Напредњачки картел је припремио план за пљачку 15 милијарди евра из буџета Србије за организацију изложбе спорта и музике Еxпо, која ће се одржати двехиљаде двадесет и седме године. До тада, Вучић намерава да странцима прода Електропривреду Србије и Телеком, као и 40 рудника литијума, злата, бакра и осталих руда и минерала. Истовремено, јавни дуг, који сада износи 36 милијарди евра увећаће се за још 30-так. За разлику од Ал Капонеа, који је пљачкао са оружјем у руци, АВ Капоне то ради уз помоћ лекс специјалиса, којим укида Закон о јавним набавкама, како би без контроле, непосредним погодбама, поделио плен са својим ортацима из Српске напредне странке и осталих вазалних политикантских организација. Кад обави прљав посао, цела Србија, природни ресурси и приватна имовина, биће у рукама странаца, у власништву америчких, кинеских, немачких и ко зна чијих још компанија. Грађанима Србије остаће само дугови, које ће отплаћивати и следеће генерације.

Као што је обећао, певајући Бренине стихове „Четири године бола, четири године туге“, Александар Вучић намерава да у том року заврши пројекат уништавања Србије. До тада ће картел око Српске напредне странке распродати остатке јавних ресурса страним компанијама, а део поделити између себе. Према тренутном плану, очекивани плен вреди око сто милијарди евра, али не треба сумњати да ће напредњаци наћи начина да отму много више.

У врху списка за черупање налазе се ЕКСПО, Електропривреда Србије, Телеком, 40 рудника литијума, злата и осталих руда и минерала, земљиште у Војводини, шуме, реке, све… Пљачка буџета ће се, као и до сада, спроводити кроз инфраструктурне и остале непотребне и прескупе пројекте. За те потребе, власт ће неке законе променити, а неке укинути, као што је најављено са Законом о јавним набавкама, који ће бити суспендован лекс специјалисом за ЕКСПО.

Влада Србије је, 18. децембра, основала предузеће ЕКСПО двехиљаде двадесет и седам д.о.о, чије основне делатности су „организовање састанака и сајмова“. На место директора тог предузећа именован је Душан Боровчанин, који је радио на пројекту, којим се Београд кандидовао за Специјализовани ЕКСПО двехиљаде двадесет и седам, под називом „Играј за човечанство, спорт и музика за све“. У одлуци Владе о оснивању тог предузећа наводи се да ће се бавити припремом, организацијом и одржавањем специјализоване изложбе, затим развојем и промоцијом тог пројекта. Између осталог, новооснована фирма има обавезу и да привлачи потенцијалне инвестиције у пројекте који ће се реализовати на простору Еxпа у Сурчину.

Пре два месеца, Влада је одлучила да из буџета, током следеће три године, издваја по 578 милиона евра за пројекат ЕКСПО Београд двехиљаде двадесет и седме Осим тога, из буџета ће се, у истом периоду од три године, финансирати изградња Националног стадиона, тако да ће годишњи издаци ићи преко 910 милиона евра.

У скупштинску процедуру је пуштен предлог Закона о посебним поступцима ради реализације међународне специјализоване изложбе ЕКСПО Београд двехиљаде двадесет и седме Према одредбама тог лекс специјалиста, за изградњу изложбеног простора, објеката за смештај учесника и посетилаца, Националног стадиона и пратеће инфраструктуре неће бити примењиван Закон о јавним набавкама. Јасно је да се суспендовањем тог Закона отвара могућност да се трошкови приказују много већим него што је реално, као и да послове, непосредном погодбом, добијају фирме чији су власници блиски врху напредњачког картела. Такође, јасно је да ће Вучић искористити тај систем да извуче што више новца за себе и своје ортаке.

– Тај „рецепт“ је већ опробан у неколико других случајева, од којих су најпознатији „Београд на води“, „Моравски коридор“ и нереализовани „Јужни ток“. Услед искључења примене Закона о јавним набавкама, у случају да за избор извођача радова буду постављени дискриминаторни услови, то неће бити могуће оспорити пред било којим државним органом – наводи се у саопштењу удружења Транспарентност Србија.

По том „рецепту“, којим ће се омогућити подела плена, Вучић покушава да се законом заштити од закона, чија примена би га отерала на дугогодишњу робију. Притом, још се хвали пљачкашким походом.

– Ово је прилика над приликама – каже Вучић, а његов саучесник Синиша Мали додаје: „ЕКСПО ће омогућити квантни скок наше привреде“.

