Генералштаб: “Сиријски генерал је рекао да су наши пилоти вратили осмех на лица сиријске деце“

Војни дописник руских најчитанијих новина, Комсомолскеје правде, Виктор Баранец. је разговарао са начелником Главне оперативне управе Генералштаба, генералом-пуковником Андрејом Картаполовим, који руководи операцијом у Сирији.

Пре скоро 90 година, велики војни теоретичар и практичар Маршал Совјетског Савеза Борис Шапошњиков је Генералштаб назаво «мозгом армије». А Главна оперативна управа (ГОУ) ГШ је увек била и остала основни центар тог «мозга». Све што се данас дешава у нашој армији, – од њене изградње до модернизације, а такође и оперативних припрема, дислокације војске, војних вежбе, бојевих гађања, пловидбе бродова, летова авиона, – све се то чини по вољи ГОУ и под њеном будном контролом. Између осталог и – планирање и спровођење стратешких операција  и оних дејстава које данас наше (руске – примедба прев.) ваздушно-космичке снаге спроводе у Сирији.

Како су оне припремане? Какав је био њихов смисао? Зашто је одлучено да се у оквиру ових дејстава употребе само авиони и хеликоптери? Какву улогу играју наши борбени бродови, који извршавају задатке у источном делу Средоземног мора? За одговоре на ова и многа друга питања, замолио сам за мишљење начелника Главне оперативне управе – заменика начелника Генералштаба, генерал-пуковника Андреја Картаполова.

Генерал је разоварао самном у свом радном кабинету. Наш разговор су непрестано прекидали телефонски позиви – Андреј Валерјевич је примао рапорте о извршавању борбених задатака наше авијације у Сирији, слушао наредбе начелника Генералштаба, издавао наређења подчињенима: једном – да одмах размотри оперативну ситуацију са сиријским командантом, другом – да одлети у Цариград на преговоре са турским официрима, трећем – да се спреми за следећу сеансу теле-разговора са Пентагоном о «правилима понашања» наших и америчких пилота на небу Сирије. Непрекидан високи напон борбених дејстава, који се одигравају много хиљада километара од Москве, буквално «варничи» из телефонске слушалице. На моја питања он је одговарао «генералштабно» – строго, снајперски усмеравајући сваку реч (оперативци не воле лирику). На нека од мојих питања он уопште није ни одговорио, – одговори на ова питања могли би открију тајне борбених дејстава или су излазила из оквира компетенција начелника ГОУ. Дозволите ми да га представим.

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА СВЕ ЗНА

– Када је тачно донета одлука о почетку пребацивања наше борбене технике у Сирију?

– Следеће питање.

– Од чега је Генералштаб почео свој рад у вези ратних дешавања у Сирији?

– Ми рад над сиријским проблемом нисмо прекидали ни минута. Непрестано смо пратили тамошњу ситуацију. Зато што је Сирија – наш стари партнер, савезник, тамо су стално радили наши саветници. А од почетка тих антивладиних протеста, који су потом прерасли у ову ситуацију, ми смо пратили ситуацију у Сирији у практично непрестаном режиму. И шта се тамо дешава, и како се дешава ми увек знамо.

– А који је ипак био «први корак» руког Генералштаба још до почетка примене наше авијације у Сирији?

– Ми смо сазвали координациони комитет, који ада ради у Багдаду. Ето тим питањем смо се на првом месту бавили. Ми смо се борили да тај комитет проради.

– Чиме је била изазвана одлука да се створи тај координациони комитет? Која је његова идеја?

– Ми смо схватали, да се дејствима такозване међународне коалиције на челу са САД, која се бавила једино бобардовањем објеката из ваздуха, ИДИЛ не може уништити (ИДИЛ – у Русији забрањена терористичка оргаизација) – прим. ред.). То се може учинити једино извршавањем задатака на земљи. А на земљи тамо нема ко да ратује, сем армије Сиријске Арапске Републике. Зато смо управо од ње и почели. А да би се координисала дејства, нама је било потребно да ујединимо напоре оних држава и оних снага које ратују са ИДИЛ на земљи.

Добивши подршку из ваздуха, сиријска војска је на одређеним деловима фронта прешла у напад против терориста.

– Да ли сте позвали америчке представнике у тај координациони комитет?

– Од самог почетка. Када сам био у Багдаду ја сам практично цео дан чекао, надајући се да ће амерички партнери пристати на контакт. Али нисам дочекао и отишао сам.

– Зашто су они одбили то?

