Pročitaj mi članak
(Николај Малишевски)
Запад намерава да Украјину разбије по југословенском сценарију, ојачаном технологијама „револуција у боји“, усавршеним у току „арапског пролећа“ – ето како, када се све сабере, западни експерти и научници виде оно што се дешава у Украјини.
Већ се сасвим отворено чују позиви да се „Украјина принуди на мир, као што је Југославија деведесетих“ јер „као и у случају са Балканским ратовима ’90. година“ – пише амерички The Christian Science Monitor, – Европа не може да игнорише разулареност насиља на свом прагу, у области чији народ чак жели да се придружи Европској унији“[i]…
„Уствари , циљ Вашингтона није да се Украјина прими у Европску унију, већ да Русија изгуби своје историјске партнере. А да би се тај циљ постигао САД су спремне да на континенту разбукте грађански рат“ – тврди Тијери Мејсан, познати француски новинар, оснивач политиколошког центра Reseau Voltaire, који између осталог скреће пажњу и на чињеницу да украјински опозиционари увозе из иностранства оружје и војну опрему, коју је „апсолутно немогуће набавити у Западној Европи и увести уколико не постоји „Зелено светло“ НАТО-а.[ii]
„Ликвидација мајдана и растурање његових активиста по територији земље сада може само да продуби постојећи конфликт“ – сматра Тадеуш Олшански, аналитичар пољског Центра за истраживања Истока[iii]. „Ситуација у Украјини је аналогична оној у Југославији деведесетих када је Немачка, пошто је уз помоћ породичне мафије Фрање Туђмана финансирала и испровоцирала хрватске усташе отргнула Хрватску од Југославије, а затим натерала једне југословенске народе против других. Разлог је исти као у Украјини – југословенске власти се нису сложиле са условима „асоцијације“ Европској унији, који су им наметани силом“ – пише други пољски истраживач Емил Зин.
Немачки аналитичари констатују и чињеницу да је Берлин подржао „украјинске протестне демонстрације чак и у оним тренуцима када су противници власти, склони насиљу, нападали на владине снаге реда“. Као пример су подсећали да је сличну томе „стратегију есклалације конфликта, која им се баш много допала, деведесетих година 20.века користила и немачка обавештајна служба BND у циљу наоружавања банди косовских Албанаца , после чега су по злу познате формације Армије за ослобођење Косова, снабдевене тим оружјем којим су нападале југословенске државне снаге, на крају га окренули против Немачке и НАТО-а“.[iv]
Пошто је Југославија растурена, убеђен је Тијери Мејсан, по истом сценарију се спремају да униште Украјину. Јер, обзиром да осим група „младих кримских Татара који су се специјално због тога вратили из пламена сиријског џихада“ Вашингтон који „при руци нема толики број исламиста као у Либији или Сирији, одлучио је да поверује нацистима, са којима је Стејт департмент САД блиско сарађивао још против СССР-а“. Тијери Мејсан подвлачи:“ „Вашингтон који је нацисте подржавао до 1939.године и који је наставио да са њима сарађује до краја 1941.године нема и никада у вези с тим и није имао проблеме који би се односили на моралност, у сваком случају, не више него што то постоји данас када Американци пружају војну помоћ џихадистима у Сирији“.[v]
„УУкрајини је извесно време гомилан најдубљи могући унутрашњи раскол који сада прети да се претвори у један од најстрашнијих грађанских ратова“ – пише Имануил Валерстајн, главни истраживач на Јелском универзиету (Senior Research Scholar at Yale University).[vi] Он сматра да иза онога што се дешава у Украјини стоји англосаксонска елита, коју прати „кошмар осе Париз – Берлин – Москва“.
Европљанима врло споро пада на памет једноставна мисао којa је недавно изнета на сајту ECFR (EuropeanCouncilonForeignRelations): „Ми се узалуд боримо са Олимпијадом и „проруском Украјином“, губећи симпатије Руса“.[vii] Јер док се Европа тако понаша, Американци и њихова клијентура „распаљују ватру“ тако, што раздувавају украјински пожар. Средином фебруара је Џефри Пјат, амбасадор САД, светској јавности испричао да ће Украјину „искидати на комадиће“. Неколико дана после тога је Џо Бајден, потпредседник телефонским позивом Јануковичу и захтевом да са улица уклони милиција фактички дао сигнал екстремистима који су испровоцирали ново погоршање ситуације.
Погоршање је изазвано тиме, што су провокатори-националисти на кијевским улицама почели да пуцају у потиљак својима. А све се дешавало истовремено са подстрекивачким изјавама и директним мешањем западних политичара у украјинске ствари. Речи Литванске председнице Далије Грибаускајте: „Украјина се нашла на прагу грађанског рата“ допуњава порука председника САД, упућена армији Украјине, при чему је Врховни главнокомандујући Армијом заобиђен; немачка канцеларка морално подржава оне „мирне протестанте“ који покушавају да свргну власт, а бивши премијер Литваније Андриус Кубилиус изјављује да „ Јанукович мора да одговара међународном суду“… Потпуно исте изјаве и поруке су постојале и почетком деведесетих, само што су тада биле упућиване властима бивше Југославије.
Западни коментатори све чешће упоређују Виктора Јануковича са бившим председником СССР-а, тврдећи да се он „понаша исто онако, како се понашао Горбачов пред рушење Совјетског Савеза“.
[i]Answering Ukraine’s bullets//www.csmonitor.com/Commentary/the-monitors-view/2014/0219/Answering-Ukraine-s-bullets
[ii] Meyssan T. After Yugoslavia, Ukraine ? // www.voltairenet.org/article182188.html
[iii] Olszanski T. Scenariusz silowy na Ukrainie // //www.osw.waw.pl/pl/publikacje/analizy/2014-02-19/scenariusz-silowy-na-ukrainie
[iv] www.german-foreign-policy.com/en/fulltext/58723
[v] Meyssan T. After Yugoslavia, Ukraine ? // www.voltairenet.org/article182188.html
[vi] Wallerstein I. The Geopolitics of Ukraine’s Schism // www.commondreams.org/view/2014/02/15-3
[vii] Meister S. The Sochi Olympics – a missed opportunity for Europe Date //ecfr.eu/blog/entry/the_sochi_olympics_a_missed_opportunity_for_europe.
(Фонд стратешке културе)
