За Милана Стаматовића, председника општине Чајетина, шира јавност је чула када је подигао глас против отимања државног земљишта на Златибору. Отимачина је спречена, а Стаматовић наставља борбу против оних који покушавају да незаконито присвоје веома вредно земљиште. Општина Чајетина је општина која напредује из дана у дан, а Чајетина је прва општина у Србији  која је отворила Кананцеларију за сарадњу са Руском Федерацијом, која помаже златиборским привредницима да организованије наступе на руском тржишту.

 Били су веома запажени Ваши наступи у медијима у којима сте говорили да сте успели да спречите отимачину 2.213 хектара државног земљишта на Златибору. Шта нам можете рећи о томе?

Премда годинама уназад водим борбу са ветрењачама и упозоравам на спрегу мафије и политичара, на време сам реаговао да та хоботница не би раширила пипке и на Златибору. Није лако, готово голорук, борити се и свесно се замерати моћницима који граде на Златибору, а не измирују своје обавезе према општини или држави.

Све је почело још спорном приватизацијом “Златибор-туриста“ у чијем саставу је луксузно апартманско насеље “Краљеви конаци“ као и власништво над изузетно вредним земљиштем у самом центру Златибора. Градоначелник Београда Синиша Мали је био директни учесник те спорне приватизације. Да апсурд буде већи, у исто време је заступао и државу и приватно лице које је куповало. Служба за катастар непокретности на основу решења. Министарства грађевине и урбанизма, држаоца имовине, укњижила је ‘’Златибор турист’ као корисника, сматрајући га правним наследником некадашње Ваздушне бање, иако је правни следбеник општина Чајетина. Петнаест година бијемо битку и апелујемо на надлежне органе, али се ништа не дешава. Јасно је да једна иста интересна група, која је само мењала политичке партије, има интерес да државну земљу предаје у руке приватних лица, а касније преко њих је уступи странцима.

Након “Златибор-туриста“ ова пракса је настављена и кроз покушај Министарства да 2.213 хектара државне земље поклони приватном лицу, али и кроз много сличних примера, а да нико други није имао храбрости да подигне глас. Данас у Србији фактички немамо заштитнике државне имовине. Моћници су утицајнији и имају више новца од једног правобраниоца, који за малу плату трпи невероватне притиске и нема адекватну заштиту. Уз помоћ медија у случају “златиборске афере“ мој глас се чуо и донекле је имало ефекта. Кажем, донекле, јер у катастру као власник 2.213 хектара још увек није уписана Република Србија иако је под притиском јавности првобитно решење Министарства којим је омогућено поклањање државне земље приватном лицу, поништено. У последњем решењу које смо добили из надлежног министарства пише да нисмо спречили пренос земљишта на приватно лице, била би учињена немерљива штета, како по државу тако и по општину. Оно је коначно, али до правоснажног решења нас дели спор пред Управним судом који се може одуговлачити у недоглед.

Кога бисте навели као главне актере покушаја отимачине државног земљишта? 

Цела Србија зна да је на решењу о отимачини стајао потпис министарке Зоране Михајловић, на коју се обрушила читава јавност, али не и премијер и председник државе. За мене је ћутање знак одобравања или чак покушај заштите починиоца овог кривичног дела. Премијер воли да прокоментарише свакојака безазлена дешавања у држави, ако су она у његовом интересу, али на аферу тешку четири милијарде, остао је нем. Зато сматрам да у том случају пуну одговорност за насталу ситуацију и некажњавање учесника афере сноси СНС и читав врх државе. Извесно је да за време ове власти нећемо сазнати директне налогодавце и учеснике.

После спречавања отимања државног земљишта у неким новинама појавили су се текстови који Вас оптужују за непотизам и корупцију. Због чега је то тако, и да ли има истине у томе?

Уколико нисте са њима, ви сте против њих, постајете највећи непријатељ СНС-а . На вас се по већ опробаном рецепту обрушавају сви медији и злоупотребљавају државне институције. Напади на мене су последица моје “дрскости“ да отворено кажем оно што већина у Србији мисли, али из страха, или неких других разлога – ћути. Ја не ћутим. Наравно да инспекције и кривичне пријаве нису могле да ме заобиђу непосредно након мог добронамерног указивања на злоупотребу државне имовине. Нисам подлегао притисцима ни када су долазили курири СНС-а и нудили ми станове, новац , функције, претили да ме очекују “паковања“, па нећу подлећи ни сада. Општини Чајетина су инспекције и притисци те врсте редовни и у исто време најмањи проблем. Што је већи притисак ми више радимо, више се трудимо.