За Вучића, ЕКСПО је, заиста, прилика над приликама, али не за напредак Србије, него за пљачку јавних ресурса. У августу, кад је објављено да је Београд изабран за организацију те Специјализоване изложбе, Вучић је рекао да ће Србија у тај пројекат уложити 10 милијарди евра, а да ће профит бити око милијарду евра. У божићном обраћању јавности, Вучић је подигао расходе за 50 одсто: „Изградња инфраструктуре за ЕКСПО коштаће нас око 15 милијарди евра“. Ако настави том динамиком да диже цену, до августа двехиљаде двадесет и седме тај пројекат ће Србију коштати више од 50 милијарди евра. Уосталом, то је његова устаљена пракса. По надуваним ценама граде се аутопутеви, пруге, болнице и све остало. За разлику од нормалних криминалаца, који се уграђују до 20-25 одсто, напредњаци отимају петоструко више. Осим укидања Закона о јавним набавкама, Вучић је и у овом случају створио услове за черупање тиме што у медијима помиње астрономске трошкове, а да Влада Србије још није ни направила студију. Нема података о томе колико ће коштати изградња објеката, колико ће доћи гостију из иностранства и колико ће потрошити новца, па ни колика зарада може да се очекује.

Иако недостају конкретни подаци о београдском Еxпу, постоје компаративне информације о другим манифестацијама тог профила. Специјализована изложба ЕКСПО, сличног садржаја и обима, одржана је у Казахстану две хиљаде и седамнаесте године. У ЕКСПО у Астани уложено је око три милијарде евра, а зарада је била око 400 милиона евра. У изградњу правог Еxпа, праве светске изложбе, Саудијска Арабија ће до 2030. године уложити око седам милијарди евра, а организација Олимпијских игара у Паризу, ове године, коштаће осам милијарди евра. Дакле, Вучићеву изложбу, специјализована за спорт и музику, Србија ће платити по цени правог Еxпа и Олимпијаде, заједно.

Влада Србије се определила да из буџета издвоји око три милијарде евра за београдски ЕКСПО, а осталих 12 милијарди да покрије кредитима. По обичају, профит ће поделити Вучић и његови ортаци из картела, а дугове ће отплаћивати ова и неколико следећих генерација грађана Србије.

Овом, као и осталим инвестиционим авантурама, Вучић не продаје странцима само природне ресурсе, него и будућност грађана, које је гурнуо у дужничко ропство. Вучићев пљачкашки модус операнди је једноставан: узме огромне кредите за изградњу мегаломанских пројеката, које по пренадуваним ценама граде стране и домаће ортачке фирме. Они разграбе новац, а грађанима остају дугови, које ће отплаћивати и следеће генерације. Такав систем је примењен у свим пословним комбинацијама са Кином.

Одмах по доласку напредњачког картела на власт, крајем две хиљаде и дванаесте године ангажована је кинеска компанија ЦРБС за изградњу аутопута, који се данас назива Моравским коридором. У првом уговору је одређена цена радова од 436 милиона евра. Верица Калановић, тадашња министарка за локалну самоуправу и регионални развој, није крила задовољство због тог посла: „Споразум који имамо са Кином подразумева заједничко финансирање и изградњу, кинеска страна предлаже извођаче радова и даје изузетно повољне услове. Рок враћања кредита је 15 година и период почетка још пет година, тако да би Србија у наредних 20 година враћала тај кредит.“ Неколико месеци касније Кинези су затражили већу цену, чак 150 милиона евра више. Уместо тога, компанији ЦРБС је понуђено да гради и Фрушкогорски коридор по цени од 206 милиона евра. Кинези су пристали, али у међувремену, услед мутирања Вучићеве похлепе, промењени су сви услови за ту пљачкашку комбинацију. Да би учврстио политичку подршку Сједињених Америчких Држава и Турске, Вучић је и њихов конзорцијум Бехтел-Енка укључио у те пројекте. То је цену изградње Моравског и Фрушкогорског коридора подигло на три милијарде евра, али нема везе, цех неће платити краљица мајка Ангелина, него нормални грађани Србије.