– Они имају низ разлога зашто то неће да чине. Они сматрају за себе понижавајућим да признају да без Русије они не могу да реше свој проблем који су упропастили још пре годину дана. Они не желе да се о њима каже да на било који начин узајамно делују са Асадом, кога су последњих година демонизовали. И још они у суштини тешко да поседују неопхдну количину информација о објектима ИДИЛ, о чему очигледно говоре и резултати њихових удара. О реалним објектима терориста они иају магловиту представу, што их је срамота да признају.

– Од чега је ГОУ почело припрему за дејства у Сирији?

– Од процене ситуације и припреме предлога нашем руководству за решавање ових или оних задатака.

– Руководству Министарства одбране и Генералштаба?

– Наравно.

ТАЈНЕ ТАКТИКЕ

– А који је тада главни задатак стајао пред ГОУ, непосредно пре операције?

– Било је потребно да што отпуније реализујемо све могућности које имамо за пребацивање технике, наоружања и резерви материјалних средства у Сирију.

– Како сте успели да оперативно и тајно решите овај проблем?
– Изкористили смо цео низ различитих техника техничког, информационог и тектичког карактера. Резултат је познат.

– Али Обама тврди да је америчка обавештајна служба «све видела»…

– Да је заиста «видела», Обама тешко да би ћутао…

– Па ипак: Ви сте добијали информације о томе да су САД нешто нањушили, да смо се покренули?

– Ми смо ове информације, несумњиво имали. Међутим видели смо да они не схватају суштину нашег рада и немају представу у ком правцу је она усмерена. Зато нам и нису сметали.

– Можда су се они једноставно запетљали у вашим комбинацијама, и нису проценили њихову суштину?

– Не желим да вређам наше америчке колеге. Шта су мислили нека остане њихова тајна.

– На који начин је Генералштаб добијао информацију о дислокацији снага ИДИЛ?

– Ми имамо разрађен цео систем обавештајних средстава која су непрестано у дејству. Зато за нас практично нема тајни у вези овога…

– Можете ли нам рећи шта конкретно улази у тај систем? То је космос, то су авиони, то су дронови, то је радиоелектронско осматрање, и то је накрају крајева земаљско осматрање?

– Ја сам вам већ рекао – делује цео комплекс обавештајних снага и средстава…. У непрекидном раду. Уз изузетак копненог пешадијског осматрања, које ми тамо на терену нисмо вршили. Из простог разлога што тамо нема наших копнених јединица.

КО ЈЕ НА ОНОЈ СТРАНИ?

– Како ви процењујете тактику одреда ИДИЛ, њиховог наоружања? Имају ли терористи мобилне зенитне ракетне комплексе (ПЗРК)?

– Ми имамо информацију да тамо постоје ПЗРК, али за сада нисмо видели њихову практичну примену. Зато појава таквог оружја код терориста у овом тренутку може бити сведочанство о нечијем неразумном приступу решењу овог питања…

– Ви имате у виду на могуће испоруке терористима америчких ПЗРК типа «Стингер»?

– Могуће. Идемо даље. Што с тиче тактике терориста. У ИДИЛ-у је много бивших официра, који су служили у ирачкој армији за време Садама Хусеина. И они су из ове армије отишли само зато што су Американци, разрушили и окупирали Ирак, а они су као патриоте своје државе (могу се они и тако назвати) одлучили да се против тога боре. Наравно то је била грешка, што су они одлучили да се боре, ступивши у одреде ИДИЛ, али то је њихов избор. Ови официри поседују прилично високе технике и знања, они су способни да организују и обуче људе. Зато су одређени одреди одлично припремљени.

Плус – они су заробили много оружја на складиштима ирачке армије. а и делом и од сиријске армије. То је управо оно оружје које су наши амерички партнери активно испоручивали у Ирак. А тамо има и тенкова «Абрамс» М1 и оклопних транспортера и артиљериских система и много тога другог. Зато када се говори о ИДИЛ, не треба замишљати да су то обични бандити, пропалице са аутоматима и са дугачким сабљама, који ништа друго не умеју сем да одсецају главе. Они умеју да ратују, они су увежбали различите тактичке технике, које су научили за време борбених дејстава против ирачке армије, против сиријске армије. И почесто те технике врло успешно примењују.

– Колико бораца данас имају јединице ИДИЛ?

– По различитим проценама од 30 до 80 хиљада. Пошто је као и обично истина негде на средини, ајде да причамо о 40-50 хиљада.

– Коалиција коју предводе САД је више од годину дана бомбардовала ИДИЛ. Али при том смо видели да се сиријска територија која је под окупациом ИДИЛ повећала скоро до 75%. Како ви то коментаришете?

