Pročitaj mi članakŠešeljeva fabrika laži, sa svoje proizvodne trake, izbacila je još jedan otužni proizvod. Radi se o knjizi od oko 1100 strana, delom ispunjene nebulozama posvećenih meni (uz štošta drugo, tipa „vojvodinih“ medijskih monologa o koječemu, tu umetnutih kako bi „delo“ ispalo što pompeznije). Njen naslov je: „Novopečeni Šolakovac Dragomir Anđelković izdao i Rusiju i Srbiju“.
ИЗБЕГАВАЊЕ БЛАТА
Не би било тешко аргументовано побити сваку ту изнету несувислу тврдњу, али
то је ем бесмислено, ем нехигијенски. Да у вези са тим укратко препричам једну
јапанску (зен) причу.
Ишао монах путем. У сусрет му се кретао велики, каљави вепар. Монах се
мирно склонио у страну да га пропусти. Човек који је на пољу недалеко од њега
нешто радио и узгред посматрао догађај, после тога га је упитао – „Што си се
померио са пута када си штапом који носиш лако могао да отераш вепра?“. На
то му је монах одговорио: „Зашто бих прљао штап? Стићи ћу тамо где сам
кренуо и ако свиња пре мене прође, а нећу на оделу и штапу имати њено
блато“.
Нисам ја никакав безгрешни монах. И те како признајем своје грешке, а није ми
намера ни да Шешеља погрдно називам вепром. Али чињеница је да је врло
прљав и поган (сада, осим у пропагандној сфери, већ другоразредни) играч на
нашој политичко сцени. Отуда, нећу да губим време и одговарам на тупаве
нападе његових сарадника (познато је да он не пише књиге, већ то раде верни
извршиоци председника СРС-а). Вучић би баш то хтео! Да се са Шешељом
ваљам у блату!
ВУЧИЋ ОКОМ, ШЕШЕЉ СКОКОМ
Лидер преосталих (малобројних) радикала свакако није уложио известан труд
(сигурно је бар делимично прочитао и коригова написано) и средства, тек тако.
Додуше, и ту је онако ситан какав је, могао да профитира на томе што му газда
да новац за 1000 примерака, како је наведено, а он заправо одштампа њих 300
или 500. Како год било, јасно је да је Шешељ књигу „написао“ по налогу Вучића,
кога дуго и веома добро познајем, а од када је постало кристално јасно да
реализује издају свих српских националних интереса, чијим ликом и делом се
интензивно бавим.
И то како у медијима који имају тежину за западне Вучићеве менторе, који ипак
нису срећни када постане нескривено јасно да су неки њихови
колаборационисти својеврсни наследници панамског нарко диктатора Мануела
Норијеге. Није да њима то смета док се не види, али када избије на површину,
прави им проблем. С друге стране активан сам на алтернативном националном
медијском пољу где допирем до дела потенцијалних Вучићевих гласача; оних
који су почели да се буде из његове пропагандне хипнозе али још нису
преломили да је издајник. Бар малу штету му и ту наносим! Постоји и трећи,
уверен сам, најбитнији фактор, али о њему мало касније.
САМОДРШЧЕВЕ ЛАЖИ
Вучић је вешто наступао и даље покушава да то чини, као прагматични
сарадник окупатора, који наводно хоће да сачува бар нешто од наших
националних интереса и зато купује време док се ситуација у свету не промени.
Таква прича је дефинитивно пала у воду са почетком сукоба Русије и НАТО на
простору Украјине, и несумњивим посредним укључивањем Пекинга у тај
обрачун на страни Москве. Рађа се нови свет! Дошло је време да Србија дигне
главу и почне много отвореније да се бори за своје националне интересе. Ако
мала Република Српска, као држава чланица шире БИХ заједнице то може да
ради, како није у стању да у промењеним геополитичким околностима тако
поступи независна Србија?
Мађарска, иако у ЕУ и НАТО, у многоме контрира политици Вашингтона и
Брисела. Она свакако није сила као Турска, која на неки начин исто то чини, али
није ни битно већа од Србије. При томе Будимпешта гледа да додатно
профитира, а ми смо у ситуацији да се боримо за елементарни националних
опстанак. Ако потонемо не да ћемо само да изгубимо Косово и Метохију, већ ће
нас претворити у НАТО јаничаре од којих ће се очекивати да се жртвују за
стране господаре. Да је тако довољно је подсетити се чињенице да је Вучић, по
налогу Сороша и екипе, прихватио да израелски Макаби у јеку рата на Блиском
истоку игра „домаће“ мечеве у Београду.
Тиме се за Србију и њене грађане призива огромна опасност. За рачун оних који
стоје иза комадања српског простора, ми се замерамо великом делу
муслиманског и арапског света (на страну симпатије неких од њих за БХ
муслимане и Албанце, други су према нама били и остали коректни), и
рескирамо да постанемо полигон за извођење терористичких напада. И не
заборавимо, са кошаркашима, као њихови чувари доћи ће нам до зуба
наоружани бројни припадници озлоглашених специјалних снага Израела.
Ко би нормалан у то увукао већ напаћену Србију? Вучић прича о императиву
мировне политике, макар и по цену да се преостали Србе на Косову иселе са
вековних огњишта (што је и експлицитно недавно рекао), а поиграва се са тиме
да реке крви потеку улицама Београда.
ДВЕ ОКУПЦИОНЕ КОНЦЕПЦИЈЕ
То је Вучић. Бескрупулозни и саможиви (гео)политички преварант. Онда када је
Москва коначно са мачем и штитом у рукама стала на црту НАТО аждаји, он не
да је почео да се извлачи из пећине немани, већ јој се све више окреће.
