Pročitaj mi članak
Поставља се питање да ли од времена Југославије до данашњих дана није било стручњака или воље да се освеже и обогате знања из различитих научних области.
Готово да нема факултета или високошколске установе у Србији чији студенти у великој мери не користе као стручну литерауру уџбенике писане на хрватском језику. Недостатак стручног кадра и научника или сентиментална везаност за времена бивше Југославије, тек су неки од потенцијалних узрока зашто су српски академци осуђени на хрватске уџбенике.
Ако бисмо се бавили оном чувеном “то је све један језик који је вештачки подвојен”, могли бисмо да умиримо савест и да пристанемо на то да у Србији немамо стручњаке који би написали добре уџбенике.
С друге стране, та иста литература коју користе српски студенти у већини случајева датира из седамдесетих и осамдесетих година прошлог века.
Поставља се питање да ли од тада до данашњих дана није било стручњака или воље да се освеже и обогате знања из различитих научних области.
Надлежни органи за овај случај из неких своји разлога ћуте о овом проблему и чини се као да их то претерано и не занима.
Питања у вези са овом темом упутили смо Министарству просвете, Заводу за уџбенике и наставна средства и Ректорату.
Из завода са уџбенике смо барем добили објашњење да ово није њихова надлежност.
У Ректорату су нам само кратко и збуњено прокоментарисали да “они нису чули да се на нашим факултетима користе уџбеници писани на хрватском језику”, док из Министарства просвете нисмо добили никакав одговор.
Једини који су били расположени за разговор на ову тему су лингвисти Иван Клајн и Владо Ђукановић.
Иван Клајн нам је са лингвистичког аспекта објаснио употребу уџбеника на хрватском језику истичући да студентима није никакв проблем у смислу разумевања.
– Требало би да за све предмете на факултетима имамо своје уџбенике. Међутим, није никаква сметња студентима то што уче из уџбеника на хрватском језику. У сваком случају, за наше студенте је боље да уче из уџбеника писаних хрватским језиком него из литературе на енглеском или на неком другом језику – рекао је Клајн.
Он је нагласио да је врло битно да сваки професор укаже студентима на терминолошке разлике између хрватског и српског језика.
– Хрвати су склони да користе кованице које су несвосјтвене српско језику и једино би оне могле да унесу забуну. Међутим, сматрам да то не би требало да прави проблем у усвајању градива – објашњава Клајн.
Он каже да постоји више разлога због којих су српски студенти последњих деценија приморани да уче из уџбеника на хрватском језику истичући као један од главних то што се та тај обичај пренео из седамдесетих и осамдесетих година прошлог века. Он се запитао да ли Србија нема стручњаке или не постоји воља да се факултети опреме адекватном литературом на српском језику.
Лингвиста Владо Ђукановић каже да је овај проблем наслеђен из СФРЈ и да су разлози што се уџбеници масовно користе на српским вискошколским установама вишеструки.
– Опште је познато да се на нашим факултетима за учење користе уџбеници хрватских аутора. Сличан случај је и у Македонији. Поставља се питање да ли у код нас постоје стручњаци из свих области који би могли студентима да омогуће ваљану литературу.
Ђукановић објашњава да са лингвистичког аспекта не постоје препреке за учење из уџбеника на хрватском језику, иако би најбоље било да српски универзитет има уџбенике на матерњем језику из сви научних области.
Како он каже, ова пракса коришћења факултетских уџбеника на “комшиијском” језику није присутна само у Србији, истичући као репрезентативан пример то што се у Црној Гори користи београдска литература.
– Колико год ми истицали како имамо врхунске стручњаке, очигледно да није баш тако. Јер, кад год је потребно да се уради неки већи посао, наши “стручњаци” закажу. Такав проблем се појављује и када треба да се пронађе ваљан превод – каже Ђукановић.
Други разлог који би могао да оправда то што су српски студенти приморани да уче из хрватских књига можда можемо пронаћи у одсуству воље да све научне области на српским факултетима буду “покривене” одговарајућом литературом.
Било како било, док се неко озбиљно не позабави академском литературом, српски студенти ће морати да се задовоље комшијским уџбеницима.
У коментарима нам оставите информације о факултетима на којима се користи хрватска литература!
Извор: Телеграф – Ј. Тетиковић
