Pročitaj mi članakPoslednje izjave predsednika Srbije Aleksandra Vučića o tome da on povodom Kosova očekuje ultimatum međunarodne zajednice – nije ništa drugo do sledeća etapa pripreme srpskog društva za priznanje nezavisnosti južne srpske pokrajine. O tome je za Informativnu agenciju Regnum govorio naučni saradnik Instituta za evropske studije iz Beograda i profesor po pozivu MGIMO (Moskovski državni univerzitet za međunarodne odnose) pri Ministarstvu spoljnih poslova Rusije politikolog Stevan Gajić.
„Вучић је већ много учинио на том путу и његови западни партнери су му веома захвални на томе. Склопивши Бриселски споразум, он је у руке сепаратиста предао низ надлежности српске државе. Последња вест је да Електродистрибуција Србије од априла престаје да ради на Косову и да читава дистрибутивна мрежа покрајине прелази у руке компаније из Албаније, односно постаје део дистрибутивне мреже суседне државе“, рекао је Гајић.
Према његовим речима, председник Србије се пред потписивање неког документа са Приштином обавезно потруди да задобије симпатије грађана Србије. Гајић сматра да је Вучић ових дана због тога предложио да плати пореске дугове Српске православне цркве у Црној Гори које је црногорска власт изненада „пронашла“.
„Ово је за Александра Вучића уобичајени потез. Он покушава да подмити СПЦ како се она не би противила признавању Косова. Њега плаше догађаји у Црној Гори где народ, протестујући против Закона о слободи вероисповести, пева песме о Косову“.
Вучића је неко очигледно принудио да начини још један корак према признању Косова, сматра Гајић, а тај „неко“ свакако није српски народ: „Ради се о томе да Вучић на Балкану промовише интересе НАТО-а и по свему судећи Алијанса га и уцењује. Сада председник говори да ће Србија ‘добити нешто што ћемо тешко моћи да одбијемо, али нећемо моћи ни да прихватимо’. Зашто онда Вучић говори да је Србија независна држава ако она не може да одбије такву понуду“.
Гајић указује на везу између догађаја у Црној Гори поводом Закона о слободи вероисповести и преговора о статусу Косова и Метохије. Према његовим речима, без обзира на број људи који излазе на улице црногорских градова, Мило Ђукановић ће до краја да гура своју линију која је део агенде НАТО. Исто се може рећи за Александра Вучића који има два задатка: признавање независности Косова и увлачење Србије и Босне и Херцеговине у НАТО.
Експерт је скренуо пажњу на то да је 22. фебруара за посредника Европске уније у преговорима Београда и Приштине предложен бивши високи представник за БиХ Мирослав Лајчак за којег се везује пројекат одвајања Црне Горе од Србије. Гајић је подсетио да је у том пројекту учествовао и Хавијер Солана, човек који је наредио бомбардовање Србије. Неколико година касније Солана је посредовао при закључивању Београдског споразума на основу кога је настала Државна заједница Србије и Црне Горе као наследнице Савезне Републике Југославије.
„Овај споразум послужио је као основа за организовање референдума о одвајању Црне Горе 2006. године. Референдум је организован под сумњивим околностима. При томе су два представника ОЕБС-а – Мирослав Лајчак и Франтишек Липка – похитали да изјаве како је референдум био беспрекоран. Лајчак је подржао Ђукановића у реализацији пројекта одвајања Црне Горе од Србије. То је заправо био пројекат НАТО-а с циљем одсецања Србије од јадранске обале. Лајчак такође све време говори о Косову као о независној држави. Он је непријатељски настројен према Србима и Русима, без обзира на то што говори и српски и руски, а уз то је и дипломац МГИМО. Он нас добро зна и наглашено не подноси“, рекао је Гајић.
Политиколог је подвукао да је Русија не једном предлагала Београду посредништво у преговорима са косовским сепаратистима. Гајић је подсетио да је 13. фебруара амбасадор Русије у Србији Александар Боцан Харченко изјавио агенцији „Спутњик Србија“ да је Русија спремна да помогне Београду у дијалогу са Приштином ако Београд то затражи. „Али Београд, из неког разлога, ове понуде Москве упорно игнорише“, закључио је Стеван Гајић.
