Прочитај ми чланак
(phys.org)
Нови начин лова на планете је открио планетарне кандидате са периодима орбитирања од само четири сата који су толико блиски својој матичној звезди да готово клизе по звезданој површини.
Ако буду потврђени, ови кандидати би могли бити планете најближе својим звездама које су икада откривене. Брајан Џексон са Карнеги Института за науке, Одељење за земаљски магнетизам, представио је налазе свог тима, који су засновани на НАСА мислији Кеплер, на састанку Планетарних наука Америчког Астрономског Друштва.
Многе гигантске гасне егзопланете са периодима мањим или једнаким неколико дана су нестабилне. Ово се дешава због поремећаја у орбитама који је последица близине звезде. Стеновите или ледене планете овај поремећај може довести довољно близу звезде да их сила сопствене гравитације не може задржати у једном комаду.
Мотивисан оваквим разматрањемм Џексонов тим је спровео потрагу за објектима са веома кратким периодом тразита имајући на увид јавно доступне Кеплерове базе података. Њихова прелиминарна потрага је открила око пола туцета планетарних кандидата, све са периодима краћим од дванаест сати. Чак и са масама од само пар земљиних маса, кратки периоди значе да би могли бити детектовани са постојећим операбилним постројењима са површине Земље.
Ако се потврде, ове планете би биле међу планетама са најкраћим орбиталним периодом које су икада откривене, и ако су честе, овакве планете би биле подложне проналажењу са планираном ТЕСС мисијом која би се бавила потрагом, између осталих ствари, стеновитих планета са кратким периодом орбитирања.
У својој презентацији, Џексон је описао претрагу, шта је научено о кандидатима и Кеплерове базе података и планове тима за будућа претраживања.
Тим укључује Кристофера Старка и Алана Боса са Карнеги института, као и Елизабет Адамс са Института за Планетарне науке, Михаел Ендл са МекДоналд опсерваторије, Фил Арас са Универзитета у Вирџинији и Дрејка Деминга са Универзитета у Мериленду.
