Pročitaj mi članak
Док су западни званичници разговарали о светском миру у Минхену, председник Русије Владимир Путин је у Сочију гледао представу на леду, пише британски Телеграф.
Енглески медиј наводи да је руски председник познат по својој ноншаланцији, али поред опуштања, у Сочију се срео и са белоруским колегом Александром Лукашенком.
Све се то догађало у уводу састанка у Минску, који је оцењен као пресудан за даљу будућност Украјине.
“Ове недеље је постало јасно да САД и даље размишљају да ли да пошаљу оружје Украјини. Неке анализе наводе да би то био увод у прави рат између Запада и Русије. Европски лидери ће покушати да убеде Путина да укине помоћ проруским сепаратистима, док исход чека Порошенко, у нади да се Украјина неће распасти под његовим вођством“, наводи се у тексту Тома Перфита.
Британски новинар истиче да Путин остаје енигма као и питање шта он жели да постигне у Минску, као и зашто је одлучио да оде на преговоре када је могао да остави рат да куља.
“Руска анексија Крима догодила се без борбе. То је био велики успех за Москву, која је присвојила место овенчано војним митовима и славом. Са друге стране, Донбас се топи у крви, а Путин не жели да анектира исток Украјине“, сматра Перфит.
Према његовим речима, за Москву је предност то што постоје делови украјине под контролом побуњеника, а као Путинов план намеће се намера да се суком замрзне и да Донбас постане аутономна проруска регија која може да кочи планове Украјине за улазак у ЕУ.
Додатни аргумент је и то што је око 1.5 милиона људи са Крима избрисано из бирачких спискова у Украјини, што је ослабило проруске тенденције и што може да утиче на наредне евентуалне референдуме или изборе.
Останак Донбаса у оквиру Украјине био би гаранција баланса у тој држави између Истока и Запада. Такав развој догађаја претвара руског председника у апсолутног победника преговора у Минску, а Украјину гура у институционалну кризу, што је далеко прихватљивије од актуелног ратног стања.
(Б92)