Шта нам можете рећи о „Закону о конверзији“ и „Такси за озакоњење“?

На жалост, и даље се доносе закони који штите моћнике. Усвојена су три закона која омогућавају енормно богаћење појединаца, то су Закон о озакоњењу бесправне градње, Закон о конверзији и Закон о катастру. Закон о конверзији је донет са намером да се не плати државна имовина, већ да се поклони, да се укине клаузула којом се разграничава да ли је имовина стечена са теретом или без терета. Овим се сада уводи потпуна нова, до сада незабележена категорија – правног следбеништва која омогућава да неко ко је купио друштвени капитал добије на поклон и комплексе државне имовине, што је недопустиво.

Што се тиче Закона о озакоњењу објеката он најмање штити сиромашне, али зато чини услугу бахатим инвеститорима који су свесно чинили кривично дело за које су сада и награђени и на коме су зарадили, а оставили празне општинске и државне буџете. Уставом је загарантовано право локалним самоуправама да одређују локалне приходе на основу специфичности појединих општина, и да саме прописују накнаде које су локални изворни приходи. Није иста цена инфраструктуре у равници и брдско-планинским областима, где је далеко теже урадити инфраструктуру. Заједно смо са грађанима Чајетине и инвеститорима учествовали у тој изградњи и то мора да се поштује.

Да ли после свега мислите да сте направили грешку, због које су многи пожелели Златибор за себе, када сте објавили да је буџет општине Чајетина повећан са 200.000 евра на 20 милиона евра?

Не. Желим да покажем да и у данашња тешка времена у Србији може да се поштено ради и напредује. Са поносом истичем да је то заједнички напредак руководства, мештана и инвеститора. Од 2004. године до данас буџет општине Чајетина је увећан сто пута, и сваке године је већи за око 20-30 посто. За то време морали смо да прођемо кроз тешке и напорне реформе, почев од едукације запослених у општинској управи, доношења плана генералне, детаљне регулације, просторног плана, стратегија развоја. Успели смо и да победимо бирократију тако да већ неколико година општина Чајетина прва у Србији издаје електронске грађевинске дозволе. Највише смо улагали у инсфрастурктуру јер је она основ за даљи развој. У свим златиборским селима данас имате асфалтиране путеве, обновљену електро мрежу, јавну расвету, обновљене или изграђене верске објекте, уредно водоснабдевање.. Чак 80 одсто буџета одвајамо за капиталне инвестиције док за то време државни трансфери у нашу локалну касу чине свега три посто, што значи да нисмо на терету државе. Зато је важно да народ у Србији зна да може и другачије да се ради – домаћински.

Народ који живи на подручју општине Чајетина Вас подржава. Због чега је то тако?

Због тога што заједно са мештанима решавамо све проблеме. Домаћински однос према послу је кључ успеха. Наш народ није наиван. У малом месту попут Чајетине, где се сви међусобно познајемо, свакодневно срећемо, лако може да се примети неискреност. Зато је важно бити отворен и директан, па чак и ако вас то некада кошта. Подигли смо стандард услуга и основних потреба мештана које се данас у Чајетини, као ретко где у Србији, подразумевају. Народ то препознаје.

Златибор је одавно превазишао регион, да ли мислите да може постати европски туристички центар?

Предано радимо на томе. Константно улагање у смештајне капацитете и туристичке садржаје је неопходно како бисмо били конкурентни на захтевном тржишту. Ускоро на Златибору почиње изградња најдуже гондола на свету што ће нас свакако учинити много препознатљивијим на европској туристичкој мапи. Жичара ће уједно бити и највреднија инвестиција једне српске општине – скоро 13 милиона евра. Што је најважније, целокупна инвестиција биће реализована новцем из локалном буџета. Дакле, гондолу гради народ. Трудимо се да што пре испунимо све туристичке стандарде, модернизујемо угоститељске објекте. Све што се гради и обнавља на Златибору, ради се према усвојеној планској документацији коју су израдили Саобраћајни факултет, Институт ЦИП и Архитектонски факултет. Туристички градић у самом центру Златибора ће бити све уређенији и модернији како би испунио све услове туристичког места прве категорије. Упоредо настављамо да негујемо нашу традицију и обичаје, који су највише очувани у нашим сеоским срединама где сеоски туризам заузима све значајније место и привлачи све већи број страних туриста.

Извор: СРБИН.ИНФО – Илија Вуксановић

Ознаке: Златибор, Милан Стаматовић, Чајетина