– Коалиција коју предводе Сједињене Државе ударе из ваздуха нанаоси по објектима инфраструктуре ИДИЛ. То су мостови, путеви, екетричне централе, топлотна мрежа, водоводи, црпне станице. Ово живот људи чини неподношљивим. Ова дејства нису толико отежала деловање ИДИЛ, колико су кардинално отежала деловање владине војске председника Асада. На тај начин су они, говорећи једно, у суштини, смањивали борбени потенцијал оружаних снага Сирије. Због тога је армија Сирије предавала све више и више позиција, јер је било отежано снабдевање, јер није било воде, није било грејања, није било хране. А ИДИЛ-у то није ни било потребно. Они су се снабдевали у другим суседним државама, испоручивано им је (а ми знамо ко је испоручивао, али за сада нећемо о тим организацијама и државама говорити). Зато је такво стање.

– Како ви процењујете борбени потенцијал и наоружање такозване «умерене опозиције», одакле њој оружје?

– То се на Западу говори о «умереној опозицији», али ми тако нешто у Сирији за сад не видимо. Може се она назвати на разне начине – умерена или неумерена, али сваки човек који са оружјем у рукама ратује против законите власти – колико је умерен?… Многим одредима ИДИЛ су разне државе испоручивале оружје. Јер тамо једне одреде подржава и снабдева једна држава, друге одреде подржава и снабдева друга држава а треће одреде – трећа. И на тај начин сви тамо шаљу паре и оружје. Ти борци тамо пљачкају, отимају, деле међусобно сфере утицаја. Када им устреба пара они изјаве да су активни борци против режима Асада. Њима онда дају паре, а после тога они почињу да их троше у складу са личним афинитетима. И ми смо питали, знате већ кога, – покажите нам ту «умерену опозицију»…

АМЕРИЧКИ ЛАЖЊАК

– Зашто је Генералштаб дошао до закључка о примени управо авијације?

– Зато што смо видели, да је све што чини коалиција под вођством Сједињених Држава, једноставно лажњак… То је имитација удара…

– А да ли војне-ваздушне силе Сирије, Ирака, Ирана учествују у ваздушној операцији заједно са њима?

– Они извршавају задатке по свом плану.

– Али своје планове они са нама координишу?

– Наравно.

– Како ви контролишете тачност наших удара по ИДИЛ?

– Почевши од момента избора циља, код нас се врши не мање од три потврде тачности, важности и карактеристика објекта.

– Помоћу којих средстава?

– Па истих оних о којима сам већ говорио. Делује цео комплекс – космичко, ваздушно, радио, радиотехничко осматрање.

– И дронови?

– И дронови наравно. Ми наравно, користимо и те податке које добијамо у оквиру информационог комитета у Багдаду, од наших партнера, од обавештајних служби Ирака, Сирије, Ирана.

– А да ли постоје озбиљни подаци, који се користе при наношењу ракетно-бомбардерских удара?

– Они имају подоста информација, али ми сваку информацију проверавамо. И избор за наношење удара, наравно остаје на нама.

Аеродром «Хмејмим». Пилот борбеног авиона Су-30 осматра мотор ракете «ваздух-ваздух».
– Зашто су САД одбиле да нам пруже податке о позицијама такозване Сиријске слободне армије и о позицијама ИДИЛ? Да ли нам они сада дају те информације или не?

– Они нам такве информације не дају. Ми смо се не једном њима обраћали и директно, много пута смо о томе говорили у средствима јавног информисања. Узроци оваквог понашања нам до дан данас нису јасни. Или они те податке немају, или ако их они имају, онда их крију од нас – значи не желе да ми наносимо ударе по реалним позицијама ИДИЛ.

– Како се мења тактика деловања ИДИЛ после наших ракетно-бомбардерских удара?

– Терористи напуштају своје положаје, повлаче се у позадину, покушавају да се сакрију у тешко доступне врлети, у различите пећине, кањоне. Друго. Они покушавају да се сакрију у џамијама и у болницама. Ми смо, кад смо код тога, показивали преко ТВ снимак који све то документује. И покушавају да се дегрупишу под маском цивилног становништва.

– А да није рано сиријска армија почела копнену операцију? Да ли је она спремна, има ли резултата?

– Знате, тешко ми је да проценим колико је сиријска армија била спремна за офанзивна дејства. Ја могу да изведем само један закључак, да чак и у таквом стању, у каквом се данас налази сиријска армија, она је успела да пређе у напад, а значи да су наши удари добрано смањили борбени потенцијал противника. За првих неколико дана офанзиве ослобођено је више од десет насељених места, данас је ослобођен један крупан град који се зове Ачан, а њега су терористи дуго држали. Првог дана је било ослобођено око 90 квадратних километара у току офанзиве. Зато мислим да сиријски официри боље знају, а они су сматрали да могу да крену у противнапад.

