Pročitaj mi članak

ZAŠTO ĆUTI VEĆINSKA proruska Crna Gora?!

0

„Gospod nas je kažnjavao i kažnjava Zapadom!“ (Sveti Teofan (Feofan) Zatvornik, 1815-1894, ruski svetitelj, teolog i pisac) „Istok je istok, zapad je zapad i nikad se neće sastaviti.“ (Radjard Kipling, 1865-1936, britanski (engleski) književnik i novinar)

Према извјештајима медија, од 2. јуна 2022.године, Дритан Абазовић, шеф „кружока“ америчке и британске амбасаде (који има свега 15 посланика у Скупштини), односно шеф групе грађана који се лажно представљају као „43.Влада“, упутио је писмо подршке комичару и предсједнику Украјине Володимиру Зеленском. У писму се, између осталог, каже:

„…Украјина брани од агресије не само своју домовину него цијелу Европу, као и демократске вриједности и цивилизацијске норме на којима почива савремени свијет…Црногорски грађани (?!) стоје чврсто уз украјинске пријатеље…бескомпромисно смо прихватили све рестриктивне мјере и санкције Руској Федерацији…(Црна Гора, НАТО земља – М.Г.) доприноси са остатком Алијансе глобалној безбједности и сигурности.“

За западне, сатанистичке, мегакапиталистичке владаре из сјенке, Русија  (царска, комунистичка или демократска, свеједно) била је, јесте и биће глобални противник и неуклоњива препрека за остваривање њиховог трајног и неупитног циља – поробљавања планете. А Црна Гора је потребна Западу само као антисрпска, антируска и антиправославна (нарко)банана држава, те као наркотранзитна дестинација ЦИА-е и НАТО пакта.

Свети Петар Цетињски се цијелог свога владарског и архипастирског живота залагао за ослобођење и уједињење Црне Горе, српскога народа, обнову „Славеносербског царства“ и вјечни савез са Русијом. Гроф Николај Павлович Игњатијев, министар иностраних дјела царске Русије је, још као посланик (амбасадор) у Цариграду (1864-1877) казао да је Црна Гора завјетна руска земља. Захваљујући руској економској и војној помоћи, те политичко – дипломатској заштити, Црна Гора је опстала као држава, иако је била само „кап у турском мору“.

Русија није, ниједној другој држави, према пространству и броју становника, пружила толику заштиту и помоћ колико Црној Гори. Црној Гори је дуговремено обезбјеђивала високе новчане субвенције за
реформу и модернизацију војске, њено опремање и наоружавање; за подизање опште образовног нивоа: за градњу манастира и јавних објеката; за финансирање државног буџета…

Српство, православље и љубав према Русији и руском народу су природна станишта црногорства.

Упркос томе, црногорске власти, од Ђукановића до Абазовића, постале су активни саучесници у вишедеценијском тоталном неоружаном, хибридном (мрежном, мрежноцентричном) рату САД, В. Британије, НАТО пакта и најмоћнијих чланица Европске уније (глобалистичке испоставе)
против традиционалног морала, Русије и православља, али и против Србије и српскога народа у цјелини, а тиме и против интереса државе Црне Горе.

Једностраним прекидом пријатељских односа са Русијом и неуставним приступањем Црне Горе НАТО пакту, црногорске власти више немају ефикасан државни механизам супротстављања пузајућем албанском, панисламском и хрватском интегрализму на штету суверенитета и територијалне цјеловитости државе Црне Горе.

А шта нам је, насупрот Русији, радио „демократски“ и цивилизацијски „супериорни“ Запад?

Према француском часопису „Ле Монде Дипломатиqуе“, из новембра 2008.године, Хегел, у својим „Предавањима о филозофији историје“, каже да „историја свијета путује од истока на запад, јер је Европа апсолутни крај историје, а Азија њен почетак“. Другим ријечима, западно грађанско друштво се схвата довршетак и врхунац прогресивног историјског кретања?!

Али, у стварности је дијаметрално другачије.

„…бомбардовање Србије, 1999. године, пробудило (је) руског човека и спасло Русију…Када сам се вратио у Русију, 1994.године, овде сам затекао скоро обожавање западног света…то обожавање (се) није темељило на знању, већ на одвратности према бољшевичком режиму…Ситуацију је изменило жестоко НАТО бомбардовање Србије…“, казао је велики руски писац Александар Солжењицин. (Часопис “Печат“, број 510/2018)

Један од главних заговорника новог свјетског поретка Џорџ Сорош је у тексту „Подривање граница“, око мјесец дана по окончању НАТО агресије на СРЈ, казао да „Балкан не смије да се реконструише на основу националних држава“. Државе (марионетске микро творевине – М.Г.) на Балкану, по њему, треба ставити под протекторат ЕУ која је „дужна да развије свој кишобран над цијелим регионом“.
Према програму Савјета за међунационалне односе САД, под називом „Реконструкција Балкана“ који је израдио члан Савјета и предсједник „Картнеги фонд“-а Мортон Абрамовиц, тадашња Државна заједница Србија и Црна Гора не постоји на карти Европе?! Програм предвиђа да ће се „реконструкција“ Балкана остваривати у условима „моћног војног присуства НАТО-а у његовим дуговременим базама у Албанији, БиХ, Македонији и на Косову“.

