Прочитај ми чланак
Арсениј Јачениук (Баткивчyна), Виталиј Клитчко (УДАР) и Олег Тјахнyбок (Свобода)
(Дмитриј Седов)
„Овде свако, у сваком трену, оставивши живот за собом, умире на сопствене очи, али се ипак свако не рађа поново“ – написао је 1943. у фашистичком затвору Панкрац Јулијус Фучик, у својој бесмртној „Репортажи са омчом о врату“. Написао је онима који се у тешком историјском тренутку колебају између Добра и Зла, за оне који ризикују да изгубе свој људски облик.
Јулијус Фучик је био новинар, позоришни критичар, у души романтичар. Најважније – био је убеђени, непоколебиви антифашиста. У зидинама Гестапоа маштао је о бољој будућности и веровао да ће доћи време када на земљи неће више бити места за фашистички олош.
На жалост – погрешио је. Као несаломиви чичак фашизам се стално изнова рађа, и опет само тамо где надјачава расна мржња, жеђ не само за моћи већ и за неограниченим властодршћем, тамо где се глас разума гуши у гласовима мрачних порива. А одмах, из шипражја тог чичка извирују следбеници Германа Химлера и Јозефа Гебелса који преко омчи и река лажи суде истини.
Данас Украјина живи своје време избора између Добра или Зла. Фашизам увек жестоко мрзи све који мисле другачије, а његове прве жртве постају они који теже да људима пренесу истину. Није чудно што су страни новинари постали један од главних циљева кијевског режима. Прво су пуцали у њих, а сада их без оптужби лове и бацају међу затворске зидине. И као некада – лепе им бесмислене оптужбе, крију их од света, о њима не саопштавају баш ништа.
18.маја су национални гардисти, како сада називају оне који се бију у редовима неонацистичког „Десног сектора“, у близини Краматорска ухапсили руске новинаре телевизијског канала ЛифеНеwс Олега Сидјакина и Марата Сајченка, свезали их, на главе им набацили вреће и доставили у Кијев, где их је представница СНБО Украјине Викторија Сјумар већ оптужила за „помагање тероризма“. Украјинска телевизија је приказала њихову фотографију коју су снимили неонацисти, заједно са ПЗРК који је био положен уз новинаре, и за који је речено да је извађен из пртљажника аутомобила групе у којој су били и они. Истина, ПЗРК је из неког разлога произведен у Пољској, а нису приказани ни кадрови његовог извлачења из пртљажника.
Није тешко разумети да Установа Валентина Наливајченка има баш много посла док покушава да осмисли причу о томе како се ТВ-канал ЛифеНеwс труди да тероризмом уништи „нову Украјину“.
Владимир Путин је 21.маја у Шангају причу са оптужбом да руски новинари из ЛифеНеwс-а транспортују оружје Украјини назвао бунцањем и тоталном глупошћу.
Шта раде украјинске тајне службе са ухапшеним новинарима? Покушавају да од њих извуку признање да су бацачем пуцали по украјинским хеликоптерима, и то по задатку редакције, па можда и да су пар њих погодили? Ако је тако, баш би им било корисно искуство њихових надзорника из ЦИА код којих је врло популаран метод „потапања“ оптуженика кога ће дављење свакако натерати да призна шта год се од њега тражи.
Како се испоставило, у Вашингтону појма немају да су у Украјини нестали неки руски новинари. То је, са лицем идиота које ништа не може да изнервира, саопштила Џен Псаки, неуморна госпођа-руководилац службе за давање изјава у Стејт-департменту САД. Када су поновили молбу да прокоментарише тај инцидент, она је изјавила да заиста нема појма о чему они говоре.
Изгледа да је још горе са новинаром Русија Ттудеј држављанином Велике Британије, Гремом Филипсом. Том новинару су „црнокошуљаши“ из националне гарде због његових репортажа одавно претили обрачуном. Сада остварују претње. Филипса су ухапсили, при претресу су пронашли панцир који је одмах пошто је пронађен нестао. Шта се тренутно дешава са Енглезом, шта је послужило као образложење за његово хапшење, не саопштава се. Вероватно ће покушавати да га натерају да призна да је шпијун.
У својој последњој објављеној репортажи Грем Филипс је рекао да ће пре умрети него што ће писати лажи. Да није он у „новој Украјини“ ступио на стазу Јулиуса Фучика?
Јулиус Фучик је убијен 1943.године у страшном берлинском затвору Плетцензе.
„Народе, волео сам вас, пазите се“, – написао је пред смрт.
Да ли се међународна јавност сећа његових упозорења? Схвата ли да кијевски режим у информативној политици копира своје хитлеровске претходнике?
„Грубост те провокације пада у очи, – изјавио је, коментаришући хапшење руских новинара, председник комитета за међународне послове у Државној думи Русије, Алексеј Пушков.
– Ту се ради о добро замишљеној акцији украјинских власти… Цео кијевски режим је саграђен на лажи аутора масовног спаљивања (људи) у Одеси – лажи о снајперима на мајдану, хеликоптерима са ознакама УН, догађајима у Маријупољу“.
Не зна се каква судбина чека ухапшене новинаре, нити се о њима ишта зна. Они су формирали свој, независан поглед на догађаје, у условима када су информативна средства Украјине већ заслужила награду „Јозеф Гебелс“. Врло брзо ће се сазнати и да ли су они, који ислеђују новинаре, заслужили награду „Герман Химлер“…