Спреман је пре окончања актуелног великог светског сукоба (или низа њих
спојених) и, као што је увек у историји то био случај, одржавања опште мировне
конференције на којој би уз учешће Русије било решавано и косовско питање,
да нелегално капитулира у име Србије!
Француско-немачки план, који је у фебруару начело прихватио, а у мају
потврдио усвајањем охридског модела за имплементацију истог,
недвосмислено предвиђа фактичко признање Косова од стране Београда. Ко
сумња нека на интернету нађе оба текста. То је потврда да је Вучић своју личну
судбину нераскидиво везао за Запад. Тамо је његово срце а, верујем, и
новчаник. Уместо да у бурним временима чека, чак иако је Запад на нас кренуо
ђоном, са прихватањем неповољних решења, он жури да их реализује. То може
да ради само тотални издајник!
Једина сметња му је Курти који му не даје ни привид лажног компромиса, али
то већ спада у домен надигравања њихових западних ментора око тога чији
штићеник ће боље проћи: да ли ће Курти постати нови албански Скендербег
(нема везе што је у питању украдени српски јунак, Албанци верују да је њихов)
или ће Вучић и после капитулације моћи мирно да настави да влада Србијом?
Део западних моћника мисли да је то упутно, док други сматрају да долази
време да се он уз гаранције лично-породичне безбедности и свега стеченог,
повуче и неком другом од њихових овдашњих марионета препусти државно
кормило. Што, док не извуче енормни профит из још незавршеног Београда на
води и пројекта ЕКСПО, Вучићу не пада на памет. Зато се копрца и тражи
Заједницу српских општина. Уз њу верује да може да настави да вара Србе, без
ње схвата да ће морати релативно брзо (после наредних избора) да пакује
кофере.
ЗАМАЈАВАЊЕ МОСКВЕ
Шта у међувремену ради Москва? Бије своју битку и, на своју а не само нашу
штету, не обраћа довољно пажње на Србију. Руси су уверени да с обзиром на то
да се ослања на патриотско бирачко тело, Вучић неће моћи да оконча прљав
посао пре него што они заврше украјинску битку, а онда ће бити касно да
заокружи издају Србије и Русије. Није да му верују, већ процењују да им се
исплати да са њим наставе да се играју (гео)политичких жмурки. Понављам још
једном, греше. Алек Северноатлантски је – говорим о човеку кога дубински
познајем – невероватно савитљив и перфидан играч!
Не само у домену унутрашњополитичких варања, већ и глобалних подметања.
А видели смо, нажалост, како су Руси у софистицираном одмеравању меке
моћи прошли у Украјини и Црној Гори. Вучић им, што не схватају, није мање
опасан опонент од најгорих мешетара са којима су се тамо сусрели. То упорно
понављам не само у српским медијима, већ и током сусрета које редовно имам
у Русији. А с обзиром да сам у Москви рођен и тамо провео велики део живота,
у Русији редовно боравим.
Нећу да придајем себи превелики значај, али упорно понављање истине можда
има кумулативни ефекат. То добро зна Вучић и зато је на разне начине пробао
да ме дискредитује у очима Руса. Најновији покушај је Шешељево, пре неки
дан, поклањање руској амбасади 100 примерака књиге о мени, уз уручивање
допунског материјала преведеног на руски, испуњеног бесмисленим
конструкцијама, а са молбом да део тога буде прослеђен даље. Вучићева
намера је да тако покуша да ми затвори врата институција где покушавам да
наметнем истину о ономе што увелико директно ради Србији, а индиректно
Русији.
ЛОГИКА ИЗДАЈЕ
Без обзира да ли ће се то некоме у Москви допасти, јавно у текстовима и
наступима понављам: само Србија која штити своје интересе може да буде
пријатељ Русији! Ако се официјелни Београд одриче дела своје територије и
поткопава Републику Српску (а доказ да то ради је прихватање узурпатора
Шмита као званичног „високог представника“ у БиХ), зар је логично веровати да
првом погодном приликом неће велики нож са отровним врхом зарити Русији у
леђа? То се још не дешава – иако већ покварено боцка Москву перорезом (нпр.
гласања против Русије у УН када су бројне земље биле неопредељене) – само
зато што НАТО ментори знају да Вучић своју издају Србије још мора да
прикрива лажним пријатељством према Русији.
Ко то са руске стране не види, озбиљно греши, или на неком нижем нивоу и из
личне користи ради са Вучићем. А ако би руска државна политика прешла и
преко дефинитивног прихватања косовске капитулације, моје разочарење у
Русију, колико год да је волим, било би драстично. Важан ми је успех Руске
Федерације и због ње, и због нас, али ми је ипак на првом месту да Србија не
остане без својих виталних националних интереса, од Косова до Српске. То
кажем како у Београду тако и у Москви.
ГАЂАЊЕ ГАЗДЕ УМЕСТО ПСА
Шешељ све речено у вези са деловањем Вучића добро зна али и сада када више
нема ни теоријске могућност да Вучић не издаје, не само што наставља да му
служи, већ то чини све агресивније и приљежније. Стари политички трговац је
препознао шансу. Сада, у Србији и ван ње (поготово у Русији где има извесну
тежину), као никада од када се Алек осамосталио, треба Вучићу. То може
навелико да наплати. Али губљење енергије је због тога га шире критиковати.
Како је чувени филозоф Спиноза говорио: „Не љути се већ запамти“. Уосталом,
није Шешељ кључна карика у издаји Србије. Зато и не треба превасходно гађати
напујданог пса, већ његовог газду! Само тако можемо бар да покушамо да
успоримо издају, уз наду да ће Руси пре њеног краја окончати своју специјалну
војну операцију и тако створити нови геополитички контекст, или ће се бар,
коначно, продуктивно активирати код нас!
