Pročitaj mi članakNovi američki film "Zvuk slobode", koji otkriva brutalnu stvarnost trgovine decom, dočekan je sa prigušenim entuzijazmom političke levice, što postavlja pitanje: Da li je ćutanje jednako saučesništvo u neizrecivom zločinu?
Пишући за „Верајети“ магазин, филмски критичар Овен Глајберман је уочио: „Хајде да претпоставимо да, као ја, ви нисте десничарски фундаменталиста и теоретичар завере који тражи мрачан и напет филм за гледање током празничког викенда. Чак и тад, не морате да имате екстремистичке ставове како би сте видети ‘Звук слободе’ као уверљив филм који открива један од најстрашнијих злочина нашег времена, од од се Холивуд углавном дистанцира“.
У тренутку када питања сексуалног злостављања доминирају у индустрији забаве, поготово у контексту покрета #Mе Тоо, незаинтересованост, или чак аверзија Холивуда према теми педофилије и сексуалне експлоатације деце је у најмању руку чудна, пише амерички новинар Роберт Бриџ за портал „Фонда стратешке културе“.
На крају крајева, филм открива да у свету данас има више људи у положају ропства него у доба када је ропство било легално. И док су оптужбе о сексуалном злостављању које су починили холивудски великаши веома узнемирујуће, чак и наговештај да би водећа америчка индустрија могла да брани или чак учествује у трговини деце озбиљно доводи у питање границе моралне прихватљивости.
Није тајна да се Холивуд налази на мети најразличитијих теорија завере, док све већи број људи повезан са филмском индустријом говори о проблему са педофилијом који се често не схватају озбиљно, наводи аутор текста.
Дакле, зашто прогресивци ћуте о „Звуку слободе“, а стриминг платформе попут „Нетфликса“, „Хулуа“ и „Амазона“ неће ни да му приђу? За почетак, негативац у филму је сама „људска природа“, што је супротно са идеологијом либерализма која проповеда да свако понашање, па и она сексуална, заслужују „праведно саслушање“. Било је чак и позива да се педофилија легитимише, а да се они који су за то криви помилују, наводи Бриџ.
Професор на Њујоршком универзитету у Фредонији Стивен Кершнар је само један од многих левичарских академика који се залаже за нормализацију сексуалних односа одраслих и деце.
„Замислите да одрасли мушкарац жели да има секс са дванаестогодишњом девојчицом. Замислите да и она то жели. Стандардно мишљење је да је то дубоко погрешно, невезано само за то што је криминализовано“, навео је Кершнар.
„Мени није толико очигледно зашто је то лоше. Ја мислим да је то грешка. И мислим да ће нам истраживање зашто је то грешка рећи не само ствари о сексу одраслих и деце и законском силовању, већ и о основним принципима морала“, закључује Кершнар.
Он је рекао да чак постоје и „еволутивне предности секса деце и одраслих„, додајући да „њему није јасно ни зашто би секс са једногодишњом бебом нужно био лош“.
Алин Вокер, трансродна небинарна асистенткиња на Универзитету Олд Доминион чак је и сковала термин „особа коју привлаче малолетници“ како би дестигматизовала педофијилу.
Коначно, не смемо заборавити радикални културни миље који филм „Звук слободе“ покушава да сруши: ЛГБТ параде, дрег краљице и дискусије у основним школама о трансродним и „алтернативним сексуалним животним стиловима“ су постале општеприхваћене у дискурсу у Сједињеним Државама, указује Бриџ.
Све то чини да филм који циља на сексуалне предаторе заиста делује као претња великом делу популације. Тешко је замислити да ће ситуација у Америци наставити да иде силазном путањом, али изгледа да је лудило тек почело, закључује аутор.