УДАР СА КАСПИЈСКОГ МОРА

– Чиме је била изазвана неопходност наших ракетних удара са Каспијског мора? То је било договорено са Ираном и Ираком?

– Да. Ја сам о томе говорио на брифингу. Ми смо на време усагласили са нашим партнерима из координационог комитета, у коме су не само Сирија већ и Иран и Ирак, пролет наших ракета. А неопходност је била изазвана тиме што смо 5. и 6. октобра пронашли неколико веома важних објеката који су морали бити врло тачно гађани. Авиација нам је већ била распоређена на друге објекте, који су били раније лоцирани. И донета је одлука о наношењу удара крилатим ракетама.

– Пентагон тврди да су 4 ракете експлодирале или пале негде успут. Какав је ваш однос према тој информацији?

– Пентагон може да тврди шта год хоће. Нека покажу бар нешто. Све наше ракете су погодиле циљеве.

– А група наших бродова у Средоземном мору, по потреби, може такође бити активирана у Сирији?

– Наравно.

– Каква је то група у овом тренутку?

– Наша група у Средоземном мору у првом реду обезбеђује допрему материјалних средстава. Да би то снабдевање било без проблема, тамо је формирана и група борбрних бродова између осталих пловила. Плус та група гарантовано обезбеђује против-ваздушну одбрану наше базе. Ми ни на који начин ту ПВО не усмеравамо против држава коалиције.

– А ако Генералштаб дође до закључка да треба хитно, овог момента нанети ракетне ударе са бродова по позицијама ИДИЛ, да ли то може бити урађено?

– Може.

– Да ли се данас може говорити о стварању две комплетне руске базе у Сирији – копнене код Латакије и поморске у Тартусу?

– Ја бих пре говорио о стварању једне руске војне базе. То ће бити једна база која ће у себе укључити неколико компоненти – морску, ваздушну и копнену.

– Наоружана сиријска «умерена» опозиција даје сигнале о својој спремности да учествује у борби против ИДИЛ. Какав је ваш однос према тим сигналима?

– Ми смо спремни да заједнички радимо са њима. Или нека дођу у Багдад и нека учествују у координационом комитету.

– А ако буде прихваћен тај предлог, да ли ће то умногоме променити тактику деловања коалиционих снага? Да ли ће то променити карактер рата са ИДИЛ?

– Ако престану да ратују са владиним трупама и почну да ратују са ИГИЛ, онда се може променити. Али ако буду говорили да ратују са ИДИЛ а наставе да ратују са владиним трупама, ништа се неће променити.

– Малопре сте рекли да одреди ИГИЛ мењају тактику, да се крију у болницама, у џамијама, у насељеним местима, деконцентришу се. Да ли то изазива код Генералштаба и у сиријској армији схватање да такође треба мењати тактику, да би се одатле прецизније избацили терористи. Да ли је време да се изаберу нови «инструменти»?

– Ми имамо сасвим довољан избор и снага и средстава да се боримо са ИДИЛ узимајући у обзир и ту тактику, не дирајући ни најмање ни џамије, ни болнице, ни мирне грађане.

ПЕНТАГОН ПЛАШИ А МИ СЕ НЕ БОЈИМО

– Министар одбране САД нас је неки дан плашио да ће група руске војске имати велике губитке. Шта би то требало да значи, да нас плаши да ће испоручити «Стингере»? Како сте ви схватили ту изјаву? Личи на претњу?

– Ми ову изјаву схватамо као израз највећег непрофесионализма. Не може политичар озбиљног нивоа да себи дозволи такву изјаву. Тим пре што је реч о савезницима, који су победили Хитлера у Другом светском рату (желео бих да на то подсетим). А шта је он имао на уму – нека остане на његовој савести. Сетите се како је Лав Толстој одговорио Леониду Андрејеву: «Он ме плаши, а ја се не бојим».

– Може ли се ситуација развити на тај начин да ћемо морати да у Сирију пребацујемо копнене снаге, које би узеле учешћа у борбеним дејствима?

– То не долази у обзир. Наше копнене снаге ни у ком случају неће узимати учећа у копненој офанзиви. О томе је говорио и наш Председник.

– Ако сазнате да се амерички ПЗРК «Стингер» налазе код ИДИЛ или код такозване Слободне сиријске армије, каква ће бити ваша реакција?

