Pročitaj mi članak
(„Баш ме брига шта сам обећавао док довде нисам стигао, баш ме брига што нећу лагати, баш ме брига што нећу говорити истину.“)
Драго моји суграђани, верујем да вам ове пароле, напредних и назадних политичара, дубоко парају уши, вређају интелигенцију. Са њима покушавају стравичну лоботомију и брисање памћења у овом тренутку, а сутра, када се пробудите, ако вас евентуално опет преваре и гласате за њих – промениће и потпуно свест народа.
Методе за то су научили у „белом свету“, који је своје колевке демократије преврнуо и са новим светским поретком формира армије послушних, без корена, самим тим и памћења, без отпора, послушнике којима морал треба да буду евро и долар.
Моћницима више није довољна јефтина радна снага трећег света, који су створили, већ и своје раднике урамљују у сурови ланац експлоатације. У то коло нас увлачи СНС и сви око њих, који подмећу плећа овог намученог народа, да још мало пролонгирају и беду таквог истог у Европској унији, која ће се издвојити са Немачком на челу – Француском и Енглеском изнад свих у њој.
У претходним кампањама СРС (која је остала доследна) па отцепљена СНС је обећавала, а предњачили Томислав Николић и Александар Вучић – први, да се неће смирити док не врате Косово и Метохију у оквире Србије, а други да политику ове земље неће кројити и водити Брисел. Кад седоше на трон, Бриселу понудише све до голе коже овога народа, направише правне норме по којима Косово предадоше Тачију.
Свакодневно кличу да Косово никада неће признати. Наравно, признаће када им Брисел, који се овде пита и за ваздух који дишемо, не каже стоп, када закораче у ту ЕУ. Можда из тих разлога и убрзају пријем, а Косово у том случају, са процесима до тада, ионако више неће бити српско.
Зна Вучић за ту игру, стрпљив је он, дуго је чекао својих пет минута, па преко „покрадених џакова гласаћких листића“ је, забога, стигао на трон. Чак га ни то није омело, много смо веровали патетици и хвалоспеву. Тадашњи политички вођа СНС-а је чак лежао на стиропору до светог циља.
Сада Вучић говори: Владу у Србији ће формирати народ, а не тајкуни и Мишковић, тражи широки консензус. Па, наравно, није наиван да сам спровиди тешке и болне реформе. У томе ће му помагати мали – велики ДОС са својим већ виђеним сателитима, оцвалим и увелим у олињалим причама и паралома: „Уради нешто за Србију, немој чекати да она ради за тебе“, „Важна је транзиција“, „Реформе“, „ ЕУ нема алтернативу“, „ А сада борба против корупције“. Сви су отужни у свом надметању и решавању проблема већ 17. марта. Опет се такмиче и представљају као у ријалити шоуима.
Дачић говори да су они лавови и тигрови, који се не плаше комараца. Врло мала и моћна дружина.
Данас, на једној београдској пијаци, прочитах на тезги госпође – сељанке: „Ако не журите у Европу, свратите на Космај, много је леп!“. Растужила ме поштена домаћица, која жели да своју лепоту подели са другима, као да не види, да, њени купци којима се обраћа, немају новца ни за карту до Космаја. Види да сваки дан купују све мање, по једну шаргарепу и лук, али се узалуд нада бољем. Та узалудна нада је у генетском коду нашег сељака, експлоатисаног деценијама уназад. Ако се обраћа лавовима и тигровима, они се не плаше комараца, али се плаше домаћих змија, а на сву срећу, не плаше се европских и светских крокодила, које посећују на богатим сафаријима. Можда због тих авантура и нису имали времена од 2000. године, да реше проблеме, да сачувају оно што је остало од бомбардовања њихових светских пријатеља.
Фабрике су поклањали за један динар, европским и домаћим трговцима плаћали по 10 хиљада евра по радном месту (која су требали да сачувају) и да обнове фирме – они покупили све што је вредело, људе избацили као крпе на улицу и однели плен. Дељен је он и са политичарима, које је Брисел постављао и поставља све време.
Сада, наводно, истражују 24 спорне приватизације. Оне се односе само на незајажљиве домаће тајкуне. Остале, које су купили странци, не смеју ни да погледају. Да ли је нормално да се сваким даном хапсе тајкуни и лопови, који се сутрадан пуштају уз велике кауције? Какво је то тужилаштво које нема чврсте доказе, а опстаје тако дуго? Свака професија своје грешке плаћа, само не и они, богови правде, или је то опет нека спрега – ко у то може ући и проветири!
