Pročitaj mi članakBalkanski narodi su pre 80 godina imali najveću stopu nataliteta u Evropi, ali istovremeno je visok bio mortalitet, što nije uticalo opet da ima negativni prirodni priraštaj, piše Pravda na današnji dan 1938. godine.
Лист Правда пише да је наталитет балканских народа у том тренутку био два пута већи од свих осталих у Европи. На 10.000 становника годишње у Енглеској рађало се 148 деце, у Француској 160, у Швајарској 162, у Немачкој 171 , у Чехословачкој 188, а код балканских народа: у Бугарској 283, у Грчкој 289, у Југославији 308, у Румунији 328 деце.
„Ма да је морталитет код балканских народа страховито висок – креће се од 160 до 206 годишње на 10.000 становника (док код ванбалканских народа измешу 100 и 200), ипак је физиолошки прираштај балканских народа, захваљујући феноменалном наталитету, врло висок и неупоредиво већи од страних европских нација код којих се појављује поступно изумирање“, наводи се у тексту.
Даље се додаје да највиши годишњи физиолошки прираштај, како се тада говорило за природни прираштај, у Европи има Југославија – 137 на 10.000 становника, „што доказује јаку виталност наше нације“.
Балканске земље, с друге стране, имале су и највећи степен морталитета деце у Европи, односно смртност одојчади била је 370 одсто већа него код западних и северних европских народа.
Највиши наталитет у то време, пише Правда, имале су Врбаска, Вардарска, Зетска и Приморска бановина, а најмањи у Савкој, Дунавској и Дравској.
Наслво тог текста, иначе, је гласио:
„За последњих десет година у нашој земљи учињено је много на социјалној заштити деце, тако да је њихов морталитет смањен на 50 одсто“.
У том погледу, истиче се, нарочито успешну акцију у овом погледу предводила је Београдска општина.
Лист Правда пише да подаци показују да се са подизањем престонице у урбанистичком смислу смртност смањује, а да је тај проценат највећи забележен до тада у Европи.
Наводи се у том смислу да су најкарактеристичније болести за нашу земљу, против којих се водила борба, биле маларија и болести коже.
Целокупно издање може да се чита на линку Народне библиотеке.
Лист Време тог 13. септембра целу насловну страну посветио је великом говору лидера Рајха Адолфа Хитлера у Нирнбергу. Он је тада рекао ако намучени Судетски Немци не дођу до свога права и помоћи да ће их добити од Немачке.
„Бог није створио седам милиона Чеха зато да муче 3,5 милиона Немаца“, рекао је фирер и додао да немачки Рајх то неће даље трпети.
Истовремено, објављена је и вест да је након Хитлеровог говора чехословачка влада забранила за три месеца све зборове и демонстрације.
Целокупно издање може да се чита на линку Народне библиотеке.
Лист Данас свакога дана прелистава главне вести на данашњи дан пре 80 година, тачније 1938. године. Предмет анализе су дневни листови Време и Правда, који данас не постоје. Идеја јесте да се читаоци врате у прошлост, да са временске дистанце виде како су изгледале вести, али и како су новинари, па и сами суграђани, размишљали у Србији у турбулентном периоду између два рата и пред сам почетак Другог светског рата. Поред политичких вести, објављиваћемо и друштвене, економске, али и вести из домена забаве и спорта.
Пројекат је реализован у сарадњи и уз материјал из дигиталне архиве Народне библиотеке Србије и Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
