Pročitaj mi članak
(Роман Крецул, Денис Нижегородцев)
Десетине хиљада људи су потребни Доњецкој Народној Републици за наставак успешних војних операција против украјинске војске. Власти ДНР су објавиле општу мобилизацију, и то упркос чињеници да у самопроглашеној држави не постоји регуларна армија. Да ли Новорусија има реалне могућности да пронађе тај број војно способних мушкараца?
СВЕОПШТА, ДОБРОВОЉНА
Шеф Доњецке народне републике Александар Захарченко објавио је у понедељак мобилизацију широких размера, која ће почети следеће недеље. „У року од 10 дана ДНР планира општу мобилизацију. Биће позвано да 100 хиљада људи“, рекао је он.
Одговарајући на конкретна питања новинара, Захарченко је објаснио да је реч о добровољној мобилизацији. Касније је омекшао формулацију. „Било би правилније то назвати скупљањем добровољаца, не мобилизацијом“, рекао је он. Објашњење је сасвим логично – мобилизација се врши у регуларној армији, а ДНР регуларну војску нема, већ ратују, како је више пута поновљено, само добровољци.
Шеф ДНР је такође говорио о скором стварању пет нових јединица. „Планирамо да оформимо пет нових бригада, од тога три моторизоване. Имамо довољну базу за обуку војника. И мислим да ће се до пролећа то десити“, рекао је Захарченко.
Представник штаба устаника ДНР рекао је за РИА Новости да ће добровољци мобилисани у редове устаника Доњецке Народне Републике, проћи курсеве борбених припрема, после чега ће бити послати у резерву до даљњег.
„Морамо да прикупимо пет бригада са око 30 хиљада људи у обе републике како бисмо могли одржати раније заузете границе“, рекао је касније у интервјуу летонској радиостаници Baltkom портпарол министарства одбране ДНР, депутат Врховног савета Републике Владислав Бриг. Другим речима, он три пута смањује број потребног људства у поређењу са оним што је објавио Захарченко. Представник штаба ДНР најавио је и оквирно време мобилизације. Према његовим речима, ова процедура ће трајати пола године.
Да ли су реални планови ДНР да мобилише толики број људи?
Према подацима са почетка прошле године, број становника Доњецке области био је 4,3 милиона, Луганске области 2,2 милиона. Према подацима УН од јануара ове године, 921 хиљада људи су регистровале украјинских власти као интерно расељена лица, а 600 хиљада људи избегло је у друге земље. Ове цифре се стално мењају. Значајан део избеглица се вратио, међутим са новом ескалацијом сукоба у Новорусији број избеглица је поново почео да расте. Сада на територији под контролом ДНР живи око 2,3 милиона људи, а на територији ЛНР 1,2 милиона.
Као пример: бројно стање Црвене армије у мају 1945. било је 11,3 милиона војних лица при популацији од 165,6 милиона људи у СССР, то јест при пуном преласку земље у ратно стање, држава може приуштити себи да под оружјем држи 7-8 одсто становништва. Број становника Руске империје (без Финске) на почетку 1914. године био је око 175 милиона људи, до краја године, након мобилизације Руска армија бројала је 6,5 милиона војника, а 1915. мобилисано је још 5 милиона људи и бројно стање војске порасло је на 11,6 милиона људи.
То јест, при пуној мобилизацији Републике могу у строј да уведу 250-300 хиљада бораца. Друго питање је да ли оне могу да реше проблеме обезбеђења тих трупа. Што се тиче броја потенцијалних добровољаца, њихов број је тешко предвидети са сигурношћу.
Оптимална величина војске у миру, према мишљењу стручњака је један одсто становништва. Постоје, истина, изузци, као што је Северна Кореја, где се у строју налази 1,1 милиона људи, при укупном становништву од 24,7 милиона.
Како је за Взгляд рекао челник савета Националне асоцијације удружења резервних официра Оружаних снага (МЕГАПИР) Александар Кањшин, изјава ДНР о 100 хиљада нових бораца њему се чини потпуно реалистичном. „А зашто не? Они немају другог излаза јер војно решење од стране Кијева изазива супротан ефекат. За сваку акцију постоји реакција. Број становника је тамо велики, тачно милион. Мислим да и стари и млади сада могу узети оружје. Они такође треба да заштите своје породице, жене, децу“, рекао је он.
„У овој ситуацији кијевска страна делује као нападач, као агресор. А напад није баш нешто што желиш: ко од тих момака са запада, из центра Украјине жели да изугби главу због нечијих политичких амбиција? А у ДНР само штите себе, своје домове, своју земљу. Наравно да ће они то радити са великим жаром. Због тога не треба једноставно поредити цифре“, рекао је он.
