњења. Питање је само да ли ћемо и после овог понижења Запада коначно нешто да променимо у вођењу националне политике…
Алексеј Димитријевић