У истом пљачкашком стилу, Вучић је, средином октобра прошле године, договорио још два посла с кинеским партнерима. Кинеске компаније добиле су послове на изградњи „Осмеха Војводине“, брзе саобраћајнице од мађарске до румунске границе, односно од Бачког Брага до Накова. У том пакету, Кинези ће градити и брзу саобраћајницу од Београда до Зрењанина. Још пре годину и по дана процењена вредност радова на тим путевима није прелазила милијарду евра. Вучић је с Кинезима утврдио нову цену од четири милијарде евра. Иако цена асфалтираног пута кроз равницу не иде изнад три милиона евра по километру, Вучић је пристао да из буџета плати 13 милиона евра. Притом, у изградњу непотребног и прескупог пута од Београда до Зрењанина укључена је и преварна комбинација са Ал Дахром. Напредњачка власт је тој фирми, наводно из Уједињених Арапских Емирата, а регистрованој у Иригу, продала Пољопривредни комбинат „Београд“ за мизерних 105 милиона евра. Три месеца након што је извршено то разбојништво над јавним предузећем, Вучић је одлучио да од Ал Дахре откупи земљиште, које је потребно за изградњу саобраћајнице до Зрењанина. Прва откупна цена је 26 милиона евра, али не треба сумњати да ће се и она утростручити.

Кинезе не занима колико Вучић краде на пројектима које они изводе. Кинески политички врх има свој интерес за пословање у Србији, преко које улази у Европу и развија свој стратешки план „Појас и пут“. Кинеске банке дају кредите, а кинеске фирме доводе своју технику и раднике. С друге стране, Вучић своје интересе реализује преко подизвођача које ангажују кинеске компаније. О компанијама попут Инкопа, Миленијум Тима, ГАТ-а и других, преко којих се диктатор уграђује и узима огромне провизије, Магазин Таблоид је већ писао, а и наставиће.

Осим тога, кинеске компаније Зиђин, Линг Лонг, Хистил и друге, у Србији су изградиле самосталне пословне системе, који функционишу изван оквира домаћег законодавства. Српске фирме у Бору, Зрењанину, Смедереву и у било којем другом граду не могу ни да сањају о пословним погодностима, којима власт награђује кинеске тзв. инвеститоре. Но, Кинезима ни то није довољно. Зиђин није задовољан што струју плаћа по преполовљеној цени, па је одлучио да направи властиту мини нуклеарну електрану.

Компанија „Sebia Zijin Copper d.o.o. Bor“ поднела је две хиљаде и двадесете године захтев Министарству рударства и енергетике да јој се одобри да на простору Бора изгради мали нуклеарни реактор за своје потребе. У документу, који је објављен на друштвеним мрежама, наводи се да та компанија намерава да инсталира мини нуклеарку снаге 63 mw, произвођача „China National Nuclear Corporation“ тип АЦП 100 Линглонг 1. Министарство је одмах демантовало те информације, а и Зиђин је објавио саопштење у коме се наводи да та компанија никада није намеравала да користи нуклеарну, него искључиво зелену енергију за своје потребе у Србији. Српска власт и њени кинески партнери су оценили да је у питању подметачина с политичком позадином. А, кад су у питању политичке подметачине нема нико вештији од појединаца из врха напредњачког картела. То личним примером потврђује Јоргованка Табаковић, гувернерка Народне банке Србије.

– Кина је она врста лидера који помажу остале да напредују. Србија је прави пример тога, што се осликава кроз економску и финансијску сарадњу, које су подржане и поштовањем и пријатељством између српског председника Александра Вучића и кинеског председника Си Ђинпинга. Кина је у последњих десет година постала важан партнер Србије. Србија је прва земља средње и источне Европе која је потписала споразум о стратешком партнерству са Кином. У две хиљаде и двадесете и 2021. години Кина је била други највећи страни инвеститор у Србији, а две хиљаде и двадесет и друге највећи инвеститор са 1,5 милијардом долара, што је трећина траних директних инвестиција које су те године унете у Србију. Робна размена је, за последњих десет година, повећана за чак 5,4 пута. Кина је постала други трговински партнер – рекла је Табаковић средином децембра прошле године на Кинеском међународном финансијском форуму у експозеу на тему „Развој финансијске индуструје у доба дигиталне економије“.

Реалност демантује гувернерку.

Споразум о стратешкој сарадњи, који Табаковић и њени ортаци из напредњачког картела упорно хвале, гурнуо је Србију у дужничко ропство и неоколонијални однос. Пре десет година Србија је имала спољнотрговински дефицит са Кином од око једне милијарде евра. Сада тај дефицит прелази цифру од седам милијарди евра. Србија у земље Европске уније извози 64%, а у Кину само 4% робе, а и то су углавном сировине – дрво, бакар и остале руде. Супротно томе, Кина у Србију извози савремену технологију, медицинску и телекомуникацијску опрему.