Међутим, војни експерт Андреј Клинцевич је мање оптимистичан. „ДНР и ЛНР су тешко обескрвљени. Већина становништва је избегла због борбених дејстава и константног гранатирања. Остале су углавном старије особе, социјално угрожени слојеви становништва, који живе од социјане помоћи и који не могу нигде да побегну. А људи који су још увек тамо раде на друштвено важним пословима: лекари, у обезбеђењу, у фабрикама. Мало је тамо оних који седе у кафићу и читају новине. Управо због тога мислим да је ова цифра прилично нереална. 100 хиљада је нереално чак и за целу Украјину, у којој живи 40 милиона људи. Можда они могу привући још некога, тражећи да се врате људи који су избегли у Русију или друге земље“, рекао је он.
Према његовом мишљењу, власт ДНР под оружје може да стави 10-20 хиљада људи. „О тим цифрама се већ може причати. Прво, те људе треба обезбедити, обучити, хранити, изградити систем команде и комуникације. Општи мобилизациони капацитет и информација таквог нива у било којој држави су строго поверљиви“, рекао је Клинцевич.
„Шеф ДНР је рекао да је мотивација људи у земљи толико висока да је довољно једноставно објавити информацију о окупљању и људи ће сами доћи. Можда тако и јесте, и људи који су се вратили и успоставили нормалан живот, и људи који су беспослени, пошли би, условно говорећи, за додатно следовање како би се борили за своју породицу, и да, довољно ће бити само објавити позив и без проглашења принудне мобилизације“, додао је експерт.
Он је напоменуо да је на подручју Дебаљцева већ практично опкољена група ВСУ. „У овом тренутку тактички циљ је лишити борбене способности оружане снаге Украјине, деморалисати их, и не дозволити им могућност даљег напада на ДНР и ЛНР“, рекао је Клинцевич.
Осамнаестог јануара опуномоћени представник ДНР Денис Пушилин је изјавио да се у Републици обавља добровољна мобилизација. „Мобилизација се поводи по жељи. Принудне мобилизације неће бити“, рекао је он.
ПРИНУДНА, НИЈЕ УСПЕЛА
Украјина, у међувремену, спроводи своју мобилизацију, објављену 20. јануара. Прошле недеље кијевске власти су известиле о успешном завршетку једне фазе. „Четрдесетпет хиљада регрута је већ прошло лекарски преглед и пребачени су у центре за обуку“, рекао је украјински председник Порошенко.
Међутим, Украјинци не журе са одласком у војску. Десетине хиљада војних обвезника је напустло територију бивше совјетске државе како би избегли пажњу запослених у војном одсеку. Већина њих, укључујући и оне који су на друштвеним мрежама писали о мржњи према „генетским робовима“, и о томе да Русија мора бити уништена, управо су на њеној територији нашли уточиште од рата.
О ситуацији са украјинском мобилизацијом известо је у понедељак регионални војни одсек Одеског региона. Према речима заменика начелника војног одсека Валерија Ишћенка, више од трећине одеских обвезника је одбило да служи војску. „У три таласа мобилизације у оружане снаге, националну гарду и граничну службу било је позвано око шест хиљада људи. Више од две и по хиљаде је избегло службу“, рекао је он. Према његовим речима, правосудним органима предато је око 900 предмета за привођење правди ових „избегавача“.
У недељу, над улазним чувеним Потемкиновим степеницама павиљонске морске станице, противници мобилизације окачили су транспарент са натписом „Ово није мој рат! Кажи стоп мобилизацији!“. Протести, уз спаљивање судских позиве и претње војном одсеку, одржани су протеклих дана у насељима Татарбунар, Тарутино, Килијск, Болградск, Ренијск и у другим областима.
У селу Виноградовка око 200 демонстраната блокирало је пут и није дозволило пролаз службеницима војног одсека и милиције. Званичницима су предали апел грађана руководству земље са захтевом за мирно решавање ситуације у Донбасу. У округу Тарутино жене су предале отворено писмо властима са захтевом да се „заустави рат“. Хиљаде људи је учествовало у антиратним акцијама у селима Ровно, Надречно. Житељи села Лиманско замало нису претукли представника војног одсека који је стигао у село са намером да им уручи позиве, после чега је милиција локалном начелнику војног одсека Игору Скрипнику доделила пратљу наоружану аутоматима. То није зауставило учеснике протеста који су његове позиве демонстративно спалили.
Извор: Взгляд
(Нови стандард, Превео СРЂАН ЂОРЂЕВИЋ)