– Ја мислим да о томе треба поставити питање на Савету Безбедности ОУН. Да се тамо размотри.

– Наши авиони ударају по формацијама ИДИЛ у Ираку?

– Не. Ми радимо у Сирији, зато што нам се обратио председник Сирије са молбом за помоћ у борби са ИДИЛ на територији његове државе. Ако таква молба дође са стране ирачког руководства, ми ћемо сачекати одлуку руководства наше државе.

– Кажу да ј, чини се ирачка молба већ стигла?

– Већ сам одговорио на то питање…

– Како се обезбеђује узајамно деловање између наших ваздушно-космичких снага, нашим официрима и сиријске армије? Има ли или нема наших официра у редовима сиријске армије?

– Не. Наша група делује самостално. А при нашем штабу у Сирији се налази омања оперативна група сиријских оружаних снага, која обезбеђује координацију са летовима сиријских ваздушних снага и даје нам тачне податке, где је предњи крај владиних трупа.

– Каква је ситуација у овом тренутку на сиријском фронту, шта ми радимо, а шта Сиријци?

– Ми настављамо да обављамо своје задатке. Од почетка операције извршили смо више од 600 налета.

– Од 30. Септембра?

– Да, од 30. Септембра. По више од 380 објеката ИДИЛ су нанети удари. По различитим подацима, банде ИДИЛ су претрпеле озбиљне губитке. Приметили смо и случајеве панике, примећени су и случајеви бежања са позиција. То такође много шта говори. Наравно, ово одушевљава и владине снаге, које су прешле у контранапад. Како је рекао један од сиријских генерала, дејства руског РВ су вратила осмех на лица сиријске деце.

ЦИЉ – УНИШТЕЊЕ ИДИЛ

– Да ли Американци траже контакт са Министарством одбране Русије, са Генералштабом?

– Они су принуђени да то чине. Они су нас замолили да организујемо видеоконференцију.

– Они ће бити у Вашингтону а ви у Москви?

– Ми смо се сложили. Ми смо спремни да са њима радимо било где, на било ком нивоу, у било којој тачки земљине лопте. Ако им је згодније да раде из Вашингтона, ми ћемо радити из Москве.

– Како видите крајњи циљ нашег деловања у Сирији?

– То је без сваке сумње уништење снага ИДИЛ и прелазак сиријске кризе у политичке воде.

– А ако се ипак појави неопходност да се нанесу ракетно-бомбардерски удари по ИДИЛ на територији Ирака, Русија ће прихватити такву молбу?

– То је одлука Врховног главнокомандујућег. Али све техничке могућности за ово постоје.

– У овом тренутку Американци, Французи наносе ударе по ИДИЛ?

– Американци наносе ударе по објектима који се налазе на територији коју контролише ИДИЛ.

– Појавила се вест да су пар француских авиона полетели да бомбардују. Имате ли ви те податке?

– Имамо те податке, али не знамо, које тачно објекте ће гађати француски авиони.

– Ви нисте имали могућности да то видите помоћу тих средстава којима располажете?

– Ми пред собом нисмо имали такав задатак.

– Имате ли осећај да Американци почињу да схватају, да ИДИЛ треба заједно да тучемо? И да зато почињу да се врзмају око нас?

– Знате, Американци су врло прагматични људи. Али им је јако тешко да признау сопствене промашаје. Када они сазру до тога да су ипак погрешили, тада ће они, надам се, донети утемељену одлуку.

– Хајде да претпоставимо, да се они ипак сложе да раде са нама у истој коалицији. Шта је у том случају потребно?

– Њихова жеља.

– Зашто су САД тако пакосно реаговале на лансирање наших ракета „Калибар“ са Каспијског мора?

– Зато што су у потпуности преспавали лансирање крилатих ракета са мора.

– А зашто?

– Зато што су све њихове могућности о којима говоре као о безграничним, у ствари дечија бајка.

– Два личних питања. Колико ноћи од почетка наше ваздухопловне операције сте преспавали у задњој соби своје канцеларије? Један од ваших помоћника је признао…

– Следеће питање.

– Иза ваших леђа је много икона. Зашто су оне овде?

– Ја сам верујући човек. Део икона су ми поклонили, нешто сам сам набавио, када сам био на разним местима. А поред тога ја верујем у исправност овог посла који радимо….

Превод  руског на српски за СРБИН.ИНФО урадио Хаџи Слободан Стојичевић

Извор: Комсомолскаја правда

Ознаке: Андреј Картаполов, Комсомолскаја правда, Русија, руска војска, руски генерал, Сирија, СРБИН.инфо, Хаџи Слободан Стојичевић