У корену тог „челичног пријатељства и братства“ налази се основна Вучићева привредна делатност – корупција. Кинези су му, управо због тога, идеални партнери у черупању буџета Србије. То је доказао и одбијањем понуде Европске уније да, преко својих фондова, финансира пројекте из сектора заштите животне средине. Европска унија је две хиљаде и двадесете године усвојила програм помоћи земљама Западног Балкана вредан девет милијарди евра за те намене. Србији је, за изградњу канализационе мреже, понуђено две милијарде евра. Од тога, 80% средстава би било бесповратно. То значи да би Србија морала да врати само 400 милиона евра. Уместо тога, Вучић је одлучио да пројекат „Чиста Србија“ за изградњу канализације и система отпадних вода финансира из кинеских кредита, који ће морати да се врате до последњег динара, тј. јуана, плус камате од девет одсто. По обичају, Вучић је и овом приликом удвостручио цену, тако да ће овај пројекат коштати четири милијарде евра. Такве комбинације су могуће са Кинезима. Док год добијају послове по пренадуваним ценама, они ћутке пристају на корупцију, па као подизвођаче ангажују грађевинске фирме Звонка Веселиновића и осталих подобних тајкуна из Вучићевог окружења. Европљани имају другачију праксу. Кредите дају тек кад њихове службе процене реалну вредност конкретних пројеката, па не остане много простора за уградњу Вучића и његових ортака. Ипак, то не значи да напредњачки картел одбија новац из ЕУ. Напротив.

Европска унија је, крајем фебруара прошле године, потписала споразум са Србијом о финансирању европског железничког Коридора 10. У првој транши гранта за изградњу брзе пруге од Београда до Ништа, ЕУ ће обезбедити 2,2 милијарде евра. Србија не мора да врати грант од 598 милиона евра. Упоредо с тим, Европска инвестициона банка је дала кредит од 170 милиона евра за изградњу нових пружних прилаза Нишу, пошто мора да се измести стара пруга, која пролази кроз центар града. Шта је било с тим новцем, која српска институција га је добила и на шта га је потрошила, то нико не зна. Ни у ЕУ не знају шта се дешава с новцем који позајмљују или поклањају Србији на име разних пројеката. О томе се недавно полемисало и у немачком парламенту.

– Наша влада је дала 184 милиона евра за борбу против корупције у Србији. Зар не мислите да је време да се подвуче црта и властити народ стави на прво место? Узмите у обзир мигрантску кризу, престаните да оптерећујете народ, почните да штедите, Немачка заслужује боље – рекла је Јоана Коат, независни посланик у Бундестагу, која је критиковала немачку владу и због помоћи Колумбији (200 милиона евра за пројекте којима се анулирају последице климатских промена), Сенегалу (сто милиона евра за заштиту социјалних права), Перуу (315 милиона евра за аутобусе и бициклистичке стазе), Танзанији (87 милиона евра за здравствену заштиту), па и за развој Индије, која шаље космичке мисије на Месец, што Немачка не може ни да замисли.

Немци не могу ни да замисле на које начине је Вучићев коруптивни систем прогутао тих 184 милиона евра помоћи за борбу против корупције.

Вучић је корупцијом уништио и два највећа и најзначајнија пословна система у Србији, Електропривреду и Телеком. Милорад Грчић, без икаквих професионалних способности и квалификација, није случајно постављен на чело ЕПС-а. Вучић га је изабрао за специјалан задатак, који је Грчић темељито одрадио уништавањем ЕПС-а. Штета, која је направљена од 2019. до 2021. године, неће моћи да се санира до 2029. године, а да би се отклониле све њене последице и обезбедило нормално пословање компаније биће потребна инвестиција од минимум седам милијарди евра. Поступајући по Вучићевим налозима, Грчић је саботирао рад рудника Колубара, па данас Србија из Црне Горе, Босне и Херцеговине, Малезије и Индонезије увози угаљ који је неопходан за рад Термоелектране „Никола Тесла“ у Обреновцу.

Електропривреда Србије је системски уништавана како би се цена, обарањем вредности, прилагодила интересима будућег купца – америчке компаније чији власници су повезани с појединцима из Вучићевог окружења. Да би се тај план реализовао, опет по Вучићевом налогу, промењен је правни статус ЕПС-а, који је прошле године постао акционарско друштво. У форми докапитализације, америчка компанија ће ући у власничку структуру ЕПС-а као мањински партнер, да би, на крају преварне операције, преузела цео енергентски систем Србије.

