Прочитај ми чланакНарод је рекао своје, тиранин је изгубио већину. Противно народу, он и даље остаје на власти.
Народ је рекао своје, тиранин је изгубио већину. Противно народу, он и даље остаје на власти.
Од прије три године имате лажног предсједника, сада је ту и лажна влада. Уз помоћ 20.000 фантома, застрашивања, притисака, насиља, свеприсутне теорије завјере, на таласу новог Хладног рата. Један мали балкански диктатор може и да укине изборе. Само га непотребно малтретирају.
У интересу је Црне Горе да диктатура падне мирно, плишано. Она ће свакако пасти, али Сједињене Државе и ЕУ воле да своје марионете ипак напослетку мало предају народној револуцији. Ако су били кооперативни, они их избаве и предају неком суду да се забављају у пензији, а ако нису онда је поступак с њима примитивнији и бруталнији.
У сваком случају, несрећни народи, какав је народ Србије, после дугују онима који су диктатора у ствари подржавали толике године. За Вашингтон и Брисел је баш и згодна макар дјелимична нелегитимност, насилност како би сјутра могли да пруже морални изговор реформи диктаторове партије у опозицији и омогуће јој да задржи барем дио свог ружног идентитета. Поносан сам на демократску већину у Црној Гори. Дичим се као грађанин сусједне државе таквим сусједима.
Част ми је што је народ коме припадам био спреман на нешто што је за Хрвате, Бошњаке, Албанце, Мађаре, националне Црногорце нажалост досад било незамисливо. Народ коме припадам ставио је интересе грађанских слобода и државе Црне Горе изнад националних и без подршке из иностранства стао против диктатуре. Коначно се читава опозиција ипак сагласила да не буде више штула једном непријатељу слободе и демократије.
И док сте се ви борили, побиједили и сада остаје да побједу одбраните и потврдите, отворено је једно велико, међународно питање. Ђукановићев режим није демократски дошао на власт, довели су га са стране и спољне силе ће га коначно и одвести. На народу је да тај одлазак извојује и олакша.
То је будућност. Мене је данас срамота због Србије, тачније њене владе. Као и сваки гмизавац, и Ђукановићев режим своју дуговјечност заснива на способности да с времена на вријеме одбаци своју кожу. Сваки пут када је то чинио: 1989, 1997, 2001, 2006, 2008, 2013. и сада највећа отворена подршка стиже му из Србије. Исте оне државе коју непрекидно оптужује да има нечасне и агресивне намјере према Црној Гори.
Ђукановић представља да га из Србије подржавају демократске снаге, европоидни прави „Србијанци, који за разлику од злих динараца не желе да се „мијешају у туђе ствари и преваспитавање националних Црногораца, колико их има међу 800.000 Срба који су дошли у Србију из Црне Горе и још увијек имају неку везу са завичајем. Са њима понеки демократа који од времена погибије Зорана Ђинђића из протеста не прати средства информисања.
Ипак, ту је и мање видљива читава мрежа људи који наизглед представљају цивилни сектор, особа које непрекидно заступају интересе црногорске режимске олигархије. Какве су то особе које еве оне принципе за које се јавно залажу у Србији поричу у случају Црне Горе и још се правдају злочиначког српског народа који свим озбиљним Европљанима (рецимо Адолфу Хитлеру) непрекидно прави проблеме у стварању новог свијета. Ко год се мијеша у асимилацију и преваспитавање Срба које спроводи један криминалом и корупцијом лијечени комуниста, тај је великосрбин, нациста, припадник ИСИЛ-а са српског Острога (који је у ствари црногорски што према Ђукановићевом читању значи да у ствари не постоји).
Уколико мало пажљивије посматрамо ко подржава Ђукановића у Србији, видјећемо да је ријеч о неколико повезаних група. Наизглед то су оних пар хиљада како то чине из расистичких разлога због примитивних Срба и експанзивних Руса? Они, захваљујући идеолошкој и шовинистичкој мржњи, или неком личном ограничењу не виде истину: у Црној Гори је на власти корумпирани диктаторски режим норијегијанског типа заснован на мржњи.
Другу групу представљају наводни „српски државници, људи који кад дођу на власт помисле да је национални и државни интерес у ствари њихова корист. Милошевић, Ђинђић, Коштуница, Тадић и Вучић из својих разлога злих намјера, незнања или идеолошких ограничења дозволили су и помогли да процвјета цвијеће зла и угрози не само интересе Црне Горе већ и тамошњих Срба и Србије. Вучићеви медијски сатрапи данас су и у служби Мила Ђукановића. Зашто? Коначно ту је државна и приватна агентура црногорског режима. Спавачи остављени овдје 2006. да нам обогаћују државну управу. Разне јавне личности. Грамофони који емитују увијек исту мелодију.
Вријеме је да та хоботница, која угрожава демократско биће Србије, буде до краја испитана и разобличена. Да видимо ко то брани „секуларну Црну Гору, а радовао се када је 1997. српска црква помогла Ђукановића; ко прихвата да бивши демократски српски премијер буде без последица клеветан из Подгорице као убица и терориста; ко се радује када Ђукановић најави да ће стварати националну цркву; ко јавно проповиједа да Срби у Црној Гори не постоје и да аномалију њиховог јављања на пописима треба исправити?
будуће ће и о овој балканској политичкој камори бити ријечи. Она, њене везе и токови прљавог новца биће разоткривени и представљени јавности.
