Pročitaj mi članakNajveći Milovićev greh je bio to što je proučavao istoriju Srba na način koji nije niko nije činio pre njega! Naime tragao je po arhivima Pekinga, Moskve, Rima, po arapskim bibliotekama, na mestima gde pre njega srpski ni evropski istoričari nisu.A grešan je bio jer nije hteo da se osloni na jedinu priznatu bečko-berlinsku istoriografsku školu poznatu po srbomržnji i falsifikatima. Ne samo kad je srpska istorija u pitanju već falsifikovanje celokupne istorije čovečanstva.
Милојевић је речено у претходној реченици показао, поставио је основе лингвистичке теорије историографије. Забрањеним чињеницама практично обезбедио огроман део историје коју смо протеклих векова па и деценија учили у школи и у које данас верујемо.
Милојевић је пронашао српске споменике по читавој Евро-Азији, осветлио историјско кретање Српског народа у коме је долазак Словена на Балкан у 7. веку постала највећа бесмислица.
Милојевић је за сваку своју тврдњу оставио доказ и навео где се он налази. Међутим од 1872. године, до данас ни један српски историчар није покушао да провери Милојевићеве архивобиографске наводе.
Скоро два века историчари, пре свега српски, стасавали су на бечко-берлинској школи историографије, стицали звања и запослења. Уколико би се упустили у проверавање Милојевићевих навода, вероватно би остали без посла, можда и без звања, а сасвим сигурно одбачени на маргину на којој се својевремено нашао и сам Милојевић.