Дана 24.фебруара 2022.године, Руска Федерација је предузела војну операцију у Украјини ради одбране становништва Донбаса од непосредно предстојеће украјинске агресије, те заштите слобода и права руског народа и рускојезичког становништва у Украјини, као и за осигурање безбједности Русије демилитаризацијом и денацификацијом Украјине.

Зашто је неодложна руска војна операција у Украјини легитимна?

1)Од кијевског (мајданског) преврата, фебруара 2014.године, непрекидно је трајало неселективно гранатирање од стране украјинске војске цивилних објеката у Донбасу, због којих је погинуло око 14.000 грађана (од тога око хиљаду дјеце). Напад без избора циља којим се погађа цивилно становништво“ је једно од објективних обиљежја ратног злочина против цивилног становништва.

2) Украјинске власти (инструисане и финансијски и војно подржане од САД, В. Британије и Њемачке, прије свега) никада нијесу прихватиле спровођење Минског споразума, из 2014.године. Тим споразумом је предвиђен прекид ватре на линији раздвајања у Донбасу, те украјинска уставна реформа којом би се обезбиједио већи степен аутономије (специјални статус) за ту територију насељену руским становништвом.

3) Након мајданског пуча, власт у Украјини су преузели нацистички истомишљеници Хитлерових сарадника у Украјини за вријеме Другог свјетског рата и патолошки русомрсци. Треба подсјетити, Стјепана Бандеру, украјинског ратног злочинца и вођу украјинских нациста, којег је „због његових недјела у једном тренутку у логор стрпао и сам Хитлер, Американци су амнестирали и поставили за уредника радија „Слободна Европа““?! (Часопис „Печат“, 17.јун 2016.)

Пронацистичке украјинске власти су, између осталог, забраном јавне употребе руског језика, свакодневним шиканирањем Руса и рускојезичког становништва (чак и спаљивањем 50-так грађана, у Дому синдиката у Одеси, 2.маја 2014.године, што је и злочин против човјечности), те уставним и законским, изостављањем Руса као аутохтоног народа у Украјини извршили етноцид над руским народом.

А етноцидом се, као планским и поступним нападом на културу једног народа, спроводи „систематско уништавање начина живота и мишљења другачијих од оних које има онај који спроводи етноцид“. У спровођењу етноцида најважнији је однос према језику, као битном елементу културе „инфериорног“ народа који мора да нестане.

Леонид Кучма, предсједник Украјине, од 1994. до 2004.године, у обраћању студентима Универзитета у Харкову, 2003, казао је: „Створили смо Украјину. Сада треба да створимо Украјинце“?! То је поновио крајем исте године, у Москви, на тамошњој промоцији његове књиге „Украјина није Русија“.

4) САД, В. Британија и Њемачка, односно НАТО пакт, планирали су, не само да Украјина приступи том пакту, него да се на територији Украјине размјести офанзивно нуклеарно наоружање усмјерено према Русији.

5) У организацији и уз финансирање Министарства одбране САД – Пентагона, и у лабораторијама на територији Украјине припреман је биолошки рат против Русије мутационим синтетизовањем „етно
патогена“, који би, прије свега, били усмјерени према Русима.

6) У режији тајних западних владара из сјенке, Ватикана и марионетског васељенског патријарха, формирана је унијатска државна тзв. Украјинска (анти)православна црква, са задатком да, уз помоћ власти, отима храмове легалне и легитимне Украјинске православне цркве Московске патријаршије. Циљ је превођење православних Украјинаца у унијате и русофобе, након чега, историјски опомињуће, слиједи покатоличавање. Војна операција у Украјини јесте и јединствена прилика да се вјековне
руске територије (области: Одеска ,Херсонска, Запорошка, Николајевска, Харковска…) врате матици домовини. Те територије су одлукама бољшевичких власти поклоњене Украјини. Јер, совјетски колорит је био дјело руске наиве, односно неутемељеног вјеровања да ће Совјетски
Савез трајати вјечно.

Срби и Црногорци који говоре српским језиком не смију се прећутно мирити са тренутном ситуацијом у Црној Гори, већ, на миран начин, изражавати непослушност као израз грађанске и националне самосвијести. Неопходно је остварити политичко – бирачко јединство и пружати одлучнији грађански отпор: протестима, путем медија, договорном обуставом плаћања пореза на доходак физичких лица…Јер, редства прикупљена плаћањем тог пореза се користе и за плаћање
чланарине НАТО пакту, у износу већем од 100 милиона евра годишње. Између свјетлости Истока и мрака Запада, бирам Исток. Између Божје Русије и западне „Империје зла“, бирам Русију. Између руске ослободилачке војске и злочиначког, терористичког и окупаторског НАТО пакта, бирам руску армаду. Између традиционалног морала и параде поноса, бирам морал. Између Достојевског и Хенрија Милера, бирам Достојевског…

Подржавајући Русију помажемо отаџбини Црној Гори и васколиком српском роду!