Као и у сваком свом подухвату, Вучић је успео да забрља и у ЕПС-у. Вођен похлепом, није могао да се уздржи од намере да искористи прилику да, док је густо, из тог предузећа не узме још новца. Улазак америчке компаније у ЕПС одложен је услед „хакерског напада“. Вучић је искористио примитивни трик, какав је већ употребио у Републичком геодетском заводу у јуну две хиљаде и двадесет и друге године. По истом моделу, информациони системи ЕПС-а блокирани су због „незапамћеног напада крипто типа“. Одговорност за напад преузела је хакерска група „Qilin“, која је запретила ЕПС-у да ће, „у року од 10 дана објавити све податке до којих су дошли“, а у питању су приватни уговори, као и уговори са домаћим и страним партнерима, финансијски извештаји, биланси, кредитна задужења, па и приватна комуникација запосленика, која се одвијала преко сервера ЕПС-а. Рок је прошао, а ништа није објављено. Ни ЕПС се није огласио тим поводом.

Шта се крије иза преваре са „хакерским нападом“ објаснио је др Мирослав Паровић, инжењер запослен у ЕПС-у.

– Прави разлог блокаде ЕПС-а није хакерски напад већ намера да се испеглају рачуни, али не они који се односе на грађане Србије, кориснике услуга ЕПС-а, него пословни извештаји који показују колико је струје заиста произведено. ЕПС производи више струје него што се приказује у билансима, а непријављени део се извози на црно. Под изговором да систем не ради због хакерског напада, пеглају се и биланси увоза угља из иностранства, као и биланси производње нашег угља. Пеглају се и извештају о количини електричне енергије, коју је ЕПС повукао из европске мреже практично бесплатно. Прошле године је цена струје била негативна, Немци су плаћали да преузмете њихов вишак електричне енергије. ЕПС је узимао ту струју и њоме пунио нашу акумулацију Перућац. То се пегла јер је већина тих пара покрадена – рекао је Паровић.

Као индикатор крађе и спорне трговине електричном енергијом, Паровић је навео пример фирме SCM Power, коју су у Србији отворили брат и сестра из Румуније.

– Та фирма за трговину електричном енергијом је регистрована две хиљаде и двадесет и друге године. Експресно је добила све дозволе и за мање од годину дана је, без иједног запосленог, постала пети извозник струје. Извезла је струју у вредности 200 милиона евра. Зато је пао систем, препеглавају се биланси. Препеглавају се јер улази страни партнер, па не смеју да открију шеме за преваре да не би избио озбиљан међународни скандал – каже Паровић.

Вучић припрема и продају Телекома, друге компаније по значају за српску привреду. Као и у случају ЕПС-а, уништавање Телекома је почео извлачењем новца за куповину, наравно по надуваним ценама, Коперникуса и других кабловских оператера, као и напредњачких билтена као што је лист Курир. Крајем прошле године почела је распродаја имовине Телекома.

Компанија Actis Luna Telecom Tower d.o.o. Београд, која је у власништву британске компаније Actis EU GP S.A.R.L, регистроване у Луксембургу, купила је Телекомову ћерку-фирму Sky Towers Infrastructure. Нови власник је у Агенцији за привредне регистре уписан 29. децембра 2023. године. На сајту АПР-а наводи се и податак о обезбеђеном потраживању повериоца Телеком Србија од 420,4 милиона евра. Иако још није објављено званично саопштење Телекома, ови подаци показују да је то јавно предузеће продало 1.827 антенских стубова, трафо станице, соларне панеле, пратећу опрему и земљиште по цени од 420,4 милиона евра. Припрема за ту трансакцију је обављена експресно. Телеком је у новембру, као оснивач, у ћерки-фирми  Sky Towers Infrastructure објединио власништво над својим предузећима у Србији, Црној Гори и Републици Српској.

С обзиром на катастрофално стање у коме се налази републички буџет, на немогућност сервисирања приспелих рата кредита и на пропаст привреде, не треба сумњати да ће Вучић морати да прода Телеком, који му је до сада служио као златна кока. Тако ће, кад је измузе колико год може, да распрода целу Србију. Кад обави прљави посао, кад му дођу последњи дани, покушаће да побегне с места злочина. Међутим, уколико буде правде, Вучић ће морати да одговара за сва зла која је нанео држави и народу.

Извор: magazin tabloid

Ознаке: Александар Вучић, Еxспо, Пљачка, СНС, Србија