Прочитај ми чланак
(Новости)
Репортер Новости са завејаним путницима, који су кивни на мађарске власти: Да нас више од 20 сати нико не погледа, не пружи помоћ, срамота
Овако нешто од Европске уније нисмо очекивали! Да нас више од 20 сати нико не погледа, не пружи помоћ, крене у чишћење пута, срамота за целу Европу. Да се нисмо обратили нашим медијима нико не би марио за нас, овако нешто се сигурно у Србији не би десило – готово углас, револтирано рекли су у суботу око један иза поноћи на граничном прелазу Хоргош, видно изморени српски путници, који су у аутобусу „Феникс Гиз“ били завејани код Ђера у Мађарској.
– Да су почели на време да чисте путеве, да изађу са комплетном механизацијом ништа се не би десило. Државни празник је једно, али ванредна ситуација ваљда има приоритет – бесно ће путници.
Њих 73, међу којима је и тромесечна беба, из Беча су кренули 13. марта у 17.30 по подне, а у Србију и своје домове стигли су 16. марта у зору.
Какву су агонију проживели само они знају. Нормалан полазак и пут кроз Аустрију зауставила је прејака снежна олуја на 98. километру пута М1 од мађарског града Ђера.
– Ветар је тако ковитлао и наносио сметове да се аутобус тресао – прича путник Драган Маглов. – Људи су буквално падали у снег од јачине ветра, аутомобили се љуљали и окретали на скроз залеђеном путу…
Призор какав ни најбољи филмски редитељи не би смислили. Да зло буде веће, српски путници налазили су се више од четири километра од места где је после чак дванаест сати почела евакуација путника. Одсечени од свих и препуштени сами себи.
– Нестало је горива у аутобусу па су путници у неколико наврата ишли километрима пешке, по дубоком снегу, да моле камионџије да истачемо и купимо нафту, како би било грејања – додају возачи Драган Јовановић и Драгомир Симић, који су уложили надљудски напор да се пробију кроз снежне блокаде. – Али даље нисмо могли. Остало нам је само да чекамо помоћ и бринемо о путницима, да им буде топло, да им кувамо чај и кафу да се окрепе… Иза нас је велики возачки стаж, овакав колапс нисмо доживели.
Срби као Срби, солидарни кад је најтеже. Уливали су једни другима снагу. Делили су оно мало хране и воде што су имали, а када је то нестало, најснажнији су одлазили пешке осам километара до прве бензинске пумпе како би купили нешто за јело. Промрзли, мокрих ногу враћали су се у аутобус, пресвлачили и сушили, а онда поново одлазили. Време, кажу, никад спорије није пролазило.
Међу путницима је било неколико мале деце, уплашене, гладне и изморене, а најмлађи међу њима, најхрабрији тромесечни Никола. По њега и његову мајку Инес Пену, аустријску држављанку, дошао је хеликоптер да их евакуише и врати у Беч, али је она одбила и одлучила да настави пут.
– Када су стигли пут је већ почео да се рашчишћава, сматрала сам да је боље да полако, са осталима наставим и стигнем у Нови Сад где нас муж чека, него да се сама вратим назад – одлучна је смела мајка. – Он је добро, мало се унервозио, али је, сва срећа, било топло унутра, тако да је лепо спавао.
Телефони путника су се усијали, док се један по један нису гасили због празних батерија.
– Ћерка нас је стотину пута звала, премрла од бриге, сигурно јадна целу ноћ није тренула – прича бака Мара грлећи унука, који покушава да одспава на скученом седишту.
РОДИЛА СЕ ЉУБАВ
Ведар дух и после 30 сати пута није напуштао наше путнике. У снежној мећави родила се и љубав између Саше Додића и Маје Ђурђевић, која ће се наставити у неким бољим временским условима.
– Ето доказа да у сваком злу има нешто добро – причају, грлећи се, двоје младих.
СВИ СРПСКИ ПУТНИЦИ НА БЕЗБЕДНОМ
После борбе која је трајала више од 30 сати, мађарски путари су, уз помоћ војске, пробили снежну блокаду на ауто-путу М 1 који од Будимпеште води ка Ђеру и даље ка Бечу. Са њега је, у ноћи између петка и суботе, евакуисано око 13.000 људи, међу којима је било и држављана Србије.
У оквиру евакуације, у Татабању је, тако, пребачено тридесетак ученика и професора математичке гимназије из Сенте, који су у Ђер кренули на међународно такмичење. У суботу по подне они су, возом, ипак наставили пут. Упркос понуди да и сами буду евакуисани, четрдесетак младих атлетичара АК „Војводина“ из Новог Сада чији аутобус је, такође, био завејан између Будимпеште и Ђера је, у петак око 23 часа, наставило пут на такмичење у Дортмунду.
У завејаној колони су, уз остале, била и три аутобуса новосадског „ГИЗ Феникса“. Сва три су, после деблокаде, наставила пут – два ка Бечу, а један ка Новом Саду.
