Pročitaj mi članak
Фото: Ало
Погледајте шта све у слободно време ради професор историје Златко Јовановић (45), па га пријатељи зову Злаја Цар.
Златко Јовановић из Параћина је на први поглед обичан човек, али са необичним надимком. Зашто га пријатељи зову Цар?
– Сваки Србин има ратнички дух и смисао за авантуру, а ја не могу да живим у досади и без промена – прича Златко Јовановић из Параћина, 44-годишњи професор историје.
То је и разлог, каже, што се два пута пријављивао у Легију странаца, бициклом путовао до Хиландара и Свете Горе, ишао на ходочашће у Јерусалим, провео 14 дана у Хавани на Куби, гледао Перуанце како спавају на улици и ишао у Чеченију у град Грозни где му је смрт претила на сваком кораку. Надимак му је Злаја Цар, јер по мишљењу његових пријатеља “живи царски”.
– У Лилу у Француској сам се пријавио за Легију странаца. Прошао сам све прегледе и тестове. Пребаце нас онда у једну тврђаву у Паризу, па опет тестови… Све то прођем, добијем друго име Ајовић Един, али ме на крају одбију. То је било у време велике хајке против Срба па вероватно зато – прича за “Телеграф” Златко.
Кад се преселио у Параћин, запослио и основцима почео да предаје историју у једној сеоској школи, размишљао је једино о томе куд би могао да путује и шта велико да учини кад дође летњи распуст.
Фото: Ало
– У Кијеву сам имао доброг другара и он ме је упознао са козачким атаманом Валеријем Нозаренком. Спријатељили смо се и кад сам био у Украјини он ме је “произвео” у козака тако да сам као Србин постао запорошки Козак.
Учлањен сам у козачку организацију Запорожја, а на поклон сам добио 12 ари плаца крај Дњепра поред маузолеја њиховог националног јунака. Са козачким атаманом данас сам кум. Крстио сам му дете и он долази код мене у Параћин – проповеда свој несвакидашњи живот професор.
У Јужној Америци је био два пута. Први пут 14 дана је провео на Куби. Упознао је ту земљу сасвим, улазио у кубанске куће, посетио место где је сахрањен Че Гевара. Други пут је био у главном граду Перуа, Лими.
– Тамо сам обишао стари град Инка, Куско, који се налази на надморској висини од 4.000 метара и највиши је град на свету. Србија не зна колико је богата у поређењу са Кубом и Перуом. Тамо људи спавају на улици јер немају куће, а они који имају куће немају скоро никакав намештај. Русију сам обишао возом јер је тако најјефтиније. Нису ми промакле ни балтичке земље, Естонија, Летонија и Литванија. Био сам и у Белорусији и кавкаским земљама. Обишао сам Грозни и Чеченију, мада су ми Руси говорили да тамо не идем јер могу да погинем – присећа се Златко.
Ишао је и у Израел и Палестину, на хаџилук у Јерусалим па је тако постао хаџија, али префикс хаџи није додао презимену јер га мрзи да мења документацију.
На сваки континент крочила је његова нога осим на тле Аустралије и Северне Америке. Ипак, за срце му је прирасло ходочашће и вожња бициклом да Свете Горе и Хиландара. Тамо је био са кумом прошлог лета. Вожња бицикла била је изузетно напорна јер је Халкидики брдовит, сличан Црној Гори. Преспавали су две ноћи у “Хиландару” и једну код Зилота и вратили се возом.
Фото: Ало
Извор: Телеграф