Хапсе Мишковића, затим господин одлази у иностранство, отвара свој хотел (платио огромну кауцију, крив или не питање је сад)! Треба да нахрани армију својих гладних уста, колико у Србији запошљава. Све то треба сагледати „можда и нису погрешили ако је крив“.
Ови СНС – овци нуде тешке и болне реформе, да би наводно грађани оздравили. Брутално обмањују свој народ, који зову у помоћ у одлучивању и спровођењу истих. Они ће му ампутирати део тела, као и Милошевићев режима, као и НАТО сатана и ту армију гладних гурнути опет на тајкунски али рехабилитовани казан, где ће вапити „газда, туци ме, само ме нахрани“. Из мало бољег казана се и они хране данас, а и сутра ће.
Да се имало поштења, могли су донети ваљани закон о финансирању политичких странака. Како је СНС преко ноћи отцепљена од СРС формирала одборе по целој Србији, а тада је била опозициона странка, од чијег новца питамо? Да ли и зато не донеше Закон о пореклу имовине, да се државни тужиоци „не би мучили око ситних проневера, злоупотреба службеног положаја и слично.“
Све је врло просто, ако се крене са истрагом о пореклу почетног капитала, па преко пореских пријава, примања, делања и слично. Економска струка то зна потпуно и научно, а ми здраворазумски како се раскринкава мафија, па више не бисмо слушали Вучићеву причу „знамо да је лопов, али немамо доказа“.
Зашто им процеси застаревају, зашто обични људи чекају и по двадест до педесет година завршетак судских спорова?
Зато ће донети Закон о раду. Лепо су га најавили, знамо о чему је реч. Питаће синдикате да неку црту и тачку у њему исправе. Суштина је следећа:
– робовласничко радничко време од 12 сати рада
– минимална зарада за хлеб и кромпир
– боловање не постоји (радиш и умиреш на ногама, на послу)
– самим тим нема ни пензије, радиће се од 65 – 70 година
– права радника не постоје (посао губе ако нису ведри и насмејани, а о попреком погледу и да не говоримо)
Закон ће оверити делимично постојеће стање запослених, данас, јер како потврди Ђилас, људи раде за 12-13.000 динара, а послодавац – странац се чуди како нису задовољни кад им повећа плату за 10 процената.
Закон о здравственој заштити ће тако добро уредити да ће живи завидети мртвима. Ко има евро и долар имаће отворена врата добро уређених приватних клиника, сви остали чекаће стојећи на стакама, у сивим болницама, где ће се збрињавати само заразне болети, да епидемија преко ваздуха не зарази дворишта великопоседника свих фела, ограђена два метра високом обезбеђеном оградом.
Болнице већ препознајемо и сада, опстају само на ентузијазму, поштењу, заклетви мањег броја вредних лекара.
Деца – о њима се посебно брине у Закону. Примаће вакцине, па пут у фабрике. Познат нам је рад деце од 8, 10 и 12 година у економским колонијама великих сила, којима никада ништа није било довољно. Никада довољно ратних жаришта, пљачки, вештачких епидемија и ГМО хране.
Тек, образовање ће да „процвета“. Системом ће образовати само оне које ће експлоатисати и који ће својим умом створити инквизицијске технологије, којима се згрће јос више новца. Остали ће знати име и презиме, знати да се потпишу, јер то је важно код „добровољног“ прихватања свега у новом поретку.
Други закони после ових, правда и судови ( јер кадија те тужи, кадија ти суди) и неће бити важни.
Овога пута СНС, СПС, ЛДП, ДС и други прикључени, много њих, Вучић, Дачић, Чеда, Тадић, Бисерко, Кандићка, Живковић, Чанак, Ђилас, Љајић…, не могу ни набројати дефиле од 2000. године до данас, понудили су болне реформе, које су спроводили и у својој владавини, а данас много боље знају од тада шта ваља чинити овако пробуђени.
Кажу да овога пута неће лагати, али овога пута затиру свако људско достојанство, које се ипак слама на крају погрома, о земљи да и не говорим – све се по њима може заорати, а без доброг семена шта никне, боље да у том случају и не сазнамо.
( Србин.инфо, Миладинка Кнежевић)
